Vodeće centralne banke u Evropi morale bi biti oprezne zbog mogućih opasnosti od napetosti u finansijskom sistemu i kod kretanja prinosa na obveznice u vreme dok nastavljaju da podižu kamatne stope, procenio je Međunarodni monetarni fond (MMF).
Prema izveštaju objavljenom u petak, inflacija ostaje glavno težište, ali takođe treba držati oko na rizicima koji su doveli do nedavnih problema u bankama, poput onoga s bankom Credit Suisse.
"Premda solidni kapitalni i likvidnosni slojevi u evrozoni i Ujedinjenom Kraljevstvu pružaju zaštitu, nedavni problemi u bankovnom sektoru pokazuju da se teškoće s likvidnošću i finansijski stresovi mogu pojaviti iznenadno. Takva nova epizoda potkopala bi postojeću zaštitu, posebno među bankama sa slabijim temeljima, i snažno pooštrila kreditne i generalno finansijske uslove", upozorava MMF.
Opširnije
ECB polako shvata da je pohlepa za profitom glavni uzrok inflacije
Korporativni profiti generisali su više od dve trećine inflacije na kraju prošle godine.
27.04.2023
Lane: Trenutni podaci traže podizanje stopa ECB u maju
Lane se nije izjasnio o tome koliko podizanje stopa bi on voleo.
25.04.2023
Stope blizu svog maksimuma, kaže Stournaras iz ECB
Zvaničnici ECB moraju da budu oprezni u sledećim odlukama o stopama, rekao je član Upravnog veća Yannis Stournaras.
23.04.2023
ECB na klackalici između bazne inflacije i kreditnih uslova
De Guindos naglašava da je bazna inflacija previsoka, a Visco upozorava da je potrebna dublja analiza podataka.
21.04.2023
Istovremeno priznaje da zasad nema izbora da li nastaviti s dizanjem kamatnih stopa.
"Visoka i upornija bazna inflacija od očekivane zahteva zatezanje monetarne politike sve dok se ne vrati u ciljane okvire. Takođe, na inflacione rizike upućuje i činjenica da ekonomski zastoj u mnogim evropskim privredama nije tako snažan, uprkos nizu nedavnih šokova", kažu u MMF-u.
Predstavnik MMF-a za Evropu Alfred Kammer izjavio je za Bloomberg TV da bi najgore bilo popustiti sa stezanjem monetarne politike prerano jer bi to tražilo novo stezanje koje bi samo povećalo ukupne troškove borbe protiv inflacije.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je recesija verovatna i pritisak na cene nešto manji, takođe se mora nastaviti istim smerom, smatraju u MMF-u.
MMF trenutno procenjuje da će Evropska centralna banka (ECB) kumulativno dići kamatnu stopu za još 75 baznih bodova, na 3,75 odsto. Idući sastanak Saveta ECB je 4. maja.
"Dalji rast kamatnih stopa u evrozoni je nužan, dok centralne banke u evropskim ekonomijama u razvoju moraju biti spremne na dalje stezanje tamo gde su realne stope niske, tržište rada karakteriše manjak radne snage i bazna inflacija ostaje uporno visoka", kaže se u izveštaju MMF-a.
Dodaju da ECB može nastaviti politiku kvantitativnog stezanja i kroz smanjivanje bilansa, ali i to treba činiti oprezno.
"Finansijska fragmentacija, uključujući povećanje razlika u troškovima finansiranja pojedinih država, te rizici za finansijsku stabilnost u širem smislu pozivaju na oprez i fleksibilnost, odnosno na spremnost na promenu politike u slučaju potrebe", ističe MMF.
.webp){kind=icon}
