Domaće investicije zaostaju zbog lošeg privrednog ambijenta

IKT sektor se izuzetno dobro razvija u Srbiji i više nego u drugim zemljama. Izuzetno brzo raste i njegovo učešće se u dohotku zemlje povećalo četiri ili pet puta u poslednjih dvadesetak godina. Ali problem je što nije integrisan u domaću privredu, rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, na Kopaonik biznis forumu, analizirajući da su potencijalni izvori dodatnog rasta.

Najveći deo rasta IKT je otišao u izvoz, dok je u CIE znatno manje bio u izvozu. To pokazuje da je IT sektor u privredi Srbije kao neko izolovano ostrvo.

"To potvrđuje da je privreda Srbije zaostala i da IT sektor ne ume da se integriše. Pitanje je da li IT sektor u Srbiji može da nastavi da raste bez podrške domaće privrede", smatra Petrović, koji je analizirao kako bi Srbija mogla da ostvari veće stope privrednog rasta od prosečnih 2,5 odsto.

Predsednik Fiskalnog saveta je istakao da je dobro to što je priliv direktnih stranih investicija u Srbiji visok, ali da bi one trebalo više da se usmeravaju u napredne grane.

"Dobro je to što je visok priliv stranih direktnih investicija, oko sedam odsto BDP-a, i to već nekoliko godina, ali je loše što one idu u tradicionalne grane. Trećina ide u prerađivačku industriju, koja je glavni pokretač konvergencije", rekao je on na panelu "Makroekonomski trendovi: Može li Srbija dostići putanju ubrzanog rasta".

Dodao je da u okviru prerađivačke industrije samo 30 odsto ide u napredne grane, dok je u zemljama Višegradske grupe i Sloveniji taj procenat veći od 50 odsto. Petrović smatra i da je privredni rast Srbije ispod njenih potencijala. On je istakao da teorija ekonomske konvergencije pokazuje da manje razvijene zemlje rastu brže od razvijenih usvajanjem naprednih znanja i tehnologije.

Fisklani savet

 

"Ovu tezu potvrđuju i istraživanja pa su zemlje centralne i istočne Evrope (CIE) na polovini dohotka Zapadne Evrope dvostruko brže rastu i Srbija je u odnosu na te zemlje kao što su one u odnosu na Zapadnu Evropu", rekao je Petrović i naveo da je Srbija na polovini dohotka CIE, ali da ne raste brže.

To se, prema njegovim rečima, dešava iz više razloga, a jedan od njih je taj što strane direktne investicije ne idu u napredne sektore.

 

 

Ukupne investicije su snažno porasle u Srbiji, one iznose 24 odsto BDP-a, što je iznad proseka CIE, ali su domaće privatne investicije izuzetno niske.

 

 

Prema njegovom mišljenju, domaće investicije zaostaju zbog toga što je loš investicioni ambijent, slaba vladavina prava i velika korupcija.

"To sve koči domaće investicije. Dosadašnji razvoj Srbije bio je baziran na tradicionalnim sektorima i jeftinoj radnoj snazi. Taj model rasta će ubrzo da se iscrpi i privredni rast će da se zakoči. Da bismo obezbedili dalji rast, moramo da se okrenemo sektorima sa visokom dodatom vrednošću", istakao je Petrović.

 

 

Prva linija na tom putu jeste domaći privatni sektor, koji mora da počne snažno da investira.

"Kvalitet institucija od 2014. sistematski opada. To nije povoljan ambijent da se privatni sektor rascveta. Takođe subvencije koje se daju treba da se sada fokusiraju na sektora se viskom dodatom vrednošću", naveo je predsednik Fiskalnog saveta.

Srbija može da iskoristi šansu i u trenutnim geopolitičkim okolnostima i izbegne zamku srednje razvijenosti. Ona ima potencijal za rast od pet odsto BDP-a. Globalni lanci snabdevanja su počeli da pucaju i dolazi do nearshoringa. Petrović smatra da će strane kompanije odlaziti samo u prijateljske zemlje.

Savez ekonomista Srbije

 

"Sada je prilika da definitivno, ne samo deklarativno, pokažemo da se opredeljujemo za EU. Akcijom, a ne rečima treba da pokažemo da smo kredibilan partner EU. Posle toga možemo da očekujemo te investicije", smatra Petrović.

Pozitivnim je ocenio to što je nezaposlenost znatno smanjena, na oko devet procenata, pa se u pojedinim granama oseća manjak radnika, da su plate relativno brzo rasle u prethodnih nekoliko godina, brže od produktivnosti, što je dobro, ali da Srbiji preti zamka srednjeg nivoa razvijenosti.

 

 

"Srbija bi trebalo da izbegne zamku srednjeg nivoa razvijenosti uz prelazak na čistije izvore energije, napuštanje fosilnih goriva. Brži rast zahteva više električne energije, a dve trećine naše proizvodnje 'zarobljeno' je u uglju", istakao je on. 

Dekan i profesor FEFA fakulteta Milan Nedeljković je kao ključnu u daljem razvoju istakao ulogu velikih domaćih kompanija, a za njih bi, naglasio je on, trebalo stvoriti stimulativan ambijent. Ukazao je i da u zemlji postoji dobra tehnička osnova za razvoj patenata, ali da je ne prati dovoljan stepen komercijalizacije koju je ocenio kao slabu, i slabiju nego u regionu.

"Kod nas je zapostavljen još jedan važan segment, a to je razvoj finansijskog tržišta, ne čemu bi valjalo više raditi", rekao je on.

 

 

Bivši ministar finansija i višegodišnji saradnik Svetske banke Dušan Vujović kaže da ne postoji jedan model rasta koji može da bude uspešan.

Aludirajući na izgradnju stadiona u Beogradu bivši ministar finansija koji će ostati upamćen po fiskalnoj konsolidaciji u Srbiji i smanjenju plata i penzija, on smatra da ništa ne znači investicija od pet milijardi evra koje će dati efekte za 20 godina u potrošnju gde dohodak treba da poraste na 20.000 po stanovniku da bi građani išli da gledaju "igre, lavove, tigrove i ostalo".

"To je lepo, ali to rade privatnici. Privatnici prave privatne stadione gde dolaze ljudi i troše milijarde dolara, a onda plaćaju te fudbalere i košarkaše po 200 miliona dolara. To je potrošna strana, koja nema nikakve veze sa strategijom privrednog rasta. U Vašingtonu su se zahvalili na korišćenju stadiona JFK, koji je država napravila pre 60 ili 70 godina i napravili svoj stadion da bi zarađivali pare", rekao je Vujović.

Prema njegovom mišljenju izvori rasta treba da budu preduzetništvo i inovacije. "Kupiti meso, a ne znati napraviti ćevape nema nikakvog smisla", rekao je bivši ministar finansija.

Složio se da su privatne investicije niske, a prema njegovom mišljenju, strane investicije su visoke jer se na njih korupcija ne odnosi.

Bloomberg Adria

 

"Mi deremo naše, a strane investitore puštamo. Kina i Indija najveći izvor rasta su bazirale na porastu produktivnosti ljudi. Kina sada nama delegira prerađivačku industriju iz koje su oni izašli zato što im je dohodak suviše veliki", rekao je Vujović.

On je rekao da moramo da se prilagodimo veštačkoj inteligenciji, bezgotovinskom plaćanju i digitalnom evru koji doći ovde i potpuno promeniti okvire za vođenje monetarne politike.

"Monetarna politika zasnovana na fiksnom kursu biće teško izvodljiva kada dođe digitalni evro. Kada se digitalni evro dogodi, niko neće tražiti dozvolu NBS da transferiše milion evra, nego će poslati telefonom digitalni kod prijatelju u Leskovcu i reći će mu: ukucaj ovaj kod i dobićeš pare bez NBS, bez kontrole kapitalnih tokova."

On smatra da treba gledati unapred. Ljudski kapital i obrazovanje je nešto u šta treba ulagati i odatle dolazi rast. "Prerađivačku industriju smo pustili da propadne pre 30 godina. To ne može da nas vodi ka konvergenciji i ka Evropi", rekao je Vujović.

Prema njegovom mišljenju, problem je u upravljanju. Ne može svaki opštinski činovnik da određuje da li privatni sektor može da investira ili ne. On jednostavno ne zna.

"On će za hiljadu evra da zaustavi projekat od milion evra. To je iracionalno. U takvom sistemu podižemo nivo odlučivanja da predsednik odlučuje da li će da bude hleba u prodavnicama na Vračaru. To je sistem koji ne funkcioniše", zaključio je Vujović koji je na ovom panelu pokupio najviše aplauza, a bili smo i svedoci da su mu ljudi prilazili.

(Ažurirano grafikonom Fiskalnog saveta.)