Došlo je vreme da napravimo veliki konzorcijum domaćih kompanija koje će graditi jedan auto-put ili prugu u Srbiji. O tome će odlučivati naredna vlada, najavio je u utorak ministar Goran Vesić na Kopaonik biznis forumu. On je za Bloomberg Adriju pojasnio da je to zasad samo na nivou ideje, ali će se zauzeti da to bude sprovedeno u delo.
Trenutno domaće kompanije učestvuju na infrastrukturnim projektima sa 49 odsto. Vesić je rekao da treba imati na umu da EU ne želi više da finansira auto-puteve već samo pruge.
Inače, kada evropske banke finansiraju infrastrukturne projekte, to znači da je raspisivanje tendera obavezno, što daje mogućnost domaćim građevinskim kompanijama da učestvuju.
Opširnije
Rast građevinarstva od 5,5 odsto zamagljuje pad stanogradnje
Aktuelne probleme stanogradnje, ipak, treba tražiti na strani tražnje, kaže Ivan Nikolić, urednik MAT-a.
19.01.2024
Infrastruktura na Zapadnom Balkanu za 50 odsto ispod proseka EU
JASPERS, koji su pokrenuli Evropska komisija i EIB, doprineo je realizaciji investicija vrednih 317 milijardi evra.
09.01.2024
Od Beograda do Zlatibora stizaće se za oko dva sata
Ove godine bi u Srbiji trebalo da bude završeno 167 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, u vrednosti od dve milijarde evra.
03.01.2024
Nova deonica Moravskog koridora, cena po kilometru 14,5 miliona evra
Američko-turski konzorcijum kasni, premda je bilo obećano da će svi biti završeno do 2023. godine.
07.12.2023
Na pruzi Niš - Dimitrovgrad naizmenično radovi i teretni vozovi
Ovim projektom biće otklonjena saobraćajna uska grla između Srbije i Bugarske.
13.11.2023
Građevinarstvo usporilo u odnosu na drugi kvartal
Ukupna vrednost građevinskih radova porasla je na zgradama 3,1 odsto i na ostalim građevinama 22,3 procenta.
10.11.2023
S druge strane, kineske banke, koje uglavnom finansiraju infrastrukturu u Srbiji, uslovljavaju zajmove time da kineske firme budu glavni izvođači građevinskih radova.
Govoreći o mestu domaćih građevinskih kompanija u najavljenom investicionom ciklusu "Skok u budućnost" od 18 milijardi evra, generalni direktor Millennium teama Stojan Vujko je rekao je da će domaće kompanije biti nosioci tog projekta i da bez njih i domaćeg znanja to nije moguće izvesti.
"Domaće kompanije će zahvaljujući tom projektu dobiti značajne reference, iskustvo i mogućnost za izlazak na inostrano tržište. To otvara prostor da naša građevinska operativa postane izvozno orijentisana."
Za razliku od Miroslava Miškovića, predsednika Delta holdinga, koji je prethodne večeri na Kopaonik biznis forumu rekao da Srbiji nedostaje znanje, Vujko smatra da naša zemlja ima stručni kadar i da je bitna saradnja između naučnih institucija i građevinskog sektora.
Na pitanje da li se u bliskoj perspektivi u narednih desetak godina može očekivati da Millennium team postane Energoprojekt u najavi, koji je nekada gradio u zemlji i mnogim svetskim tržištima, on je potvrdno odgovorio. Ovaj investicioni ciklus daje priliku za tako nešto, rekao je.
"Treba da se fokusiramo na okolna tržišta, a Open Balkan nam daje tu mogućnost i možda na tržište Afrike, gde Srbija ima tradicionalno dobre odnose i gde su naše kompanije izgradile dosta putne infrastrukture."
Rekao je da se emisijom obveznica može prikupiti novac za finansiranje projekata u inostranstvu.
Pošto se često u javnosti govori da ne postoje studije opravdanosti i da metodologija izbora projekata nije najbolja i najjasnija, što smo čuli i na Kopaonik biznis forumu, ministar Goran Vesić je objasnio da svaki put ili pruga pre svega donose nove investicije, razvoj turizma i veću pokretljivost ljudi, što znači da mogu da žive u jednom mestu, a rade u drugom i, naravno, povezivanje sa regionom.
Naveo je primer Bosne i Hercegovine, koja je naše najveće izvozno tržište. Kako je rekao, rade se dva auto-puta preko Kotromana i auto-put Beograd - Sarajevo, koji su veza između Srbije i BIH, jer u staroj Jugoslaviji, ove dve bivše republike nisu bile dobro saobraćajno povezane.
Kada je reč o povezivanju sa Crnom Gorom, rekao je da će do kraja septembra biti završen auto-put do Požege i da posle toga kreće izgradnja prema južnom Jadranu preko Arilja, Duge Poljane do Crne Gore.
Na pitanje Draginje Radonjić Petrović, potpredsednice Saveza ekonomista, koje godine ćemo moći da putujemo u Crnu Goru za šest sati iz Beograda, ministar građevinarstva i saobraćaja je rekao da auto-put do Boljara može biti gotov za tri i po do četiri godine, ali da ostatak puta do mora zavisi od crnogorske strane, koja još nije ugovorila izgradnju svog dela.
Dodao je da se nada da ćemo ove godine imati tender za rekonstrukciju pruge Beograd - Bar.
On je rekao da je prošle godine vrednost kapitalnih izdataka na svim nivoima dostigla čak 569 milijardi dinara ili 4,8 milijardi evra, a da je pri tome u prethodne tri godine država u proseku za kapitalna ulaganja izdvajala više od sedam odsto BDP-a.
"U međuvremenu, u poslednje tri godine udeo fiksnih investicija u BDP-u kreće se od 23,3 do 24,2 odsto, a u naredne tri godine će se sigurno i povećati, između ostalog i zbog ambiciozno osmišljenog plana 'Skok u budućnost - Srbija 2027'", rekao je Vesić.
Kako je istakao, zajedno sa direktnim stranim i domaćim privatnim investicijama to će stvoriti manevarski prostor da se dodatno ubrza i privredni rast na najmanje pet procenata.
Nicola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji, rekao je da je Srbija u proseku imala rast od 2,8 odsto i da ima prostora za veće stope rasta od pet ili šest odsto. Prema njegovim rečima, kada bi se vreme čekanja kamiona na granicama skratilo za tri sata obezbedili bismo dodatni izvor rasta od dva odsto BDP-a.
Vesić je istakao da za samo deset godina, od 2013. do 2022. doprinos građevinarstva srpskom BDP-u skoro udvostručen, sa oko tri na 5,5 odsto, a očekuje se da bude sedam odsto. On je istakao da je samo iz republičkog budžeta u kapitalne projekte 2023. uloženo oko 3,8 milijardi evra, a da su u budžetu za 2024. za te namene planirane rekordne četiri milijarde evra.
Trenutno se gradi 643,37 kilometara, a ove godine će biti izgrađeno oko 166 kilometara puteva. On je ukazao na značaj osiguranja u bezbednosti tokom izgradnje, ali i održivosti infrastrukturnih objekata.
Na to se nadovezao Nikola Đukić, predsednik IO Uniqa neživotnog osiguranja, rekavši da u Srbiji nema značajnog infrastrukturnog objekta koji nije osiguran.
"Pravna lica koja se bave izradom i kontrolom tehničke dokumentacije, izvođači radova i oni koji se bave stručnim nadzorom moraju biti osigurani od odgovornosti za štetu koju prilikom pružanja profesionalnih usluga može imati druga strana, kao i da investitori i izvođači radova moraju biti osigurani za štetu koju izvođenje radova može naneti trećim licima", rekao je Đukić.