Potvrđeno - inflacija u Srbiji na petogodišnjem minimumu

Inflacija u Srbiji u julu je porasla za 1,9 odsto međugodišnje, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS) u sredu, čime je zvanični izveštaj potvrdio ranije izjave državnog vrha koje su nagovestile da se indeks potrošačkih cena u zemlji usporio na petogodišnji minimum.

Na popuštanje godišnje inflacije u posmatranom mesecu najviše su uticala pojeftinjenja u kategoriji hrane, koja u ponderu u indeksu potrošačkih cena u Srbiji učestvuje sa 28,15 odsto, a gde je pad cena počeo da se primećuje još krajem prošle godine. U julu je to pojeftinjenje iznosilo sedam odsto, pri čemu je najveći pad očitan u segmentima: voće i orašasti plodovi (-19,5 odsto), povrće, gomolji, plantane, banane za kuvanje i mahunarke (-16,6 odsto) i šećer, slatkiši i deserti (-8,9 odsto).

Podsetimo, poslednji put kada je inflacija bila ispod dva odsto bilo je u martu 2021. i tada je zvanična statistika očitala 1,8 odsto.

Zvanični izveštaj od srede usledio je nakon što je predsednik države Aleksandar Vučić prošle nedelje već izneo fleš procenu da je inflacija u julu iznosila 1,9 odsto. "Uspeli smo da pobedimo inflaciju, sada samo da gledamo kako da uvećamo stopu privrednog rasta", kazao je prilikom nedavne posete Novom Selu.

Bloombergova anketa ekonomista, sprovedena od 5. do 11. avgusta, pokazala je da su predviđanja analitičara bila da će inflacija u julu skočiti za dva odsto. Projekcije 16 anketiranih stručnjaka kretale su se od 1,9 do 3,8 odsto.

Ove procene značajno su pale u poređenju sa anketom sprovedenom mesec ranije, kada su se očekivanja za julsku inflaciju kretala u sledećim okvirima: niska prognoza je bila 2,4 odsto, visoka 4,1, a srednja 3,8 odsto.

 

Dinamika kretanja cena

Posle isteka šestomesečne primene (od septembra prošle do februara ove godine) državne uredbe kojom su ograničene trgovinske marže, došlo je do očekivanog pojačanog rasta cena, pa je tako u maju inflacija skočila na 3,5 odsto, što je bio najbrži međugodišnji rast od avgusta 2025. Poređenja radi, tokom trajanja vladinih mera inflacija je bila ispod tri odsto. A onda je jun doneo 2,7 odsto, što je bilo daleko ispod očekivanja analitičara.

Bloomberg

Kako je u ranijoj izjavi za Bloomberg Adria TV rekla Ivana Todorović, docent na fakultetu FEFA u Beogradu, bolja poljoprivredna sezona u odnosu na prošle pokazala se kao jedan od osetnijih efekata na inflaciju. "Godinama nismo imali tu sreću da vidimo da cene hrane vuku inflaciju nadole", istakla je.

Uz to, država je ove godine - zbog eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, te posledične inflacije na tržištu energenata - intervenisala i na tržištu goriva, a mere su uključivale smanjenje akcize na gorivo, uz već ranije uspostavljena administrativna ograničenja (u zemlji se svakog petka određuju cene naftnih derivata). Efekti kretanja na svetskom tržištu energenata mogli bi, prema procenama pojedinih stručnjaka, biti veći na ukupnu inflaciju u Srbiji ako visoke cene potraju duže i time iscrpe kratkoročne mere države.

"Postoji veliki rizik da cena nafte na tržištu fjučersa skoči na preko 100 dolara za barel", rekao je skoro i Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. "Faktor nafte je ostao da lebdi u vazduhu s aspekta troškovne inflacije, za koju su monetarne vlasti apsolutno bespomoćne."

Takođe, skrenuo je pažnju na to da u narednom periodu postoji više parametara koji bi možda trebalo da zabrinu. "Suše se pojavljuju kao faktor uticaja na inflaciju već duži niz godina. Ukoliko bi suša nastupila ovog leta, onda bi cene hrane skočile, te bi se povećala i stopa inflacije." Dodao je i da su jesenji meseci po pravilu najkritičniji, jer tada raste cena brojnim proizvodima u čijim procesima proizvodnje učestvuje država. "Primera radi, cena električne energije može se povećati", navodi sagovornik.

Ne očekuje se smanjenje kamatnih stopa

Uprkos padu inflacije, ekonomisti ne vide da bi Narodna banka Srbije (NBS) mogla da snizi troškove zaduživanja na sastanku u četvrtak. Bloombergova anketa pokazala je da se predviđa zadržavanje referentne kamatne stope na trenutnih 5,75 odsto, što je nivo na kom se drži još od septembra 2024. 

Iz NBS takođe zasad ne stižu nagoveštaji za skoro ublažavanje monetarne politike, a na poslednjoj sednici na kojoj se odlučivalo o kamatnim stopama centralni bankari su poručili da će reagovati "svim raspoloživim instrumentima" ukoliko rast cena energenata počne snažnije da se preliva na ostale cene kroz inflatorna očekivanja.

Inače, centralna banka je u maju saopštila da projektuje da će inflacija do septembra ostati u granicama cilja od tri plus/minus 1,5 odsto, dok bi krajem ove i početkom naredne godine mogla privremeno da pređe gornju granicu ciljanog raspona, pre nego što se sredinom 2027. ponovo vrati u željeni raspon.