EBRD odobrio Srbiji drugi najveći zajam od 300 miliona evra za EPS

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je Srbiji kredit od 300 miliona evra, a sredstva će biti namenjena poboljšanju likvidnosti Elektroprivrede Srbije (EPS), saopštili su iz Ministarstva finansija.

Reč je o drugom najvećem zajmu EBRD Srbiji, koji je do sada u našoj zemlji finansirao projekte vredne 7,9 milijardi evra.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je kreditna linija deo podrške međunarodnih organizacija u nastojanju Srbije da dekarbonizuje sektor električne energije i ukine upotrebu uglja do 2050. godine, navodi se u saopštenju ministarstva.

"Sredstva će koristiti EPS, koji se tokom zimske sezone suočio sa značajnim smanjenjem likvidnosti zbog uvoza značajnih količina električne energije", dodaje se.

Kredit će biti isplaćen u dve tranše, a garancije će u ime Srbije pružiti pomenuto ministarstvo.

Neophodna reforma

Na sastanku, na kom su pored ministra učestvovali direktor EBRD za Zapadni Balkan Matteo Colangeli, direktor EPS-a Miroslav Tomašević i direktor EBRD za energetski sektor jugoistočne Evrope Grzegorz Zielinski, rečeno je i da je energetskom sektoru Srbije potrebno unapređenje, a da će ova sredstva biti upotrebljena i za razvoj regulatornog okvira za razvoj korišćenja obnovljivih izvora energije i podsticanje njihovog uvođenja, kao i osiguranje sigurnosti i održivosti snabdevanja energijom.

"Osim toga, kako je dodao (ministar), radiće se na reformisanju EPS-a, koji mora imati jače korporativno upravljanje, i bolje menadžerske kapacitete", navode iz ministarstva.

"Profesionalizacija ovog preduzeća je strateški važan korak za celokupan energetski sektor Srbije i to ćemo i sprovesti, nema više odlaganja ovog važnog zadatka", dodao je Mali.

Presedan

Kako je Bloomberg Adrija ranije pisala, upravo je namena samog ugovora izuzetak u praksi EBRD. Naime, stav EBRD poslednjih godina je da ne finansira projekte u vezi sa ugljem, ni u Srbiji, niti u bilo kojoj drugoj zemlji.

S obzirom na to da se predloženi kredit odnosi na poboljšanje likvidnosti EPS-a, ne treba zaboraviti da je i dalje glavni izvor za proizvodnju struje u Srbiji ugalj, i da se posao EPS-a zasniva na preradi i sagorevanju uglja, bilo proizvedenog u zemlji ili uvezenog. Postavlja se pitanje i da li je struja koju Srbija uvozi baš sva dobijena iz hidroenergije, ili je određenim delom dobijena iz lignita.

Većina energetskih i ekonomskih stručanjaka smatra da su problemi u EPS-u nastali ne zbog energetske krize izazavane ratom u Ukrajini, već zbog lošeg poslovanja u preduzeću prethodnih godina, a da su ti problemi postali vidljivi još prošle godine.

Na to ukazuju i podaci o poslovanju EPS-a u 2021. godini. U izveštaju Agencije za privredne registre (APR) navodi se da je u 2021. godini EPS ostvario poslovne prihode od oko 319 milijardi dinara, koji su veći za 12,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, i čine 2,2 odsto prihoda cele privrede. Istovremeno, poslovni rashodi su rasli znatno brže (26,5 odsto), što je uticalo da, posle dobitka prethodne godine, iskaže poslovni gubitak od oko 10,9 milijardi dinara.

Javno preduzeće EPS Beograd je iskazao najveći neto gubitak, u visini od 14,9 milijardi dinara, koji učestvuje sa 5,4 odsto u ukupnom neto gubitku privrede, navedeno je u izveštaju APR-a.

Taj trend je nastavljen i u 2022. Fiskalni savet predviđa da je gubitak EPS-a do kraja godine iznosio između 850 i 900 miliona evra, a da će se u 2023. gubici znatno smanjiti i svesti na oko 300 miliona evra.

- U pisanju teksta pomogla Suzana Peljto.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar