Otvoreno 30 kilometara novog auto-puta na Moravskom koridoru

Deonica Moravskog koridora od Kruševca do Vrnjačke Banje duga 30 kilometara otvorena je u nedelju i sada će putovanje između ta dva grada trajati 15 minuta, umesto dosadašnjih 45 minuta.

Trenutno se koristi 28 kilometara ovog koridora, i to deonice od Pojata do Makrešana i od Makrešana do Koševa kod Kruševca. Dužina celog Moravskog koridora je 112 kilometara i biće završen do kraja 2025, tačnije tada će biti završena i poslednja deonica od Vrnjačke Banje do Adrana.

Auto-put od Pojata do Preljine biće produžen. Sa američko-turskim konzorcijumom Bechtel-Enka u nedelju je potpisan Memorandum o razumevanju i saradnji na projektu izgradnje brze saobraćajnice Kraljevo - Raška - Novi Pazar i Raška - Jarinje.

Beta/Slobodan Miljević

 

"Kako stvari stoje, završićemo Kraljevo - Čačak, to jest Adrani - Preljina do kraja sledeće godine, s tim što će ostati deo Banja - Vrbe, predgrađe Kraljeva, od 12 kilometara nezavršenih za 2026. godinu", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Najavio je da će uskoro početi pripreme za izgradnju brze saobraćajnice od Kraljeva preko Mataruške i Bogutovačke banje, Ušća, Raške i Novog Pazara i da će taj put omogućiti razvoj religijskog turizma.

"Naša ideja je da razgovaramo sa Amerikancima i da nam pomognu da možemo da idemo i ka Jarinju i kasnije do Kosovske Mitrovice. Da oni reše te političke probleme, a mi ćemo sve da platimo i sve da uradimo za naš narod na KiM", rekao je Vučić.

Beta/Slobodan Miljević

 

Prema njegovim rečima, Srbija može dodatno da razvija i tzv. religijski turizam, jer će veliki broj crkava, manastira i džamija biti bolje povezano sa Beogradom i drugim velikim gradovima.

Što se tiče auto-puteva, u Srbiji se najviše gradi, a predsednik Srbije je rekao da su radovi na brzoj saobraćajnici Šabac - Loznica završeni i da se nada da će do Nove godine taj put biti pušten u rad.

Prvi digitalni auto-put u Srbiji

Kompletnom izgradnjom Moravskog koridora povezaće se 500.000 ljudi, jer će na njegovoj trasi biti Kraljevo, Kruševac, Vrnjačka Banja i Trstenik.

Moravski koridor povezaće tri okruga: Rasinski, Raški i Moravički, sa koridorima 10 i 11, odnosno spajaće auto-puteve Miloš Veliki i Beograd - Niš.

Moravski koridor čine tri deonice: Pojate - Kruševac u dužini od 27,83 kilometra, Kruševac - Adrani dužine 53,88 kilometara i Adrani - Mrčajevci - Preljina dužine 30,66 kilometara.

To će biti najmoderniji i prvi digitalni auto-put u Srbiji, jer će duž njegove trase biti postavljeni optički kablovi i digitalna oprema koji će omogućiti besplatan bežični internet i najmoderniji sistem upravljanja saobraćajem.

To znači, kako je Vučić objasnio, da će na elektronskim tablama biti postavljene informacije o gužvama na putu, da li se negde dogodila nesreća, o vremenskim prilikama, da li je potrebno usporavanje brzine i slično.

"Ljudi nisu ni sanjali da će ovde biti auto-put i kako je Ivo Andrić, naš najveći pisac rekao, ljudi tek protokom vremena shvate značaj i puteva i svega onoga što su uradili i izgradili", rekao je Vučić. 

Beta/Slobodan Miljević

Auto-put je projektovan za brzinu do 130 kilometara na sat. Širok je 30 metara, što ga čini najširim u Srbiji i na njemu postoji najveći razmak između dva suprotna smera, pa ne može da dođe ni do kakvih incidenata. Kada je reč o bezbednosti na putevima, rekao je da je time što je izgrađen auto-put do Čačka, na godišnjem nivou spaseno najmanje 75 života.

Vučić je više puta tokom obraćanja rekao da je ovo najskuplji auto-put u Srbiji. Pohvalio je izvođače radova Bechtel i Enku uz opasku da dobro rade, ali su skupi.

Najskuplji auto-put koštaće 18,7 miliona evra po kilometru

Osim što će biti najmoderniji, biće i najskuplji, a kada se podvuče crta, koštaće 18,7 miliona evra po kilometru. Kada je reč o kapitalnim projektima, prva po vrednosti za budžetiranje u 2025. godini jeste izgradnja deonice Moravskog koridora sa 30 milijardi dinara. Ovaj projekat, prema proceni Ministarstva finansija, kada bude završen, koštaće ukupno 252 milijarde dinara, odnosno 2,1 milijardu evra, navedeno je u budžetu za 2025. godinu na zahtev MMF-a, budući da su prvi put prikazani detaljan pregled i novčani iznosi za sve kapitalne investicije.

 

 

 

Fiskalni savet je u Analizi stanja i preporuka za moguće unapređenje politike javnih investicija u junu ove godine  Moravski koridor, koji je trebalo da bude završen do 2023. godine, naveo kao primer gde je zbog skraćenih procedura vrednost projekta iz godine u godinu samo rasla, pa je sa prvobitno ugovorenih 700 miliona evra narasla na 1,7 milijardi evra.

Ali bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić (koji je podneo ostavku zbog rušenja nadstrešice železničke stanice u Novom Sadu i protiv koga se vodi sudski postupak) u intervjuu Bloomberg Adriji to je objasnio činjenicom da se poštuje ugovor i da pri izlasku u javnost sa prvobitnom cenom nije uzeta u obzir regulacija toka reke Morave.

Vlada Srbije je s američko-turskim konzorcijumom Behtel-Enka 5. decembra 2019. potpisala komercijalni ugovor o izgradnji Moravskog koridora u vrednosti od 745 miliona evra, a predviđeni su i dodatni radovi i direktni i indirektni materijalni troškovi od 20 odsto.

Izgradnja Moravskog koridora je počela polovinom decembra 2019, ceremonijom u mestu Jasika, blizu Kruševca, kada je najavljeno da će ceo auto-put biti gotov za četiri godine. Tokom izgradnje koridora je najavljeno i da će biti regulisan tok Južne Morave i njenih pritoka u dužini od 68 kilometara.

Kinezi ispali iz igre

Trebalo bi podsetiti da je za izgradnju Moravskog koridora najpre potpisan predugovor s kineskom firmom CRBC u iznosu od 450 miliona evra, a potom je 2013. godine tadašnja ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović rekla da su Kinezi povećali cenu gradnje i tražili 633 miliona evra.

 

 

U međuvremenu, posle velikih poplava koje su 2014. godine zadesile Srbiju, promenjen je zakon o vodama i odlučeno je da se uz gradnju auto-puta uradi regulacija toka reke Morave, odnosno zaštita od poplava.

Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, izbacila je Kineze iz igre. Ona je 2018. godine sa Bechtelom potpisala Memorandum o razumevanju i saradnji za izgradnju Moravskog koridora. Tome je prethodio Sporazum o saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i SAD.

Potom je u leto 2019. godine donet leks specijalis o posebnim postupcima izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate - Preljina, a iste godine vlada je usvojila odluku kojom je za strateškog partnera izabran konzorcijum Bechtel - Enka. Raspisan je tender, a američko-turski konzorcijum je jedini dostavio ponudu za izgradnju Moravskog koridora.

Beta/Slobodan Miljević

 

Uslovi isključili domaće firme

Posao je mogla da dobije samo kompanija koja ima trogodišnji obrt od milijardu evra, što nema nijedna domaća firma. Bitan uslov je bilo iskustvo u projektovanju i izgradnji auto-puteva, mostova, regulacije reka u poslednjih 15 godina, ali isključivo na teritoriji jugoistočne Evrope.

Na pitanje novinarke RTS da li je konkurentno to što je Bechtel - Enka kao jedini ponuđač dobio da gradi Moravski koridor, Christopher Hill, ambasador SAD u Beogradu, tada je rekao da tu nije reč samo o izgradnji puta i postavljanju asfalta. To je ogroman građevinski poduhvat.

Ambasador SAD je tom prilikom, govoreći generalno o američkim firmama, rekao da one ne postavljaju političke uslove i da američki novac u Srbiju ne dolazi sa političkom cenom.