MMF: Srbija treba da razmišlja o fleksibilnijem kursu

Iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) smatraju da vlasti u Srbiji u srednjem roku treba da uzmu u obzir uvođenje fleksibilnijeg kursa dinara i "dinarizaciju", navodi se u izveštaju koji je izašao u sredu, a koji se odnosi na prvi pregled potpisanog programa stendbaj aranžmana sa MMF-om od 2,4 milijarde evra.

Prema međunarodnom zajmodavcu, aranžman zasad dobro napreduje, fiskalna politika dobro prati monetarnu kada je suzbijanje inflacije u pitanju, ali rast cena je upravo i faktor nosilac najvećeg rizika za ostvarivanje zacrtanih brojki za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), te su zbog toga i preporučili da se na srednji rok razmotri povratak na "fleksibilniji kurs dinara".

Iz ove međunarodne organizacije očekuju da će srpska ekonomija ove godine dostići rast od dva, a u sledećoj od tri odsto, dok bi trebalo da inflacija ovu godinu završi na 12,4 odsto, da bi naredne značajano usporila na 5,3 odsto. Samim tim, Srbija neće imati rast BDP-a od 2,3 odsto, niti inflaciju od 12,2 odsto, kako se prema aranžmanu očekivalo.

"Održavanje defakto stabilizovanog režima deviznog kursa zahteva kontinuiranu snažnu makroekonomsku politiku koja pruža podršku, koju vlasti sprovode. U srednjoročnom periodu, trebalo bi razmotriti postepeni povratak na fleksibilniji devizni kurs, posebno pod povoljnim uslovima, jer bi to bilo u skladu sa zvaničnim režimom ciljanja inflacije, smanjilo bi podsticaj privatnom sektoru da preuzme devizni rizik, i pružio bi važnu ulogu u ublažavanju udara", navodi se u dokumentu MMF-a. Prema analizi fonda, sada je režim defakto stabilizovanog deviznog kursa odgovarajući.

Pritom, vlasti u Srbiji odgovorile su MMF-u da je stabilnost dinara u odnosu na evro važna politika za Narodnu banku Srbije (NBS), koja pomaže da se podrži poverenje i privlačnost Srbije kao investicione lokacije.

Vlasti u Srbiji takođe prepoznaju hitan izazov inflacije u Srbiji i posvećene su vraćanju inflacije na cilj do sledeće godine, prilagođavajući referentne stope prema potrebi da bi se obezbedio takav ishod, navode iz MMF-a.

Inflacija ostaje znatno iznad ciljnog opsega NBS, a MMF u izveštaju navodi da je u maju iznosila 15, dok je bazna bila 10 odsto (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa inflacije je iznosila 14,8 odsto, a bazna inflacija 10,4 odsto). Oko dve trećine povećanja ukupne inflacije odražava veće cene hrane i energije. I dok su inflaciona očekivanja porasla, ona su se u poslednje vreme stabilizovala i ostaju ograničena na srednjoročnim horizontima, navode iz MMF-a.

Predstavnici vlasti su istakli da bi svako dalje povećanje referentne kamatne stope trebalo da uzme u obzir efekte prethodnog monetarnog pooštravanja i da očekuju da će inflacija značajno pasti od druge polovine godine.

"Više globalne kamatne stope (posebno od ECB), pad cena roba i očekivani oporavak poljoprivrede izvršiće silazni pritisak na inflaciju. Vlasti su istakle fleksibilnost svog okvira monetarne politike koji omogućava pooštravanje preko više ponderisane prosečne repo stope, bez nužnog povećanja referentne stope. Pored toga, vlasti naglašavaju da je stabilnost deviznog kursa neophodna za makroekonomsku stabilnost i šire poverenje", navodi se u pregledu MMF-a i dodaje kao zaključak da NBS treba da nastavi sa pooštravanjem, koje će verovatno ostati na snazi do sredine godine.

Privremeno usporavanje

Kako objašnjavaju iz MMF-a, ekonomski rast je usporio iako je tržište rada i dalje otporno. Ostvarenje rasta u prvom kvartalu ove godine od 0,7 procenata, na godišnjem nivou ukazuje na "kontinuiranu slabost aktivnosti". Uprkos usporavanju rasta, nezaposlenost je pala sa 11 procenata u 2021. na ispod 9,5 procenata u 2022. Očekuje se i da će fiskalna politika treba raditi zajedno sa monetarnom politikom jer fiskalna konsolidacija pomaže dezinflaciji i smanjuje javni dug.

"Očekuje se da će aktivnost privremeno usporiti, ali izgleda da će se inflacija i spoljna neravnoteža poboljšati. Očekuje se da će rast realnog BDP-a oslabiti zbog strože monetarne i fiskalne politike, slabije aktivnosti trgovinskih partnera, anemičnog rasta kredita i stagnacije realnih plata. Očekuje se da će se rast oporaviti sa dva procenta u 2023. na tri odsto u 2024. i da će se vratiti na potencijal od oko četiri odsto od 2025. nadalje", navode iz monetarnog fonda.

Prema njihovom mišljenju nastavljene su strukturne reforme koje poboljšavaju poslovnu klimu i jačaju upravljanje, vladavinu prava i borba protiv korupcije, a koji su od suštinskog značaja za "održavanje impresivnog rasta Srbije".

Opasnosti i rizici

Iz MMF-a kažu i da je neizvesnost i dalje velika, a "preovladavaju negativni rizici". Neizvesnosti se mogu nastaviti preko potencijalnih negativnih prelivanja iz geopolitičkih tenzija i energetskog sektora, manjeg rasta trgovinskih partnera, i dalje izazovnog inflacionog okruženja, domaće političke neizvesnosti i uslova na globalnom finansijskom tržištu.

"Prilivi SDI, ključni element modela rasta Srbije, osetljive su na geopolitička dešavanja. S druge strane, otvorena ekonomija Srbije je značajan potencijal. Očekuje se da će aktivnost kod glavnih trgovinskih partnera Srbije ostati slaba u 2023. pre nego što se oporavi", navode iz MMF-a.

Očekuje se takođe da će se deficit tekućeg računa smanjiti na manje od pet odsto BDP-a ove godine i da će nastaviti da pada dalje na oko 4,5 procenta u srednjem roku. Takođe, predviđa se da će deficit nastaviti u potpunosti da bude finansiran prilivom SDI. Izgledi za spoljni dug ostaju stabilni, prema navodima Fonda.

Bloomberg

 

Iako se slažu da su izgledi i dalje neizvesni, vlasti u Srbiji očekuju rast od dva do tri odsto tokom godine, podstaknut kontinuiranim rastom zaposlenosti, većim obimom izvoza i usporavanjem inflacije.

Predstavnici vlasti su se "složili da izgleda da će deficit tekućeg računa ostati u potpunosti finansiran kontinuiranim prilivom SDI, privučen konkurentnošću Srbije i snažnom investicionom klimom".

Osim spoljnih geopolitičkih dešavanja koja utiču na ekonomiju Srbije, ostaju i unutrašnji politički problem koji utiču na dalji razvoj privrede, a "napredak u pristupanju EU je i dalje spor, u poslednje vreme zbog ograničenog usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom EU jer Srbija nije formalno pristupila sankcijama protiv Rusije", navodi MMF u izveštaju.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar