Fiskalni savet očekuje rast BDP-a do tri odsto dogodine, a država 3,5

Fiskalni savet predloženi buždet za 2024. ocenjuje kao dobar, navodeći da su javni prihodi i rashodi kredibilno planirani. Pohvalili su to što nema više jednokratnih davanja poput onih za penzionere i mlade, što je bio slučaj u budžetima tokom i posle pandemije, a koje je Fiskalni savet uvek kritikovao. Ipak, smatraju da su neke projekcije ostale nerazjašnjene.

Kada je reč o privrednom rastu, podsećaju da je budžet pravljen s optimističnim pretpostavkama o ubrzanju rasta BDP-a u 2024. na 3,5 odsto i usporavanju prosečne inflacije na 4,9 odsto. Samo dan ranije Svetska banka je objavila projekciju o privrednom rastu od tri odsto za narednu godinu.

I Fiskalni savet se upravo poziva na različite domaće i inostrane činioce koji ukazuju da bi privredni rast lako mogao da bude nešto niži, a inflacija nešto veća od toga što je predviđeno budžetom za narednu godinu.

Privredni rast koji Srbija ostvaruje u 2023. dobrim delom počiva na privremenim činiocima, poput oporavka poljoprivrede od suše i snažnog rasta proizvodnje električne energije (usled poređenja s niskom bazom iz 2022. i neuobičajeno povoljnih hidroloških kretanja). Tempo rasta najvećeg dela privrede, s kojim se ulazi u 2024, zapravo je nizak i iznosi oko 1,5 odsto.

"Imajući to u vidu, kao i međunarodne prognoze da će 2024. biti još jedna godina usporenog rasta globalne privrede – smatramo da je trebalo prognozirati nešto niži rast BDP-a u sledećoj godini, na nivou od 2,5 do tri odsto", ocenjuje Fiskalni savet.

Inflacija dogodine bar 5,5 odsto

Kada je inflacija u pitanju, nesporno je da je ona u trendu usporavanja. Međutim, njeno usporavanje nije toliko snažno u Srbiji kao u drugim evropskim zemljama, a do kraja godine stupa na snagu nekoliko mera koje deluju inflatorno: povećanje skoro svih akciza za osam odsto, poskupljenje električne energije za osam odsto i gasa za 10 odsto snažno povećanje fiskalne ekspanzije koja podgreva inflaciju sa strane tražnje (vanredno povećanje penzija, jednokratna davanja od 10.000 dinara za decu, 20.000 dinara svim penzionerima). Na sve to trebalo bi dodati i rizike iz međunarodnog okruženja, pre svega neizvesnosti u pogledu daljeg kretanja cene nafte. Zbog toga smatraju da je pri izradi budžeta trebalo planirati nešto veću prosečnu inflaciju u 2024, na nivo od 5,5 do šest odsto.

Uz ove rizike, trebalo bi pomenuti i da su uslovi pod kojima se država trenutno zadužuje na tržištu veoma nepovoljni (kamatne stope u evrima sad su oko sedam odsto). Pritom, Srbija će u 2024. najverovatnije morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra (1,7 milijardi evra za finansiranje budžetskog deficita i približno 4,8 milijarde evra za otplatu dela dugova koji dospevaju na naplatu).

"Iako je Vlada uspevala dosad da na ovaj izazov odgovori pronalazeći relativno jeftine izvore zaduživanja (MMF, bilateralni sporazumi), na to se ne može trajno računati. Svi pomenuti rizici i izazovi nalažu Vladi da vodi što je moguće konzervativniju fiskalnu politiku i da se ne upušta u ekonomski neproverene i neplanirane mere", upozorava Fiskalni savet.

Budžetski deficit bi trebalo da bude 1,5 odsto

Predloženi budžet predviđa umereno smanjenje fiskalnog deficita bez krupnijih promena u fiskalnoj politici. Budžetom za 2024. planira se deficit od 197 milijardi dinara, tj. 2,2 odsto BDP-a. Ovoliki fiskalni deficit (od skoro 1,7 milijardi evra) jeste i dalje previsok za Srbiju, na šta ukazuje i formula iz fiskalnih pravila. Po njoj bi odgovarajući nivo budžetskog deficita Srbije trebalo da bude ispod 1,5 odsto BDP-a.

Ipak, budžetom za 2024. napravljeni su određeni pomaci u dobrom smeru. Planirani budžetski deficit u 2024. niži je od onog koji se predviđa u 2023. godini (2,8 odsto BDP-a), a tokom 2024. očekuje se i dalje smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u (sa 53,3 odsto na 51,7 odsto). Dakle, iako se u 2024. još uvek neće potpuno dostići najvažniji fiskalni ciljevi, javne finansije postavljaju se na dobru putanju da se oni ostvare u 2025. godini.

Iz ugla pojedinačnih fiskalnih politika, budžet za narednu godinu ne donosi velike promene. Do pomenutog, umerenog umanjenja budžetskog deficita u odnosu na 2023. doći će se gotovo po automatizmu, zato što će se budžetska izdvajanja za EPS i Srbijagas u 2024. znatno smanjiti (za EPS se izgleda ne planiraju sredstva), a glavni razlog za to su povećanja finalnih cena gasa i električne energije tokom 2023. i znatno poboljšanje bilansa ovih preduzeća.

Depositphotos

 

Takođe, u narednoj godini više se ne planiraju nove isplate jednokratnih i neselektivnih davanja stanovništvu, što je bila uobičajena praksa u nekoliko prethodnih godina (za penzionere, decu i drugo).

Ovo nezavisno vladino telo naglašava kontekst u kome se budžet donosi, odnosno najavu da će krajem 2023. da se održe prevremeni parlamentarni izbori. Ukoliko će nova Vlada zaista da se uhvati ukoštac s glavnim problemima javnih finansija (poput npr. loše uređenog sistema socijalne zaštite, manjka zaposlenih u važnim delovima javnog sektora, zastarelih poreskih zakona i drugo) - onda joj predloženi budžet daje odrešene ruke, ali i solidnu polaznu osnovu da to i uradi jer obezbeđuje potrebnu fiskalnu stabilnost.

Javni prihodi i rashodi u predloženom budžetu planirani su uglavnom kredibilno, ali pojedine budžetske projekcije trebalo bi dodatno razjasniti. Još od fiskalne konsolidacije iz 2015. važna i dobra karakteristika svih predlaganih budžeta bila je to da su javni prihodi i javni rashodi bili kredibilno planirani. Sličnu ocenu zadržavaju u načelu i za Predlog budžeta za 2024. godinu.

Međutim, detaljnija analiza pojedinačnih stavki javnih prihoda, a naročito javnih rashoda otkriva određene nedoslednosti i moguće propuste - koji nisu bili uobičajeni u prethodnim godinama.

Veća naplata PDV-a pod znakom pitanja

Tako se iz ugla javnih prihoda uočava određeni optimizam u projekciji prihoda od PDV-a, naročito uzimajući u obzir da je tokom 2023. došlo do primetnog pada u efikasnosti naplate ovog prihoda. Stoga, bilo bi dobro da Vlada razjasni zašto u 2024. planira nešto veći rast prihoda od PDV-a od kretanja poreske osnovice (privatne potrošnje). Važno je, međutim, istaći to da ukupna naplata javnih prihoda (i pored mogućeg podbacivanja u naplati PDV-a) ne bi trebalo da bude ugrožena, pošto Fisklani savet ocenjuje da postoje određene rezerve u projekcijama preostalih javnih prihoda (akcize, porez na dobit, doprinosi i drugo).

Subvencije manje za 40 milijardi dinara

Budžetom su planirana manja izdvajanja za subvencije u iznosu od oko 40 milijardi dinara, ali se prvi put pojavljuju subvencije za EXPO 2027, i to sa razdela Ministarstva privrede milijardu dinara i Ministarstva rudarstva i energetike u iznosu od 0,8 milijardi dinara, ali nije navedeno šta će tačno biti finansirano ovim novcem. Fiskalni savet opet skreće pažnju na velika izdvajanja za privlačenja investicija od oko 26 milijardi dinara, umesto uređenja privrednog ambijenta. Planirano je značajno umanjenje subvencija za putarska preduzeća sa 32 milijarde dinara, na 19,8 milijardi dinara i petu godinu zaredom budžetirane su znatno ispod realizacije. Fiskalni savet smatra da će plan biti probijen za oko 10 milijardi dinara.

Beta/Saša Đorđević

 

Fiskalni savet smatra da rashodi za socijalne transfere nisu dobro planirani – ni na tehničkom ni na načelnom nivou. Budžetom za 2024. predviđena su izdvajanja za socijalne izdatke od oko 157 milijardi dinara. To predstavlja povećanje od svega 2,5 milijardi dinara u odnosu na njihov nivo iz rebalansa za 2023. godinu - što nije dovoljno.

Glavni propusti napravljeni su u projekcijama za programe dečje zaštite koji će verovatno biti veći u odnosu na predloženi budžetski plan za najmanje šest milijardi dinara (preko 50 miliona evra), dok je u projekcijama budžetskih izdataka za boračko-invalidsku zaštitu i druga socijalna davanja moguće probijanje budžeta u iznosu od dve do tri milijarde dinara (oko 20 miliona evra).

Javne investicije i dalje visoke

Budžetom se planiraju veoma velika izdvajanja države za javne investicije u 2024. Više od pet milijardi evra (6,9 odsto BDP-a), što je u načelu dobro. Tako će nivo javnih investicija Srbije u 2024. već četvrtu godinu zaredom biti oko sedam odsto BDP-a, što je znatno iznad proseka uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope.

"Ovo ocenjujemo kao pozitivan trend koji omogućava Srbiji da postepeno smanjuje zaostatak koji ima u kvalitetu osnovne infrastrukture u odnosu na uporedive zemlje centralne i istočne Evrope", navodi FS.

Kad se završe svi započeti projekti izgradnje auto-puteva, Srbija će imati razvijeniju mrežu od proseka zemalja centralne i istočne Evrope. To se, međutim, ni izbliza ne može reći za lokalne i regionalne puteve, a naročito za infrastrukturu u zaštiti životne sredine, prosveti i zdravstvu. "Stoga preporučujemo Vladi da u narednim godinama znatno više sredstava usmerava na pomenute oblasti u kojima je kvalitet infrastrukture još uvek nezadovoljavajući", navodi FS.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar