Preokret u politici subvencija: domaći biznis imaće prednost

Domaći investitori tek u poslednje dve godine dobijaju značajniju podršku države za otvaranje radnih mesta, a po svemu sudeći, ubuduće će imati prednost nad stranim ulagačima. Ovaj zaokret je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući plan razvoja za naredni period, nazvan "Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027. godina".

Izlaganje je započeo pohvalom domaće kompanije koja je kupila beogradski Slavija hotel i najavila da će hotel biti spreman za EXPO 2027. Njen vlasnik Petar Matijević za Bloomberg Adriju je izjavio da će se truditi da renoviranje završi do održavanja međunarodne izložbe u Beogradu i da će to biti njegov poklon gradu.

Do sada su pohvale državnih zvaničnika uglavnom stizale na račun stranih kompanija, istina, pomenuti su i ovog puta najveći investitori ZF, Brose, Continental, Nidec, MTU, ali je akcenat bio na domaćim.

Vučić je rekao da će Srbija nastaviti da pomaže i subvencioniše sve kompanije koje imaju dobar i dugoročan plan ulaganja u Srbiji, a da će domaće kompanije uvek imati prednost u odnosu na strane.

"Moramo da nastavimo ubrzanu industrijalizaciju", naglasio je predsednik države i pozvao domaće privatnike da prave dugoročne planove, učestvuju u dualnom obrazovanju i obezbeđuju kadrove za budućnost. 

"Uvek će imati prednost u odnosu na strane kompanije i dobijati ne manje, već veće subvencije. Isto ćemo činiti i sa stranim kompanijama, kojima smo beskrajno zahvalni što su izabrali Srbiju kao svoju krajnju destinaciju", uveravao je Vučić.

To jeste novina, jer su se do pre nekoliko godina srpske firme tek sporadično pojavljivale na spisku subvencionisanih. Subvencije za otvaranje novih radnih mesta investitorima već 17 godina u Srbiji izazivaju kontroverze, a najčešće da su strani investitori privilegovani i da je njima sve podređeno.

Domaće firme bile izuzetak, a ne pravilo za subvencije

Jedinu analizu do sada je uradio profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović, prema kojoj je državna pomoć išla debelo u korist stranih investitora. Posmatrali su period između 2006. i 2016. godine, a kasnije su uvrstili podatke do 2019. godine i zaključili da je u tom period država pomogla 296 projekata, od čega 202 inostranih investitora, a 94 domaćih, pa je učešće domaćih malo manje od trećine.

Razlika u dodeljenom iznosu subvencija je daleko veća, pa je od oko 655 miliona evra subvencija, stranim ulagačima dato 611 miliona, a domaćim svega 44 miliona.

Najčešći razlog je to što ne ispunjavaju investicione obaveze u propisanom roku, ali i što naši investitori nemaju toliki kapital za ulaganje, objašnjeno je tada.

Osim toga, država ne daje pare na lepe oči i sva davanja treba da se pokriju bankarskim garancijama. Velike domaće kompanije to mogu da obezbede, ali male ne.

Depositphotos

 

Ako se pogleda lista podsticaja, na njoj se u poslednjih pet godina pojavljuje sve više domaćih kompanija, koje su najpre  prvenstveno dobijale subvencije za hotele u Vrnjačkoj Banji, Zlatiboru ili Sokobanji, ali njihove investicije ne prelaze 10 miliona evra.

Tek u poslednje dve godine su u grupu subvencionisanih ušle kompanije iz prerađivačke industrije, pre svega prehrambene poput Nektara i Neoplante ili konditora Jaffe, Alco grupe, Swissliona. Međutim, i dalje je reč o investicijama od po nekoliko miliona evra. Najveću investiciju ima domaći proizvođač veštačkih đubriva, Elixir , od 70 miliona evra, za koju je dobio podsticaje u iznosu od 4,6 miliona evra.

Domaći investitori treba da osmisle konkurentan proizvod

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Bloomberg Adriju da su sa aspekta države u istoj poziciji domaći i strani investitori, ali problem domaćih preduzeća jeste to što ne mogu da ispune uslove za subvencije.

" To što subvencije uglavnom dobijaju stranci, ne može da se knjiži na teret Vlade Srbije. Ona nikoga ne diskriminiše.  Uslovi su jednaki za sve, ali naše kompanije ih jednostavno ne ispunjavaju", ističe Savić.

Stranci su, kaže, razmaženi. Svašta traže i kada im ne odgovara, dignu se i odu. "To smo već videli. Istina, takvih nema mnogo", dodaje profesor Ekonomskog fakulteta.

 "Dok je domaći investitor uvek tu, ali on treba da napravi investiciju od početka do kraja, što znači da treba da osmisli neki proizvod."

Osmisliti proizvod znači obezbediti novu tehnologiju, opremu, zgradu, istražiti tržište u svetu i pronaći kadrove. Kada sve to proračuna, domaći privrednik konstatuje da taj proizvod već postoji i da ga Kinezi proizvode od 30 do 50 odsto jeftinije.

"To je najveći hendikep domaćih preduzeća. Njima niko ne brani, čak mislim da bi svaka normalna država želela da stimuliše domaće investitore", smatra Savić.

Država je, prema njegovom mišljenju, iz više razloga zainteresovana da bude i obrnuta struktura subvencionisanih, odnosno da na toj listi bude mnogo veći broj domaćih preduzeća.

Sagovornik Bloomberg Adrije predlaže da država napravi korak više za domaća preduzeća i obezbedi dodatni novac za rešavanje uskih grla, da bi oni mogli da koriste podsticaje i pomogne im da osvoje nova tržišta.

"Ne bih voleo da to bude kao Fond za razvoj, u kome sede ministri i  gde je za dobijanje povoljnih kredita osnovni kriterijum politički. To su krediti koji nisu bili krediti, već pokloni. Oni koji su bili na vlasti i oni koji su sada na vlasti davali su novac izabranim ljudima, a taj novac nikada nije vraćen", podseća Savić.

Država da bude partner domaćim investitorima

Država mora ozbiljnije da se pozabavi domaćim investitorima, pre svega malim i srednjim preduzećima i da bude u partnerskom odnosu sa njima. To ne mora da bude samo samo novac. Može da ih oslobodi plaćanja poreza i doprinosa za neki vremenski period, pomogne pri isplati zarada i iznajmljivanja prostora.

"To su neke zemlje obilato koristile, ali mora da bude transparentno i iza toga mora da stoji rezultat", naglašava Savić i primećuje da malo koji srpski privrednik može da se uvhati ukoštac sa strancima i da dobije ta sredstva koja su dostupna njima.

To što domaći investitori dobijaju uglavnom subvencije za hotele njega ne čudi. 

"Hotelijerstvo je profitabilno i funkcionisalo bi i bez subvencija, što ne možemo da kažemo za neke industrijske proizvode. Hotelijeri ne prolaze kroz porođajne muke kao industrijska preduzeća koja hoće da lansiraju novi proizvod", kaže Savić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar