MMF završava prvu reviziju aranžmana, inflacija izazov

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić sastala se danas sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koju predvodi Donal McGettigan, a u okviru prve revizije aktuelnog stendbaj aranžmana vrednog 2,4 milijarde evra, koji Srbija sprovodi od decembra prošle godine. S obzirom na to da je u okviru ovog aranžmana jedan od najvažnijih ciljeva pored finansijske i cenovne stabilnosti, i reforma energetskog sektora, prošle nedelje su se predstavnici MMF-a sastali i sa resornom ministarkom Dubravkom Đedović. Aranžman je potpisan na dve godine i traje do kraja 2024. godine. U fokusu aranžmana je i jačanje otpornosti privrede u uslovima globalne energetske krize i podsticanje održivog rasta.

Premijerka Brnabić je istakla da Srbija postiže dobre ekonomske rezultate, uprkos brojnim izazovima, te da je trenutno prioritet restrukturiranje energetskog sektora. Ona je dodala da u tom smislu mnogo toga treba da se promeni, kao i da se trenutno radi na detaljnom planu investicija u energetici, navodi se u saopštenju iz kabineta Vlade.

Brnabić je rekla da se Vlada svakodnevno bori za još bolje rezultate nego u 2022. godini, kao i da je važno da se pronađu dodatni izvori rasta. Premijerka je istakla je da je izvoz u IT industriji prethodne godine iznosio 2,7 milijardi evra, kao i da je za 45 odsto veći u odnosu na 2021. godinu. Samo u januaru ove godine je 42 odsto veći rast izvoza u toj industriji u odnosu na isti mesec 2022. godine, rekla je Brabić i dodala da je reč o velikom potencijalu, a da je cilj Vlade da dostigne izvoz od četiri milijarde evra.

Premijerka je navela i da dodatni izvor rasta može da bude biotehnologija, da je u tom kontekstu važna izgradnja BIO4 kampusa, koji bi trebalo da privuče ulaganje u istraživačko-razvojne projekte u Srbiji, a da će se raditi na povećanju produktivnosti privrede sa korišćenjem veštačke inteligencije.

Brnabić je istakla da se radi na digitalizaciji zdravstvenog sistema, kao i da će jedinstveni informacioni sistem prosvete dati dobre podatke na osnovu kojih će se planirati prioriteti za investicije u sektor obrazovanja. Ona je dodala i da projekti e-faktura i e-fiskalizacije i istakla da oni dobro funkcionišu.

Šef Misije MMF-a McGettigan je naveo da Srbija postiže dobre makroekonomske rezultate, da ima dobar privredni rast uprkos izazovima, kao i da su impresivne brojke po pitanju stranih direktnih investicija. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), priliv stranih direktnih investicija u Srbiju prošle godine iznosio je 4,4 milijarde evra.

Posebno je pohvalio projekat "Iskra", koji podrazumeva sistem centralizovanih zarada u javnom sektoru. Kako je zaključio, u energetskom sektoru je stabilna situacija, ali je važno da se kontinuirano prati.

Ministarka energetike je rekla da je u toku priprema plana prioritetnih investicija u energetici, koja će se uskoro naći pred Vladom Srbije, a kroz ovaj plan će definisati prioritetne projekte, neophodna ulaganja i rokove za realizaciju.

Đedović je navela da će proces reformi energetskih preduzeća, koji podrazumeva promene u načinu upravljanja, povećanje efikasnosti i bolje upravljanje rizicima, veći nadzor i kontrolu doprineti da Srbija izađe iz krize te da su korekcije cena električne energije i gasa bile neminovne kao posledica energetske krize i zbog održivosti funkcionisanja energetskog sektora.

"I u narednom periodu će za nas najvažnije biti da zaštitimo najugroženije građane, zbog čega smo i doneli novu uredbu o energetski ugroženom kupcu. Za umanjenje računa socijalno ugroženih domaćinstava za električnu i toplotnu energiju i gas u budžetu obezbeđeno je oko četiri milijarde dinara, što je dovoljno da oko tri puta više građana ostvari pravo na olakšice i da bismo to postigli, tražili smo podršku i veću aktivnosti i od lokalnih samouprava", navela je Đedović.

Izazov inflacija

Kako je rekao šef misije MMF-a McGettigan, srpska ekonomija se pokazala otpornom na spoljne šokove, a jedini izazov je još uvek inflacija, kao i za druge zemlje u Evropi i svetu. Po očekivanjima MMF-a, inflacija u Srbiji bi do kraja godine "trebalo da bude manja za osam odsto", navodi se u saopštenju iz kabineta predsednice Vlade Srbije. Prema očekivanjima Jorgovanke Tabaković, guvernerke Narodne banke Srbije (NBS) inflacija će se prepoloviti do kraja 2023.

 

 

Prema njegovim rečima, a kako prenosi kabinet premijerke, sprovođenje aktuelnog aranžmana odlično napreduje i do sada su ispunjeni svi planirani ciljevi.

Pojedini ekonomisti vide inflaciju još dugo na višem nivou od onoga što je cilj NBS. Erste banka je u svom izveštaju navela da se inflacija neće vratiti u okvire pre drugog kvartala 2024. Raifffaisen banka navodi cene hrane kao primarne u skorašnjoj inflaciji, ali što se tiče prognoze, malo su optimističniji.

Prema pisanju Bloomberga, Erste Grupa banka predviđa da će prosečna inflacija u 2023. biti slična prošlogodišnjoj i očekuje da bi se rast cena mogao vratiti na ciljani raspon najranije u drugom kvartalu 2024. godine.

"U krajnjoj liniji, NBS je najverovatnije na ili barem veoma blizu kraja svog godišnjeg ciklusa pooštravanja, uz još jedno povećanje od 25 baznih poena ako bazna inflacija nastavi da raste u narednim mesecima", rekao je analitičar Erste Mate Jelić u izveštaju iz marta.

Nakon stabilizacije indeksa potrošačkih cena u novembru i decembru 2022. godine na 15,1 odsto, inflacija se ponovo ubrzala u januaru 2023. na 15,8 odsto i dalje u februaru na 16,1 odsto, podržana "rastom cena hrane", navode analitičari Raiffeisen banke u martovskom izveštaju.

"Kako procenjuje NBS, inflacija će dostići vrhunac u prvom kvartalu, uprkos činjenici da će u maju doći do ponovnog poskupljenja gasa i električne energije. Naše očekivanje je da će inflacija ipak do kasnog proleća biti dvocifrena, a da će tek od leta da počne usporavanje dinamike", ali i to pod uslovom da bude prosečna poljoprivredna sezona i smanjenja lokalna tražnja, navodi banka u izveštaju, koja vidi zaoštravanje ključne stope do 6,5 odsto do polovine ove godine.

 

- U pisanju teksta pomogao Misha Savic.