Nova deonica Moravskog koridora, cena po kilometru 14,5 miliona evra

Tačno deset dana uoči izbora, danas će biti otvoreno desetak kilometara Moravskog koridora, verovatno najskupljeg auto-puta u Srbiji, koji će koštati oko 14,5 miliona evra po kilometru, uključujući i regulaciju reke Morave i gradnju saobraćajnice.

Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, najavljujući otvaranje auto-puta između Makrešana i Koševa, rekao je da će posle toga Kruševac biti priključen na mrežu brzih saobraćajnica i auto-puteva.

Uz 16,7 kilometara puštenih u aprilu, između Pojata i Makrešana, na Moravskom koridoru je završeno 27,6 kilometara koji se koriste za saobraćaj. Ministar je rekao da su postavljene naplatne rampe, ali da se do 1. januara 2024. godine korišćenje ovog dela auto-puta neće naplaćivati.

Bloomberg Adria

 

"Sada se od Beograda do Pojata plaća 720 dinara za putnički automobil. Od 1. januara od Beograda do Koševa će se plaćati 840 dinara, a od Beograda do Kruševca (Zapad) plaćaće se 810 dinara", rekao je Vesić.

Ovaj auto-put gradi američko-turski konzorcijum Bechtel-Enka, ali ih sledeće godine, prema rečima ministra građevinarstva, čekaju dva teška zadatka. Pre svega, završetak auto-puta od Preljine do Adrana, što znači da će i Kraljevo, odakle je inače ministar, biti priključeno do kraja sledeće godine na auto-put. On očekuje da do kraja sledeće godine i Vrnjačka Banja i Trstenik budu priključeni na mrežu auto-puteva.

Očekuje se da će do 2025. godine biti završeno 112 kilometara auto-puta između Čačka, Ćićevca, Stalaća, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje i Kraljeva, gde živi približno pola miliona stanovnika. Na taj način će biti povezani auto-put "Miloš Veliki" i auto-put Beograd - Niš. Osim toga, Moravski kordior se najavljuje kao prva "pametna" saobraćajnica u zemlji, izgrađena sa kompletnom optičkom infrastrukturom.

Izgradnja prilično kasni, premda je bilo obećano da će sve biti završeno do 2023. godine. Osim što je prekoračen rok, i cena je udvostručena. Prvobitna procena je bila 745 miliona evra, koliko je iznosila 2019. kada su počeli radovi. Sudeći prema odobrenim zajmovima, koštaće oko 1,6 milijardi evra.

Srbija zasad koristi dva kredita. Jedan od 431,7 miliona evra, odobren 2021. godine, a drugi od 500 miliona evra iz 2022. godine. Poslanici u Skupštini Srbije su zajedno sa budžetom za 2024. godinu odobrili i treći ugovor o kreditu u iznosu od 700 miliona evra.

Trebalo bi podsetiti da je za izgradnju Moravskog koridora najpre potpisan predugovor sa kineskom firmom CRBC u iznosu od 450 miliona evra, a potom je 2013. godine tadašnja ministarka regionalong razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović rekla da su Kinezi povećali cenu gradnje i tražili 633 miliona evra.

U međuvremenu, posle velikih poplava koje su 2014. godine zadesile Srbiju, promenjen je zakon o vodama i odlučeno je da se uz gradnju auto-puta uradi regulacija toka reke Morave, odnosno zaštita od poplava.

Depositphotos

 

Zorana Mihajlović, bivša ministarka građevinarstva, koja je važila za političarku naklonjenu Sjedinjenim Američkim Državama, izbacila je Kineze iz igre. Ona je 2018. godine sa Bechtelom potpisala Memorandum o razumevanju i saradnji za izgradnju Moravskog koridora. Tome je prethodio Sporazum o saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i SAD.

Potom je u leto 2019. godine donet leks specijalis o posebnim postupcima izgradnje infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate - Preljina, a iste godine vlada je usvojila odluku kojom je za strateškg partnera izabran konzorcijum Bechtel-Enka. Američki konzorcijum je jedini dostavio ponudu na javnom pozivu za izgradnju Moravskog koridora.

Uslovi isključili domaće firme

Posao je mogla da dobije samo kompanija koja ima trogodišnji obrt od milijardu evra, što nema nijedna domaća firma. Bitan uslov je bilo iskustvo u projektovanju i izgradnji auto-puteva, mostova, regulacije reka u poslednjih 15 godina, ali isključivo na teritoriji jugoistočne Evrope.

Na pitanje novinarke RTS da li je konkurentno to što je Bechtel-Enka kao jedini ponuđač dobio da gradi Moravski koridor, Christopher Hill, ambasador SAD u Beogradu, pre dva dana je rekao da tu nije reč samo o izgradnji puta i postavljanju asfalta. To je ogroman građevinski poduhvat, jer izvođači radova pokušavaju da spreče eventualne poplave i nastoje da Morava postane prijatelj poljoprivrednika, a ne njihov neprijatelj.

"Hoću da naglasim da je to mnogo više od puta, to je projekat na kome se izvode radovi na regulaciji vodenih tokova i mnogi složeni građevinski podhuvati. "Što se tiče pitanja ko je bio ponuđač, to su bile firme koje mogu da izvedu te radove, a američka firma Bechtel je svakako sposobna za to", rekao je Hill u intervju RTS-u.

Ambasador SAD je tom prilikom, govoreći generalno o američkim firmama, rekao da one ne postavljaju političke uslove i da američki novac u Srbiju ne dolazi sa političkom cenom.

Bechtel je u okruženju gradio auto-put od Zagreba do Splita, koji je prema pisanju tamošnjih medija dobio bez tendera, a to je učinjeno da se, navodno, preko Bechtela ostvare što bolji politički odnosi sa SAD. U konzorcijumu sa turskom Enkom gradio je i 140 kilometara auto-puta Tirana - Priština. Zbog prenaduvanih cena izgradnja je koštala oko dve milijarde evra, izveštavali su mediji. U javnosti se spekulisalo da se zbog uspostavljanja boljih odnosa sa SAD tolerisala viša cena, budući da je Bechtel jedna od moćnijih američkih građevinskih kompanija.