Počinje izbor partnera za hidroelektranu Đerdap 3, poziv upućen američkim kompanijama

Vlada Srbije je objavljivanjem javnog poziva za projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3 otvorila put američkim kompanijama da se uključe u ovaj veliki energetski projekat za koji je već godinama zainteresovana američka kompanija Bechtel.

To je prvi korak u postupku izbora dobavljača za ovaj projekat koji je već godinama u planu, i ujedno konkretan primer saradnje Srbije i SAD u sektoru energetike, koja je 2024. godine formalizovana potpisivanjem sporazuma u oblasti energetike. Sličan put je pređen nekoliko godina ranije kada je zaključen sporazum o saradnji u oblasti infrastrukture nakon koga je usledilo uključivanje kompanije Bechtel u izgradnju Moravskog koridora.

Sporazumom u oblasti energetike, koji je stupio na snagu u martu 2025, uređen je i način na koji će se ovakva saradnja u praksi sprovoditi. Postupkom će rukovoditi Vlada Srbije u skladu sa srpskom regulativom u oblasti javnih nabavki. U skladu s tim, Vlada Srbije je dostavila SAD javni poziv za američke kompanije koji je objavljen 3. juna na sajtu ambasade te zemlje u Srbiji.

Prema uslovima iz javnog poziva, kompanija koja se prijavljuje ili vodeći partner u konzorcijumu mora biti u većinskom vlasništvu američkih državljana ili firmi registrovanih u SAD. Ove kompanije imaju rok da do 25. juna dostave pismo o zainteresovanosti, a zatim će im biti upućen poziv za učešće u narednoj fazi postupka. Prema Sporazumu o saradnji dve zemlje u oblasti energetike, SAD neće imati nikakvu ulogu u izboru ponuđača.

EPS - Plan za RHE Đerdap 3

Ponuđač, odnosno vodeći partner, mora imati relevantno iskustvo u realizaciji projekata u oblasti hidroenergije ili srodne energetske infrastrukture u poslednjih 15 godina, sa vrednošću investicije većom od jedne milijarde evra. U pozivu se navodi da je planirano da realizacija projekta bude završena do 2036. godine, dok će konačni rokovi biti definisani u narednim fazama razvoja projekta, u skladu sa tehničkim, regulatornim i finansijskim uslovima.

Sporazumom je previđeno da u ovakvim projektima Srbija daje poreske i carinske olakšice za sve transakcije koje su direktno povezane sa njima.

Bechtel kao mogući izbor

Američka kompanija Bechtel je već godinama zainteresovana za izgradnju RHE Đerdap 3. Ona je još 2021. izrazila zainteresovanost za izgradnju ove hidroelektrane, a 2022. i spremnost da finansira prethodnu studiju izvodljivosti za nju. Ova studija je zajedno sa generalnim projektom završena pre oko dve godine, a Vlada Srbije proglasila je izgradnju RHE Đerdap 3 projektom od posebnog značaja.

Bechtel u konzorcijumu sa turskom kompanijom Enka u Srbiji radi na izgradnji Moravskog koridora, u dužini od 112 kilometara, od Pojata do Preljine. Angažovanju ove kompanije je prethodilo potpisivanje memoranduma sa Vladom Srbije o razumevanju i saradnji u oblasti infrastrukture što je kasnije rezultiralo ugovorom o gradnji. Tome je prethodilo sklapanje Sporazuma o saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i SAD.

Konzorcijum je izabran kao jedini ponuđač da gradi Moravski koridor.

Đerdap 3 bi bila reverzibilna hidroelektrana koja bi se gradila na 1007. kilometru Dunava. Koncepcija rešenja sastoji se u tome da se voda zahvata iz Đerdapskog jezera sa kote 68 metara, pumpa u gornje predviđene bazene "Pesača" i "Brodica", i to kada elektroenergetski sistem Srbije raspolaže viškom električne energije. U vrhovima opterećenja radila bi kao akumulaciona elektrana koja obezbeđuje neophodnu snagu i potrebne količine energije.

Predviđeno je da se Đerdap 3 gradi u tri faze, a ukupna snaga za sve tri iznosila bi čak 2.400 megavata. Prema Analizi opravdanosti izgradnje RHE Đerdap 3 godine za prvu fazu, iz 2010. godine, ova hidroelektrana bi se gradila 13 godina, a njena vrednost za sve tri faze bi bila ukupno oko 1,4 milijarde evra, mada mediji sada prenose da bi izgradnja elektrane koštala 2,36 milijardi evra.

EPS - Centralna komanda HE Đerdap

Energetski stručnjaci navode da bi snaga Đerdapa 3 bila dovoljna da zadovolji potrebe ne samo Srbije, već i regiona, pa i dela Evrope, za balansiranjem obnovljivih izvora energije, ali i za skladištenjem energije.

Ovaj projekat prate i brojne nedoumice, od uticaja na zajedničke hidroelektrane sa Rumunijom Đerdap 1 i Đerdap 2 i toga da li će ta zemlja pristati na takav projekat, do pitanja životne sredine s obzirom da se u blizini nalazi Nacionalni park Đerdap. 

Šta predviđa sporazum sa SAD - čiste energije, uključujući nuklearnu

U Sporazumu Srbije i SAD težište je pre svega na uvođenju tehnologija čiste energije, uključujući nuklearnu energiju. Takođe, cilj je da se ubrza postepeno ukidanje proizvodnje električne energije iz uglja. Kada je reč o projektima nuklearne energije, poseban naglasak se stavlja na najviše standarde nuklearne bezbednosti, sigurnosti i neširenja nuklearnog naoružanja.

Zajednički ciljevi uključuju produbljivanje bilateralnih strateških odnosa, uključujući omogućavanje prekograničnih projekata.

Sporazum predviđa da se, ako se informacije označene kao poslovna tajna prime ili tako odrede, svaka strana mora da ih čuva kao poverljive. Informacije se mogu smatrati poslovnom tajnom ako nisu javno dostupne, ako imaju ekonomsku vrednost jer omogućavaju sticanje koristi ili konkurentske prednosti, i ako ih njihov vlasnik nije učinio dostupnim javnosti, već je pre toga jasno nametnuo obavezu čuvanja njihove poverljivosti.

Sporazum predviđa konsultacije i razmenu informacija između Srbije i SAD i to u vezi sa komercijalnim energetskim projektima u Srbiji i potencijalnim učešćem kompanija iz SAD, uključujući istraživanje i utvrđivanje načina finansiranja, ekonomskih modela i drugih vidova podrške koji mogu doprineti finansiranju projekata.