Inflacija u Srbiji usporila, rast cena u maju 14,8 odsto

Nakon što je u martu dostigla vrhunac od 16,2 odsto, inflacija u Srbiji je u aprilu počela da usporava, a dodatno smanjenje stope ukupne inflacije doneo je i maj. Međutim, to usporavanje nije bilo jednako veliko kao što je bilo ono u aprilu.

Stopa inflacije je u odnosu na prethodni mesec smanjena za 0,3 procentna poena i iznosila je 14,8 odsto, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u ponedeljak.

Prema strukturi, najveći doprinos rastu, po običaju, došao je od hrane, gde su cene na godišnjem nivou rasle za 23,2 odsto, a kategorije povrće i mleko, sir i jaja zabeležile su rast od preko 35 odsto.

 

 

U obračun je ušlo i novo podizanje cene gasa, pa je kategorija električna energija, gas, i ostala goriva zabeležila rast od 26,2 odsto.

Rast sporiji od očekivanog

"Inflacija je usporila, ali tek neznatno, što znači rast cena ostaje otporan", smatra Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments.

Kako je on ocenio u odgovorima na pitanja naše redakcije, na rast cena mogla bi da utiču upravo poskupljenja u energetskom sektoru koja smo spomenuli.

Upravo ova poskupljenja ostaju i glavni rizik na dugi rok, dodao je analitičar.

Uprkos usporavanju, NBS nastavila da reaguje

Iako je inflacija i u aprilu pokazivala prve znake slabljenja, Narodna banka Srbije, koja je u maju napravila pauzu u ciklusu monetarnog zatezanja, u junu je ipak odlučila da nastavi da podiže kamatne stope.

Kako su iz NBS tada rekli, "pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova, kako inflaciona očekivanja ne bi rasla i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije".

Da je odluka opravdana, za našu redakciju izjavio je i profesor na FEFA fakultetu Nebojša Savić, koji je rekao da je, uprkos padu ukupne inflacije, bazna inflacija i dalje veoma visoka.

Za razliku od njega, Branimir Jovanović, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodnu ekonomiju, odluku NBS opisao je kao zbunjujuću.

 

 

"Ne vidim šta se promenilo u odnosu na prethodni mesec da bi NBS promenila kurs – inflacija je konačno počela da usporava u aprilu, na globalnim tržištima nije bilo krupnih promena, velike centralne banke nisu imale neke dramatične poteze, devizne rezerve su na solidnom nivou, a izašli su i podaci o BDP-u u prvom kvartralu koji pokazuju da je privreda u anemičnom stanju, jer je BDP imao kvartalni pad od 0,2 odsto", rekao je ekonomista u odgovorima na pitanja naše redakcije nakon objavljivanja odluke centralne banke.

NBS je takođe blago podigla projekcije inflacije za ovu godinu, pa očekuje da će prosečna stopa iznositi 12,7 odsto, dok će stopa krajem godine pasti na nivo od oko osam procenata. Prema projekcijama centralne banke, u okvire cilja (od 1,5 do 4,5 odsto) rast cena će se vratiti sredinom sledeće godine.

Kratky je dodao da se sledeći potezi NBS ne mogu sa lakoćom predvideti, i da sada treba čekati poteze velikih centralnih banaka.

"Možda NBS još nije gotova sa podizanjima stopa - videćemo kako će veliki igrači reagovati na svoje inflacije kasnije ove nedelje. Upravo je fokus na odluke velikih centralnih banaka ponovljen kao bitan faktor u poslednjem saopštenju NBS", zaključio je Kratky.

(Dopunjeno komentarima Jakuba Kratkyja kroz tekst.)