Ekonomisti nisu optimistični oko BDP, većina očekuje recesiju u Srbiji

Ova godina neće biti ništa bolja od prethodne, a očekivanja su, ako je suditi prema izjavama ekonomista, recesiona i inflatorna. Inflacija nam je ostala od prošle godine i neće nigde skoro, dok ćemo u goste dočekivati recesiju, ako je suditi po ekonomistima.

"Lepo vreme je pomoglo da se smanji deficit tekućeg računa. Ipak, prognoziramo sporiji rast, visoke i agresivne cene energenata, dok ćemo takođe videti i rast kamatnih stopa", kaže Julija Ustjugova, šefica kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, na panel diskusiji Makroekonomski trendovi u 2023, koju je organizovao NALED-ov Savez za fer konkurenciju. Kako je navela, spoljni šokovi su sve češći i u fondu ne bi voleli da se šokovi nastave, ali i dodala da realnost poziva na oprez.

Prema njenim rečima, MMF za rastuće ekonomije u Evropi, među kojima je i Srbija, predviđa snižavanje stope privrednog rasta sa 4,3 odsto u 2022. na manje od dva odsto u ovoj godini, ali se očekuje da do preokreta u silaznom trendu dođe već u drugoj polovini godine i nastavi se u 2024. Takođe, MMF očekuje da će inflacija i u Evropi i u Srbiji tokom ove godine padati zahvaljujući snižavanju cena energenata i hrane, ali naglašava da ostaje problem bazne inflacije.

Makroekonomija mora da se fokusira na stabilnost i da osigura da inflacija ide dole, neke banke čak i razmišljaju o relaksaciji, ali savet je sa nedavno održanog sastanka u Davosa da treba biti obazriv sa relaksacijom, prema rečima šefice MMF-a.

Ustjugova je istakla da je potrebno merama monetarne politike dalje aktivno raditi na spuštanju inflacije, dok bi fiskalna politika trebalo da pomaže tom cilju i da obezbedi rezervu za buduće krizne situacije. Uz to, mere koje se bave rešavanjem krize rastućih troškova života za građane trebalo bi da budu ciljane jer su "široke mere" skupe i podstiču rast cena. Takođe, u centru pažnje bi trebalo da ostane obezbeđivanje energetske sigurnosti, kao i obezbeđivanje finansijske održivosti državnih energetskih preduzeća.

Bloomberg Adria

 

Fiskalna treba da prati monetarnu politiku, što znači zatezanje, pa ostaje pitanje kako će onda investicije da reaguju, ali neke stvari mogu da se odrede tako što će se dati prioritet investicijama u energetske kompanije, ali i za kapitalnu potrošnju.

Biće dobro ako rast ove godine dođe do jedan odsto, kaže glavni ekonomista Dragoslav Veličković iz OTP banke, dok je procena za dugoročna očekivanja na 4,5 odsto rasta BDP-a. Prema rečima ovog bankara, rast referentne kamatne stope će ići do šest odsto do polovine godine, kada bi trebalo da NBS počne da relaksira monetarnu politiku kako bi omogućila privredi da nastavi aktivnost. Prema njegovom mišljenju, tada ćemo već biti u recesiji, koju očekuju i njegove kolege učenisi na ovom panelu, a obaranje stopa bi trebalo da bude olakšanje za privredu koja će najviše i biti pogođena usporavanjem.

S obzirom na to da je srpska ekonomija u potpunosti evroizovana, odluke koje dolaze iz Evropske centralne banke (ECB) će se osetiti i na lokalnom tržištu i pre odluka NBS, jer je kompletan finansijski sistem zemlje praktično vezan za evro.

Njegov mlađi kolega iz Erste banke Miloš Zečević, direktor sektora za upravljanje aktivom i pasivom, takođe očekuje recesiju u Srbiji, ali prema njegovim rečima dosta toga će zavisiti od političke situacije.

"Politička stabilnost je važna i jako je bitno da se vidi za Srbiju ko su to trgovinski partneri i odakle dolaze strane direktne investicije. Investicije i potrošnja ne vole stabilnu, ukorenjenu inflaciju, pa makar inflacija ušla u koridor 2025. godine", kaže Zečević, koji navodi i da je bitno to što je ekonomija evropizovana.

Bloomberg Adria

 

Obojica ekonomista očekuju niži privredni rast u 2023. u odnosu na projekcije MMF-a i Ministarstva finansija i predviđaju da će se kretati oko 1-1,5 odsto.

Zečević predviđa da će ove godine centralna banka naše zemlje tu stopu povećati za još najviše 0,5 procentnih poena, što će uticati na smanjenje zaduživanja u dinarskim keš kreditima, ali da će i stambeni krediti padati kako zbog očekivanog rasta euribora do 3,4 odsto tokom leta tako i zbog visokih cena nekretnina. On je dodao da bankarski sektor u Srbiji raspolaže velikim iznosima slobodnog novca što će smanjiti kamate na štednju, a na to utiču i kamate po kojima banke kupuju državne obveznice.

I iz konsultantske kuće KPMG, prema rečima Uroša Milosavljevića, koji je partner u ovoj kompaniji, od privrednih subjekata znaju da se spremaju za recesiju, ali da se nisu složili oko toga da li će potrajati i koliko će biti usporavanje. To su rezultati ankete sa više od 1.000 direktora najvećih globalnih kompanija, a privreda reaguje na uobičajeni način kada je u pitanju odgovor na recesiju, a to je smanjenje troškova i fokus na margine.

"Sajber-bezbednost je ono na šta se skoro sve kompanije koncentrišu, kao i na disruptivne tehnologije. Usporava se trošenje za neke digitalne strategije u digitalizaciji", navodi Milosavljević.

Ipak, prema njegovom mišljenju, kriza među IT gigantima u svetu neće se previše preliti na tržište Srbije, gde je ta grana industrije i jedan od najvećih pokretača rasta, jer bi trebalo da zelena tranzicija i ESG transformacija poguraju IT sektor, ali "možda bude transformacije industrije".

Možda i najzanimljivije viđenje sa panela je upravo mišljenje ekonomiste iz KPMG koji navodi da se, prema nekim još neproverenim i neutvrđenim naučnim podacima, globalna ekonomija posle svih dešavanja resetovala na nulu, odnosno vratila na početak. "To je šansa za nas jer smo i mi na početku."