Inflacija u Srbiji je ostala na istom rekordnom nivou u decembru od 15,1 odsto, dok ekonomisti očekuju još neslavnih brojeva u indeksu potrošačkih cena na početku ove godine posle rasta plata, penzija i cena struje i gasa. Sudeći prema izjavama analitičara, ono što se dešavalo poslednjih nekoliko meseci sa kretanjem cena u Srbiji, bio je samo kratak predah i zatišije pred buru. Ovaj deo zakasenlog ili odloženog inflatornog pritiska najviše su dodale cene čvrstih goriva od 51,4 odsto. Inflacija je zasad stabilna na oko 15 odsto poslednja tri meseca, što znači da je realtivno manje rasla nego u prvom delu godine.
Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku u 2022. godini u poređenju sa 2021. godinom potrošačke cene su u proseku povećane za 11,9 odsto.
Bloomberg
Prethodno je u oktobru zabeleženo poskupljenje od 15 odsto i 15,1 odsto u novembru, što je više od 14,9 odsto, koliko je inflacija bila 2008. godine. U decembru u kategoriji hrane najviši rast cena beleže ponovo mleko, sir i jaja 43,3 odsto, dok su cene usluge i smeštaja, očekivano pred praznike, zabeležile rast od 37,9 odsto.
“Jedan deo tržišta smatra da je ovo maksimalan rast inflacije i da se može očekivati nastavak usporavanja rasta potrošačkih cena. Pravo pitanje za 2023. godinu jeste da li će biti jači efekat inflatornih faktora - korekcije zarada u javnom sektoru, penzija, cena gasa i električne energije u prvom delu 2023. godine ili antiinflatornih faktora - usporavanje rasta ekonomije, lične i izvozne tražnje”, prema izveštaju Raiffeisen banke iz decembra prošle godine.
Ekonomisti Narodne banke Srbije (NBS) očekuju znatniji pad u inflaciji tek u drugoj polovini ove godine, dok čelnici Fisklanog saveta prognoziraju najveći rast cena sve do marta ove godine, kada bi trebalo da pritisak počne da slabi.
Dobre vesti su da je inflacija u evrozoni počela da slabi, te će uvozni pritisak na cene takođe popustiti, a NBS sa svoje strane pooštrava uslove zaduživanja na tržištu podizanjem referetne kamatne stope.
.webp){kind=icon}
