Energetski sistem ne računa na RHE 'Bistrica' pre 2032.

Posle skoro pola veka od pojavljivanja prvog plana izgradnje Reverzibilne hidroelektrane "Bistrica", trenutna vlada deluje odlučno da se ideja sa papira konačno prenese na teren, a novi elektroenergetski objekat doneo bi više električne energije iz obnovljivih izvora i bolje balansiranje sistema.

Do toga da RHE "Bistrica" postane projekat od nacionalnog značaja dovela je prošlogodišnja energetska kriza koja je pokazala da se srpski energetski sistem više ne može oslanjati u velikoj meri na ugalj (jer je sve lošijeg kvaliteta), ali ni na stare ključne hidroelektrane (jer su potrebe za strujom postale sve veće) od kojih nijedna nije mlađa od 30 godina. Upravo toliko dugo nije izgrađena nijedna nova veća hidroelektrana u Srbiji.

RHE "Bistrica" kapaciteta 656 megavata trebalo bi da bude prva koja će prekinuti taj niz. Međutim, iako Elektroprivreda Srbije (EPS) gazi krupnim koracima kada je reč o prikupljanju potrebne dokumentacije za izgradnju "Bistrice", procene pokazuju da ona neće ući u energetski sistem pre 2032. godine.

Kako je za Bloomberg Adriju rekao direktor sektora za održavanje i naknadna ulaganja u hidroelektrane i OIE u EPS-u Dragan Stanković, sva potrebna dokumentacija trebalo bi da bude prikupljena do kraja 2024. godine, te je, zasad, najrealnije potencijalno vreme za početak izgradnje 2025. godina.

Direktor sektora za održavanje i naknadna ulaganja u hidroelektrane i OIE u EPS-u Dragan Stanković (UNS Press Centar)

Prema njegovim rečima, pojedine analize pokazuju da bi izgradnja ove hidroelektrane mogla da traje oko sedam godina, a to bi značilo da bi u energetski sistem mogla ući u najoptimističnijem scenariju tek od 2032.

Kada je reč o dokumentaciji za izgradnju "Bistrice", biće potrebna, između ostalog, investiciono tehnička dokumentacija, studija opravdanosti sa idejnim projektom, prostorna i planska dokumentacija, studija uticaja na životnu sredinu, a nakon toga se očekuje definisanje načina finansiranja.

Cena 'Bistrice' ide i do 900 miliona evra, JICA mogući finansijer

Prema saznanjima Bloomberg Adrije, poslednja procena kada je reč o ceni izgradnje RHE "Bistrica" iznosi oko 700 miliona evra, ali ukoliko se na tu cenu dodaju troškovi izmeštanja lokalnih puteva onda dostiže i 850 miliona evra.

Važno je istaći i da je u Predlogu zakona o budžetu za 2024. godinu navedeno da država planira da se zaduži 900 miliona evra za izgradnju RHE "Bistrica", ali nije navedeno od koje tačno institucije već se zaduženje nalazi u delu pod nazivom "Strane vlade i fondovi".

Podsetimo da je u julu ove godine tokom sastanka ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović i novog ambasadora Japana u Srbiji Akira Imamura javnost saznala da je Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) zainteresovana za saradnju na projektu izgradnje RHE "Bistrica". Tada je u zvaničnom saopštenju navedeno da se uz pripremu studije o uticaju na životnu sredinu, studije opravdanosti i projektovanja razgovara i o mogućnostima finansiranja ovog projekta.

Nedavno je delegacija Srbije koju su činili predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike i EPS-a bila u poseti Japanu gde su razgovarali sa predstavnicima JICA, obišli najveću hidroelektranu u toj zemlji i fabriku kompanije Hitachi Mitsubishi koja se bavi proizvodnjom opreme za hidroelektrane.

Međutim, delegacija se iz Japana vratila bez ikakve vesti o potpisivanju sporazuma o saradnji i zvanične potvrde da će JICA finansirati "Bistricu".

Za izgradnju zainteresovani Japanci, Kinezi, Evropljani - biće tender

Na konferenciji "Značaj izgradnje RHE Bistrica i RHE Đerdap 3", koju je organizovao portal "Energija Balkana", Stanković je rekao da za izgradnju "Bistrice" postoji veliko interesovanje nekoliko kompanija među kojima su one iz Japana, Kine, ali i Evrope.

Iako se u javnosti govori da će Japanci biti zaduženi za izgradnju ovog projekta, Stanković je rekao da "to nije zakucano".

"Kada je reč o mogućim izvođačima, niko nigde nije zakucao da će to biti japanske firme. Čak i JICA promoviše ideju da bude što više ponuđača. Kada bude došlo vreme za tender za izgradnju, videćemo ko je najbolji. Niko unapred nije odbacio ni Kineze ni Japance ni Evropljane, interesovanje postoji, a zabrane nema", rekao je Stanković.

Govornici na konferenciji o značaju izgradnje RHE "Bistrica" i RHE "Đerdap 3" UNS Press Centar

Da Japanci učestvuju u izgradnji hidroelektrane u Srbiji, ne bi bio prvi put. Japanska tehnologija korišćena je i za izgradnju RHE "Bajina Bašta" pre više od 40 godina, i to tehnologija dobro poznate marke Toshiba.

Prema saznanjima Bloomberg Adrije, Toshiba je i sada zaintresovana za izgradnju "Bistrice", kao i još jedna poznata japanska kompanija Hitachi Mitsubishi, koju su, kao što smo već naveli, predstavnici srpske delegacije obišli prilikom posete Japanu.

Predstavnici EPS u poseti fabrici kompanije Hitachi Mitsubishi (EPS)

Stanković je kazao i da je nedavno Ministarstvu rudarstva i energetike stiglo interesovanje od evropske kompanije Voith za izgradnju "Bistrice".

Pored toga, Stanković je svoje izlaganje započeo značajem kineske tehnologije u izgradnji reverzibilnih hidroelektrana. Istakao je da u svetu postoji nešto više od 80 reverzibilnih hidroektrana koje su veće od 1.000 megavata i da se polovina njih nalazi u Kini. Dodao je da se trenutno u svetu gradi 88 reverzibilnih hidroelektrana, da je najveći broj njih u Kini, a u Evropi samo jedna.

Ranije je za Bloomberg Adriju, energetski stručnjak Nikola Rajaković predložio da bi bilo bolje da se za izgradnju "Bistrice" održi jedna fer utakmica kroz aukciju. Na toj aukciji bi se nadmetale zainteresovane velike strane kompanije, što bi, kako kaže, i minimiziralo cenu izgradnje "Bistrice".

Izgradnjom Bistrice energetski sistem miran do 2040.

Stanković je za Bloomberg Adriju rekao da dosadašnje energetske analize ne pokazuju potrebe za još jednom reverzibilnom hidroelektranom osim Bistrice do 2040. godine.

Iako se govori i o izgradnji RHE "Đerdap 3", Stanković kaže da ona ne mora početi pre 2040, a da li će do nje doći, kada i u kojim razmerama zavisi od razvoja projektne dokumentacije, studije uticaja na životnu sredinu (s obzirom na to da se nalazi u Nacionalom parku "Đerdap"), kao i od dogovora sa rumunskom stranom.

HE "Đerdap" (Bloomberg)

Izgradnjom Bistrice biće napravljen prostor za priključivanje novih 1.500 megavata iz varijabilnih izvora energije, odnosno iz vetra i sunca, dodao je Stanković.

Zašto su reverzibilne hidroelektrane važne?

Na konferenciji posvećenoj Bistrici i Đerdapu zaključeno je da su reverzibilne hidroelektrane i dalje najupotrebljiviji, najefikasniji i najjeftiniji način proizvodnje i skladištenja električne energije.

Pored toga što je energija dobijena iz hidroelektrana čista, njihova snaga važna je za stabilnost energetskog sistema, a ta stabilnost je dalje važna zbog novih priključaka kilovata i megavata iz solarnih elektrana i vetroelektrana na mrežu.

Značaj reverzibilnih hidroelektrana porastao je sa uvođenjem ovih obnovljivih izvora energije u proizvodni miks u elektroenergetici, jer najefikasnije mogu da reše problem balansiranja sistema.