text size
Kako je iz Elektroprivrede Srbije (EPS) saopšteno u ponedeljak, Nadzorni odbor tog javnog preduzeća je usvojio odluku o promeni forme poslovanja, pa će, ako Vlada Srbije potvrdi odluku, umesto kao javno preduzeće ubuduće poslovati kao akcionarsko društvo.
Kako navode finansijski analitičari, transformacija ne mora nužno dovesti do promena u poslovanju, kao ni poboljšanja poslovnih rezultata. Analitičari dodaju da bi prelazak u akcionarsko društvo moglo biti stepenica ka privatizaciji u nekoj od svojih varijanti.
Transformacija ne znači uvek promenu
Kako navode sagovornici Bloomberg Adrije, prelazak u akcionarsko društvo ne donosi suštinsku promenu, pogotovo ako se izvede na najavljeni način kojim jedini vlasnik kompanije ostaje država.
Opširnije
EPS od EBRD-a čeka odobrenje kredita, a građani novi teret
EBRD razmatra da odobri kredit od 300 miliona evra Elektroprivredi Srbije koji bi bio namenjen za poboljšanje likvidnosti.
09.12.2022
EPS i Srbijagas koštaće još oko milijardu evra dogodine
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je da su glavni razlog povećanja deficita u budžetu veliki gubici u energetskom sektoru.
10.11.2022
Fiskalni savet: Krivac za gubitke EPS-a nije kriza, nego Vlada i rukovodstvo
Nedostajuće količine struje EPS uvozi po jako visokim cenama, a prodaje je po nekoliko puta nižoj ceni u Srbiji
08.11.2022
Bez jake energetike nema ekonomskog razvoja Srbije
U narednih šest godina nova Vlada Srbije planira da uloži 12 milijardi evra u oblasti energetike.
04.11.2022
"Sama činjenica da neka kompanija pređe u formu akcionarskog društva ne mora da donese nikakve promene, pre svega ukoliko kompanija ostane u formi nejavnog akcionarskog društva, odnosno njegove akcije ne budu kotirane na berzanskom tržištu", rekao je glavni broker Momentum securitiesa Nenad Gujaničić.
Da do pozitivne promene neće doći ako država ostane jedini vlasnik kompanije, smatra i Vladan Pavlović iz kompanije IPOPEMA securities.
"Jedno je sigurno, praksa je pokazala da država nema kapaciteta da efikasno upravlja ovim sistemom. Možda to ne zvuči prijatno, ali nažalost, to je činjenično stanje", rekao je Pavlović za Bloomberg Adriju, dodajući da su greške u upravljanju EPS-om došle "u najgorem mogućem trenutku, tj. u vreme aktuelne energetske krize u Evropi".
Privatizacija moguć scenario
Kako dodaje Pavlović, postoje šanse da se iza promene pravne forme krije namera da se krene putem privatizacije.
"S obzirom na nedavni fijasko u upravljanju preduzećem (slučaj sa neadekvatnim kvalitetom uglja i havarijama), mislim da postoji velika verovatnoća da se iza promene pravne forme sada već nalazi ideja o mogućoj privatizaciji kompanije. Transformacijom u akcionarsko društvo dobija se jasna slika o tome ko je stvarni vlasnik kompanije, a to je prvi preduslov za eventualnu privatizaciju", rekao je finansijski stručnjak i dodao da se privatizacija može sprovesti kroz strateško partnerstvo, prodaju manjinskog paketa, ili potpunom prodajom, o čemu je prerano donositi zaključke u ovom trenutku.
Situaciju otežavaju i okolnosti u kojima javno preduzeće trenutno posluje. Ne samo da se nalazimo usred energetske krize zbog smanjenog dotoka prirodnog gasa iz Rusije u Evropu, već se ona odvija paralelno sa pooštravanjem monetarnih uslova širom sveta. Cene zaduživanja su u Srbiji od početka godine porasle za četiri procentna poena.
"Mislim da treba imati u vidu i to da se svi gubici EPS-a pokrivaju iz budžeta. U uslovima kada imamo sve skuplji javni dug, iz koga se inače finansira deficit i ranije tranše duga koje stižu na naplatu, sigurno je da se razmišlja i o tome kako redukovati izdatke za velike javne sisteme", pojašnjava Pavlović.
Posle promene forme, EPS više ne bi potpadao pod zakon o javnim preduzećima već pod zakon o akcionarskim društvima. Takvo poslovanje, pored nespornih koristi kao što je lakše dolaženje do kapitala, sa sobom nosi i brojne obaveze koje javna preduzeća nemaju, rekao je broker.
Bloomberg Adria
Gujaničić dodaje da razlog za promenu forme koji se navodi u obrazloženju Nadzornog odbora EPS-a "lepo zvuči, ali sama promena organizacione forme u situaciji gde je država 100 odsto vlasnik neće doneti nikakve promene".
Glavni razlog za pesimizam broker vidi u nedostatku političke volje da dođe do promene u poslovanju preduzeća koja se ogleda i u samoj dužini procesa reorganizacije, koji traje od 2014. godine.
"Moguće da će aktuelne okolnosti u kojima se kompanija našla doprineti da se malo stvari ubrzaju, ali ono što je svakako sigurno jeste da se bez jake političke volje ne može načiniti iole ozbiljnija promena u pogledu upravljanja ovim preduzećem. EPS je takođe deo Zakona o pravu na besplatne akcije, gde bi trebalo da se 15 odsto kapitala raspodeli građanima na ime besplatnih akcija, ali čak ni ta činjenica u ovoj zemlji ne znači da će se kompanija pojaviti na berzanskom tržištu", navodi Gujaničić.
Kako zaključuje, "svi scenariji oko ove kompanije su mogući, dok je najmanje verovatan profesionalni pristup u istinskoj korporativizaciji kompanije".
Privatizacija Pošte
EPS nije jedino javno preduzeće za koje se kao mogućnost navodi ovakav scenario.
Kako je ranije ovog meseca najavio vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević, i ova kompanija će u 2023. godini promeniti svoj pravni status u akcionarsko društvo. Iako je situacija slična sa EPS-om u nekoj meri, između ova dva slučaja se ne može povući paralela.
"Nisam siguran da postoji čvrsta paralela sa poštom, u sadašnjem trenutku, s obzirom da ona nije gubitaški sistem", rekao je Pavlović, dok Gujaničić navodi i neke sličnosti.
"Može se povući paralela sa Poštom u tom smislu da je to isti postupak koji su započeli", navodi broker, dodajući da druga sličnost ne uliva previše razloga za optimizam.
"Takođe, vrlo verovatno da će oba postupka biti samo nominalne prirode, odnosno da će suštinsko vođenje kompanija ostati isto kao i pre ovih odluka", navodi Gujaničić.
Najveći gubitaš
Ne samo da je EPS u prethodnom periodu poslovao loše, nego je u 2021. godini bio i najgore preduzeće u državi, prema iznosu neto gubitka.
Kako navode iz Agencije za privredne registre Republike Srbije, EPS, koji je i najveće privredno društvo u Srbiji, vodeće je prema poslovnim prihodima, ali je prvo prema iznosu neto gubitka, kao i ukupnog gubitka. U 2021. godini EPS je ostvario poslovne prihode od oko 319 milijardi dinara koji su veći za 12,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom i čine 2,2 odsto prihoda cele privrede.
Istovremeno, usled poremećaja na svetskom tržištu energenata, kao i u proizvodnji električne energije u četvrtom kvartalu, poslovni rashodi su rasli znatno brže (26,5 odsto), što je uticalo da, posle dobitka prethodne godine, iskaže poslovni gubitak od oko 10,9 milijardi dinara, navedeno je u izveštaju APR-a.
Javno poreduzeće EPS Beograd je iskazao najveći neto gubitak, u visini od 14,9 milijardi dinara, koji učestvuje sa 5,4 odsto u ukupnom neto gubitku privrede. To se uz ustupanje Republici Srbiji učešća u kapitalu ODS EPS Distribucija Beograd, shodno zaključku Vlade RS, odrazilo i na znatno uvećanje ukupnog gubitka (17,1 odsto), te on iznosi 225,6 milijardi dinara i predstavlja 6,1 odsto gubitka privrede.
Razlog za ovakve rezultate je prvenstveno loše upravljanje kompanijom, navode i Gujaničić i Pavlović, ali i član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
"EPS beleži gubitke zbog lošeg poslovanja tokom poslednjih nekoliko godina, a problem je naročito eskalirao prošle jeseni kada smo imali prekid proizvodnje. Sveukupno, gubici će biti oko dve milijarde evra i verovatno ćemo morati da plaćamo još gubitaka i u narednoj godini dok EPS ne restaurira svoju proizvodnju", rekao je Altiparmakov u novembru.
EPS je u prvih devet meseci ove godine ostvario gubitak od 680 miliona evra (79,5 milijardi dinara), ukazao je Fiskalni savet, pozivajući se na poslednje dostupne podatke.
Nameru da se EPS privatizuje su u više navrata negirali, kako iz resornog ministarstva, tako i iz same Vlade Republike Srbije. Ranije u toku dana, premijerka Ana Brnabić je na konferenciji koju je organizovala Američka privredna komora u Srbiji na pitanja novinara izričito rekla da će EPS ostati u državnom vlasništvu.
- u saradnji sa Hanom Stevović i Suzanom Peljto
.webp){kind=icon}
