Kako će se odvijati situacija sa Elektroprivredom Srbije (EPS) sada kada je država pustila ovu kompaniju u ralje tržišta, kada se vode pregovori za pristup EU ETS tržištu (EU Emissions Trading System), kao i koje su razlike koje se mogu očekivati u poslovanju i kako će se to tržište i eventualni invesitori postaviti prema novom igraču na tržištu, razgovarali smo sa Aleksandarom Kovačevićem, ekonomistom i energetskim ekspertom koji se više od 30 godina bavi strateškim savetovanjem institucionalnim, finansijskim i privatnim klijentima.
- Posle promene statusa Elektroprivrede Srbije (EPS), na koji način će ova kompanija funkcionistai u novim uslovima?
Promenom forme, Elektroprivreda Srbije od javnog preduzeća, za čije dugove je implicitno garantovala država, prelazi u samostalnu korporaciju iza koje više ne stoji implicitna državna garancija. Ako bi takvo preduzeće akcionarsko društvo ušlo u nekakve obaveze za koje je potrebna državna garancija, ona bi se morala izdati po nekoj posebnoj proceduri i mogla bi predstavljati državnu pomoć.
Opširnije
Brodić: EPS vredi manje od INA, a veća je kompanija
Procenjena vrednost EPS-a na 3,1 milijardu evra iz ugla hrvatskog energetskog analitičara i urednika portala EnergyPressa Ivana Brodića prilično je niska.
06.04.2023
EPS da ostane većinski državni, ali da država ne upravlja
Promene statuta preduzeća je zahtevao MMF, ali ne znamo da li je sa tim saglasan Rystard Energy, konsultant iz Norveške.
05.04.2023
Stručnjaci: Promena u EPS-u više kozmetička nego suštinska
Nejavna akcionarska društva nemaju neke obaveze koje imaju javna preduzeća, ali ovo nije velika promena.
05.04.2023
Stekli se uslovi da EPS postane akcionarsko društvo
Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije usvojio je na sednici u utorak novi statut, čime su se stekli uslovi da se to preduzeće transformiše u akcionarsko društvo.
04.04.2023
MMF završava prvu reviziju aranžmana, inflacija izazov
Plan investicija energetike uskoro pled Vladom
03.04.2023
Depositphotos
Ta državna pomoć bi bila dozvoljena, recimo, ako se radi o projektima obnovljive energije i Evropska unija bi to prihvatila kao dozvoljenu državnu pomoć, ili pak nedozvoljenu ako se radi o održavanju elektrana na ugalj itd. Dakle, imamo situaciju da se nešto što se do sada podrazumevalo u javnom preduzeću – do sada smo imali javno preduzeće kao preduzeće sa potpunom odgovornošću, iza njega u potpunosti stoji odgovornost vlasnika, u ovom slučaju države, sada menja. Akcionarsko društvo je preduzeće sa ograničenom odgovornošću iza koga ne stoji, dakle nema direktne mogućnosti naplate od vlasnika. Preduzeće može da bankrotira, ali neće biti naplate iz imovine vlasnika. Iz toga proizlilazi da oni koji će sa tim preduzećem sada ući u neki ugovor – kredit, odloženo plaćanje, potraživanje... - da oni moraju pažljivo da sagledaju kakva je pravna, finansijska, organizaciona struktura tog preduzeća.
- Kakva je budućnost delatnosti EPS, kakve obaveze ima preduzeće i šta iz toga eventualno može proizići?
S jedne strane nalazi se pitanje zatečenog finansijskog stanja, pri čemu je to izgrađeno na pretpostavci na državnoj garanciji, na potpunoj odgovornosti. Kada se ta pretpostavka pomeri, doći će do restrukturiranja tog zatečenog finansijskog stanja, znači kreditori će o tome imati nešto da kažu – šta god to bilo. To je jedan događaj i to neposredno predstoji. Kako će se kreditori postaviti u tim okolnostima, jako zavisi od toga kakvu ste organizacionu strukturu napravili, ko su ti ljudi koji su u nadzornom odboru, odboru direktora, ko su ti ljudi koji će neposredno rukovoditi neposrednim aspektima preduzeća. Ti momenti sada imaju ozbiljnu finansijsku reperkusiju. Do sada smo mi mogli da imamo literalno mišljenje kakav je taj direktor, da li je postavljen na konkursu ili bez konkursa, ali sve to nije imalo direktnu finansijsku posledicu. Od ovog trenutka nadalje to ima. To je velika razlika.
Vrednost EPS-a
- Videli smo da je vrednost EPS-a procenjena na 3,1 milijardu evra, a prema neimenovanim izvorima da dugovanja prevazilaze ovu vrednost. Da li mislite da je ovo zaista tržišna vrednost ove kompanije?
Prilikom osnivanja preduzeća, vlasnik može da pretpostavi vrednost onako kako je on vidi. To je u potpunosti odluka vlasnika. Tako da ja o samom iznosu nemam mišljenje, to je mišljenje vlasnika. Ali već u narednom koraku, kada to preduzeće treba da se suoči sa finansijskim tržištem, sa kreditorima, isporučiocima opreme i radova, partnerima, onda će se realnost toga odmah videti. I to je ono suočavanje koje nam predstoji.
Vi kažete postoje dugovi, karatker tih dugova se menja upravo promenom pravne strukture preduzeća, pravnog oblika. To je suštinska promena, implicitne garancije više nema. Dugovi su i dalje dugovi preduzeća, ali karatker tih dugova je različit. Poverioci će imati svoj stav. Taj stav se može izraziti na razne načine - povećanom kamatom ili smanjenom, spremnošću da se otovore neki novi krediti... Finansijsko tržište će imati svoj odogovor na ovu situaciju.
Bloomberg
- Kako bi se onda odrazilo na poslovanje EPS-a?
Imamo jako ozbiljan problem – imamo jedno preduzeće koje bi po svojim potrebama moglo da prevaziđe sve što smo do sada u investicijama u Srbiji videli.
Ovde bi se moglo vrlo brzo desiti da investicije u elektroprivredu dosegnu više milijardi godišnje. Na tržište ulazi jedno akcionarsko društvo koje ima istoriju natprosečnog rezultata u investicijama, i to bi u principu zahtevalo pažnju investitora bez obzira što se to može i ne mora desiti.
Energetska zajednica i EU
- Kako će uslovljavanja koja dolaze iz EU i od Energetske zajednice uticati na poslovanje kompanije?
Imamo ugovor o Energetskoj zajednice, koji važi za ceo region, pa tako i za Srbiju. On daje jedan pravni okvir i u tom ugovoru su predviđeni neki rokovi: kada postojeći objekti treba da se usaglase sa postojećim evropskim standardima, pre svega sa direktivom o velikim ložištima, potom i direktivom o industrijskim emisijama. To je ozbiljno pitanje, ima mnogo nerešenih tehničkih pitanja, ili su pitanja rešena na način koji nije zadovoljavajući.
Bloomberg
- Kako u vremenu prelaska na zelene izvore energije očekivati da se EPS onda finansira?
U svakom slučaju 2026. godine, odnosno 2028. dolaze određeni rokovi. Ovog trenutka se ne zna kakav će biti režim taksi na ugljenik ili ugljeničnih sertifikata (eng. carbon credits) ili eventualnog pristupa EU ETS tržištu (eng. EU Emissions Trading System). O tom pitanju postoji čitav niz nejasnoća i neizvesnoti, a to pitanje, imajući u vidu da 64 odsto proizvedene električne energije proističe iz uglja, da se radi o najvećem ugljeničnom intezitetu defakto u Evropi, uz Bosnu i Kosovo, to je tu negde. To pitanje ima odlučijući uticaj na vrednost ovog preduzeća.
Problemi EPS
- Gde mislite da bi EPS mogao da potraži investicije?
Ukoliko bi situacija ostala ovakva kakva je i došli u situaciju da 2026. godine ovo preduzeće izloženo prekograničnoj taksi na ugljenik, onda bi ovaj ostvareni rezultat u izvozu došao pod znak pitanja. Ukoliko bi na drugoj strani Elektroprivreda Srbije dobila pravo na besplatne lokacije u okviru EU ETS sistema, a samim tim i pristup evropskom EU ETS tržištu, to bi znatno povećalo vrednost tog preduzeća.
Do sada država Srbija nije zauzela stav po tom pitanju i on je u odnosu sa pregovorima sa Briselom nepoznat. Imamo od krajne negativne do krajne negativne situacije. Zemlje Evrope, Rumunija, Bugarska, Poljska, one su već u trećem ciklusu u kojem te zemlje imaju pravo na besplatnu lokaciju sa EU ETS tržišta.
Bloomberg
U prvom ciklusu je to bilo vrlo jednostavno, objekti su dobijali besplatnu lokaciju koju su mogli upotrebiti kao kolateral za investicije, kredite... pa onda prodavati na EU ETS tržištu. U drugom je to bila kombinacija sa takozvanim modernizacijskim fondom i danas je na raspolaganju modernizacijski fond čija se vrednost kreće preko 60 milijardi evra. To je posebna situacija, a ta situacija determiniše konkuretsku poziciju EPS-a u odnosu na elektroprivrede zemljama sa kojima se graniči: Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom.
- Osim EU, ima li nekih drugih opcija?
Dolazimo do pitanja kako će se finansirati investicije. EU ETS je jako dobar, ali mi zasad o tom mehanizmu ne znamo ništa. Neki drugi mehanizmi – fondovi Ujedinjenih nacija, fondovi koji prositiču iz različitih aražmana iz Pariskog ugovora, eventualni pristup privatnim tržištima, komercijalnim tržištima ugljeničnih sertifikata. To su sve okolnosti koje zahtevaju jako dobro struktuirano, robusno preduzeće.
Bloomberg
- Videli smo da su napravljeni novi Statut i Osnivački akt kompanije EPS. Šta ovo govori - gde bi mogli naći investitore?
Prilike postoje, ali da li je preduzeće sa ovako jednostavnim statutom, sa jednostavnom ovakvom upravljačkom strukturom primereno korišćenju ovakvih prilika – to je glavno pitanje. Upravljanje, vođenje računovodstva, izveštaja, kvalifikacija ljudi koji to rade – to mi ne vidimo iz ovog dokumenta. Ne bih ja sumnjao da je preduzeće u stanju da taj posao obavi, ali mu treba dati priliku. Zelene obveznice, različiti drugi instrumenti investiranja mogu sasvim naći dobre partnere u ovom preduzeću.
Da li su tom preduzeću potrebni inostrani partneri – teško.
Teško je naći danas naći u Evropi kvalifikovanog investicionog partnera koji bi mogao se poduhvatiti ovakvog zadatka. Ono što mi vidimo od investicija ove kategorije u Evropi, to nije sjajno. Ima investicija u vetar, solarnu energiju, koji nemaju direktnu vezu sa sigurnošću snabdevanja i odgovornost koju EPS ima, i tu je problem.
Kada uzmemo u obzir poziciju na tržištu i odgovornosti koju Elektroprivreda Srbije ima, onda nije lako naći bilo kakvog partnera za investicije. Mislim da nema potrebe, da je ovo preduzeće sposobno da to uradi.
Naša energetska politika još od 1972. godine u suštini ne valja ništa. To je jedna okolnost sa kojom se takođe moramo suočiti. Eventualni investitor, eventualni kreditor, eventualni kupac projektne obveznice - on gleda celinu tih događaja Gleda preduzeće koje se nalazi u okruženju određene energetske politike, nalazi se izloženo određenim socijalnim, političkim rizicima, ima neku svoju organizacionu strukturu, neku upravu i ljude koji imaju neki profesionalni kreidtibiltet, ovakav ili onakav. To je slika koju investitor vidi, ta slika će da opredeli sposobnost EPS-a za investicije. Potrebe za investicijama su više nego očigledne.
Ljudi čine kompaniju
- Rekli ste da ne vidite dovoljno dobre investitore koji bi mogli biti zainteresovani za EPS. Šta onda preostaje?
Kvalitet projekta čine ljudi i ti ljudi ne samo da su sposobni da zavrću šrafove i grade postrojenja, oni moraju imati i učešće u upravljanju - kvalifikovano, uredno, transparatno, jasno. Mi očekujemo da ti ljudi načine natprosečan rezultat u narednih desetak godina.
Bloomberg
Dakle, ne samo da proizvode struju, ne samo da nam obezbede sigurnost snabdevanja, ne samo da nam obezbede jeftinu struju, nego da povrh toga u potpunosti zamene svoju opremu i naprave potpuno novi investicioni iskorak. To se desilo, od 1976. do 1986. godine, izgrađene su elektrane na ugalj koje mi sad imamo, u to vreme je to bilo čudesno. Jedna firma koja se do tada spremala za gradnju nuklearnih i hidroelektrana, upustila se u gradnju elektrana na ugalj i napravila odlične elektrane.
Mi sada hoćemo da jedna firma koja ima istoriju upravljanja i korišćenja elektrana na ugalj, za 10 godina napravi neke sasvim druge elektrane. I hoćemo da to uradi kako treba, da one budu efikasne i jeftine i da obezbede snabdevanje. Ako to hoćemo, onda moramo imati poverenje u ljude koji to rade.
.webp){kind=icon}
