Cena struje u Srbiji najniža na mostu, ali ne i na ćupriji

"Cena struje u Srbiji je među najjeftinijima u Evropi zato što je država tokom energetske krize najveći deo tereta preuzela na sebe." Srpski zvaničnici obično ovu rečenicu koriste u dva slučaja - ili kada hvale svoju politiku ili kada traže opravdanje za povećanje cena energenata za domaćinstva i privredu.

Upravo je ovom rečenicom u utorak započelo saopštenje Ministarstva rudarstva i energetike kojim su najavili za građane poskupljenje struje za osam odsto i gasa za deset odsto: "Cene električne energije i prirodnog gasa za domaćinstva u Srbiji će i posle korekcije prvog maja ostati među najnižim u Evropi, pre svega zbog dotacija države".

A ko čini državu? Građani. Odakle se pokrivaju svi državni troškovi? Iz budžeta koji pripada građanima i čijem novcem se, uz novac privrede, puni.

Kada se zagrebe ispod površine ove rečenice, može se zaključiti da će najveći teret energetske krize zapravo platiti građani i da to uopšte neće biti jeftino, sa čime su saglasni i sagovornici Bloomberg Adrije. Možda taj teret građani ne osećaju sada, ali će svakako jednog dana, pre ili kasnije, doći na naplatu.

Tako se trenutna najjeftinija struja u Srbiji može opisati i poznatom narodnom izrekom: "Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji."

Prema Eurostatu, cena struje u Srbiji jeste među najnižima u Evropi

Prema zvaničnim podacima Eurostata, cena struje za domaćinstva u Srbiji u prvoj polovini prošle godine bila je među najjeftinijim u Evropi, a nižu cenu imale su samo Turska i Gruzija. Kada je reč o cenama za privredu, Srbija je takođe pri dnu, ali su nižu cenu imale Finska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Island, Moldavija i Gruzija.

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejana Molnara, cena struje (sa uključenim porezima) za domaćinstva bila je polovinom 2022. godine oko tri puta niža u Srbiji u odnosu na prosek svih 27 članica Evropske unije (EU-27).

Isto tako, dodaje profesor, u periodu od juna 2021. do juna 2022. godine u Srbiji je zabeleženo jedno od najmanjih poskupljena električne energije za sektor domaćinstva. Slično je, kako kaže, i za privredu.

Struja za domaćinstva u Srbiji najpre je poskupela u septembru prošle godine za 6,5 odsto, a zatim od januara za osam odsto, dok je struja za privredu od septembra prošle godine poskupela sa 75 na 95 evra po megavat-satu. Struja za privredu ove godine se nije menjala.

Cena struje za domaćinstva trenutno iznosi oko 47 evra po megavat-satu, a za privredu, kao što smo već napomenuli, 95 evra po megavat-satu. Nakon povećanja u maju, cena struje za domaćinstva biće oko 50 evra po megavat-satu.

Međutim, pojedini energetski stručnjaci i ekonomisti tvrde da je cena struje u Srbiji i nakon ovih povećanja ostala među najnižim u Evropi.

Pored viših računa, građani platili i 600 miliona evra za loše poslovanje EPS-a

Prema procenama Fiskalnog saveta, loše poslovanje Elektroprivrede Srbije (EPS) i Srbijagasa od početka energetske krize do januara ove godine koštalo je građane Srbije oko 2,4 milijarde evra. Od toga je oko 1,8 milijardi evra trošak Srbijagasa, a ostalih 600 miliona evra za EPS.

U planu je da se iz budžetske kase ove godine za pokrivanje rupa u njihovom poslovanju izdvoji još oko 700 miliona evra. To znači da bi ukupan budžetski trošak gubitaka EPS-a i Srbijagasa tokom energetske krize mogao biti između tri i 3,5 milijardi evra, ukazao je nedavno predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

EPS

Profesor Molnar objašnjava kako su nastali troškovi EPS-a. Navodi da je tokom prvih devet meseci prošle godine EPS uspeo da podmiri oko 85 odsto potreba za električnom energijom, dok je preostalih 15 odsto nabavljeno na berzi.

 

Usled ovakve situacije, EPS je u toku prvih devet meseci prošle godine osvarila neto gubitak (nakon oporezivanja) u iznosu od oko 670 miliona evra, podseća Molnar.

U to vreme i Vlada Srbije je predložila rebalans budžeta, kojim je bilo predviđeno povećanje deficita, što je, navodi profesor, dobrim delom bilo rezultat potrebe da se pokrije pomenuti negativan finansijski rezultat.

"Кada EPS prodaje struju građanima i privredi po nižim cenama, a proizvodi je ili kupuje po višim cenama, on ostvaruje gubitak. Taj gubitak na papiru pokriva država, a zapravo ga finansiraju svi građani, jer se sve to plaća iz budžeta. Dodatno zaduživanje države, odnosno servisiranje javnog duga pada na teret poreskih obveznika", rekao je Molnar za Bloomberg Adriju.

Inflatorni udar tek sledi, možda i povećanje poreza

Fiskalni savet ukazao je nedavno da je inflacija u Srbiji prošle godine bila niža u odnosu na prosek u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE) upravo zbog toga što nije sprovodila istu politiku povećanja cena energenata. Da jeste, kako kažu, inflacija u Srbiji bi bila viša od proseka CIE.

Zbog toga iz ovog saveta tvrde da je odlaganje poskupljenja energenata bila loša ekonomska politika iz tri razloga:

• plaćena je ogromna cena od 2,4 milijarde evra iz budžeta, a nastaviće se i u 2023. godini;

• Srbija ipak neće izbeći slična povećanja cena struje i gasa kao u CIE, jer te više cene stižu tokom ove godine;

• zbog toga bi inflacija u Srbiji mogla da traje duže nego u drugim zemalja.

Procena Fiskalnog saveta ispostavlja se kao tačna. Naime, dok u drugim zemaljama inflacija usporava, u Srbiji je u februaru ove godine dostigla rekord.

I profesor Molnar smatra da je subvencionisanjem struje "trošak samo prevaljen na budžet i javni dug", odnosno na teret svih poreskih obveznika, pošto se za ove namene novac obezbedio dodatnim zaduživanjem države i da inflatorni udar tek sledi.

 

Manje za druga ulaganja

Molnar ističe da subvencionisanje struje, ali i druge vrste subvencionisanja, nisu dobre na duži rok.

Pre svega, kako kaže, postojanje subvencija šalje pogrešne signale svim učesnicima na tržištu. "Potrošačima se čini da je taj proizvod (u ovom slučaju struja) jeftiniji nego što jeste, pa ga neracionalno koriste (troše ga iznad optimalnog nivoa)."

Dodaje da se onda gubici po pravilu pokrivaju iz budžeta, a to znači da se taj trošak prevaljuje na sve poreske obveznike, a ne na one koji su struju i potrošili. "Proizvod u tržišnoj privredi treba da plaća onaj ko ga je konzumirao. Kada se budžetska sredstva potroše za ove namene, manje sredstava ostaje za neke druge svrhe."

Pored toga, Molnar ističe i da je dugogodišnja jeftina struja jedan od razloga što je EPS u jednom dužem periodu ostvarivao niži prihod, zbog čega je ostajalo manje novca za ulaganja.

EPS

Zbog nedovoljnih ulaganja prethodnih godina u otkrivke uglja, blokove postojećih termoelektrana, novih hidroelektrana, EPS je prošle godine doživeo kolaps, ukazivali su i ukazuju energetski stručnjaci. Da je bilo ozbiljnih ulaganja, EPS bi možda iz energetske krize izašao kao ekstraprofiter. Ovo je jedan od dokaza da je Srbija umesto na mostu, platila na ćupriji, i to mnogo skuplje i neprijatnije.

Da preveliki javni sektor i sektor u državnoj svojini predstavlja značajan problem koji se sada ispoljava, ukazao je nedavno za Bloomberg Adriju konsultant Svetske banke i nekadašnji ministar finansija Srbije Dušan Vujović.

"Nikada nije bilo dovoljno ni političke rešenosti, ni stručne osposobljenosti da se uhvatimo ukoštac sa tim problemima. I sada nam se u najgorem mogućem vidu vraća kao bumerang problem sa EPS-om, Srbijagasom, sa privatizovanim preduzećima koja su defakto monopoli i sada je krajnje vreme da iskoristimo ovaj šok, ovu priliku da rešimo te probleme", rekao je Vujović.

Pored toga, Fiskalni savet godinama upozorava i na visoke plate u ovom državnom preduzeću, kao i na veliki broj zaposlenih.

"Kontrola plata i broja zaposlenih je glavna rashodna mera za ozdravljenje EPS-a. Troškovi zarada ubedljivo su najveći pojedinačni trošak preduzeća. Potrebno je jasno identifikovati višak zaposlenih i krenuti u proces njihovog ciljanog otpuštanja, a ne dobrovoljnog odlaska uz velikodušne otpremnine kao ranije. EPS još ima višak radnika koji procenjujemo na najmanje 10 odsto, a verovatno je i znatno veći od toga", ukazali su iz Fiskalnog saveta u julu prošle godine.

Struja proizvedena iz uglja košta EPS 77 evra po megavat-satu

Molnar je sa kolegama sproveo istraživanje čiji je osnovni cilj bio da se obračuna komercijalna cena koštanja električne energije proizvedene iz uglja i da se kroz alokaciju direktnih i opštih troškova EPS-a utvrdi koliki su prosečni troškovi po megavat-času koji su neophodni da bi se električna energija proizvela i distribuirala do krajnjih potrošača.

Prema njegovim rečima, došlo se do prosečnog iznosa od oko 77 evra po megavat-satu, ali je važno napomenuti da se istraživanje odnosilo na period od 2017. do 2021. godine, odnosno pre energetske krize.

Jeftinoj struji došao kraj

Iako svi kažu da je struja u Srbiji jeftina, Molnar konstatuje da ta cena zapravo nije toliko niska koliko se nama čini. Pored toga, podseća da Srbija još uvek ne snosi troškove po osnovu dozvola za emisiju CO2, za razliku od zemalja članica Evropske unije.

"Kada bismo u cenu električne energije proizvedene iz uglja uračunali i odgovarajuću cenu emitovanog ugljen-dioksida, ona bi bila daleko veća", ukazuje profesor.

Depositphotos

S obzirom na to da je Srbija preuzela odgovarajuće obaveze u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora u narednom periodu, pitanje je vremena kada ćemo morati da počnemo da u cenu struje uračunavamo i ekološke izdatke.

Molnar ukazuje i da je fokus da se u našem energetskom miksu poveća udeo struje proizvedene iz obnovljivih izvora, i po tom osnovu, naglašava, treba očekivati poskupljivanje. "Zeleni kilovati jesu prihvatljiviji sa ekološkog stanovišta, ali nisu jeftini."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar