Analitičari BBA: NBS bi trebalo da zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto

Centralne banke su u 2024. započele ciklus smanjenja kamatnih stopa. Već u januaru ove godine imali smo sednice ključnih globalnih centralnih banaka, pri čemu je Fed pauzirao, ECB nastavila da smanjuje, a Banka Japana čak podigla svoje kamatne stope.

ECB i Fed su trenutno u istom režimu monetarnih politika, kamatne stope su i dalje povišene, ali njihove odluke su vođene različitim internim pritiscima. SAD raste prilično dobro za jednu razvijenu ekonomiju i Fed je pokazao nezavisnost uprkos tome što je Donald Trump veoma jasan u svom stavu da kamatne stope treba smanjiti.

Međutim na leđa Feda dolazi i teret uvođenja carina i smanjenje poreza koji imaju potencijal da povećaju inflaciju, što nikako ne ide u prilog Fedu i njihovoj trenutnoj putanji kamatnih stopa.

S druge strane, ECB se bori sa tromim rastom i inflatornim pritiscima koji su i dalje prisutni. ECB je smanjila kamatnu stopu na depozitne olakšice sa rekordnih četiri odsto sredinom 2023, na trenutnih 2,75 procenata, a prema onome kako postavka kamata na tržištu pokazuje, očekuju se dalja smanjenja.

Srbija je u drugačijoj poziciji, budući da je mala otvorena ekonomija u razvoju. Ekonomski rast daje uporište tražnji i stvara pritiske na rast cena. Ako na to dodamo i globalne neizvesnosti, ne iznenađuje nas pauza centralne banke, sad već višemesečna. NBS je započela ciklus smanjivanja kamatne stope u junu 2024, što je učinila u dodatna dva navrata, pa je kamatna stopa ukupno smanjena za 0,75 p. p., na nivo od 5,75 odsto.

 

 

Očekujemo da na predstojećoj sednici NBS zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto i kamatnu stopu na depozitne olakšice na 4,5 odsto, a u prilog opreznosti NBS idu i domaći i spoljašnji faktori.

Smatramo da bi takav potez bio u skladu sa otpornošću inflacije koju vidimo u drugoj polovini 2024. godine. Od kako je ušla u granice cilja u maju 2024, stopa inflacije kreće se bliže gornjoj granici cilja, a mesečne stope su sve vreme pozitivne. U prilog tome ide i slabljenje baznog efekta, što ćemo videti na brojevima za januarsku inflaciju koji će vrlo verovatno opet pokazati da inflacija ne posustaje.

Što se tiče transmisionog mehanizma preko kreditnog kanala, tu vidimo slabljenje, što je u skladu sa dosadašnjim smanjenjem referentnih kamatnih stopa NBS i ECB. Kamate na kredite privredi i stanovništvu su u opadajućem trendu – krediti stanovništvu su se u decembru odobravali za 2,2 p. p. nižim kamatama u odnosu na isti mesec prethodne godine, a privredi za 1,5 p. p. nižim za isti period. Kreditna aktivnost je ubrzala, pa je u 2024. odobreno 46 odsto više kredita stanovništvu nego 2023, čime je u 2024. odobren rekordni iznos kredita stanovništvu od 782 milijarde dinara. Dominirali su gotovinski krediti koji su brže rasli pod uticajem rasta cena, ali i većeg kapaciteta za zaduživanje kako su i zarade rasle.

 

 

Takva struktura kredita ide u prilog upornoj inflaciji, pogotovo baznoj komponenti, jer obezbeđuje dobru tražnju u okruženju koje ima relativno nizak nivo potrošnje, pa samim tim veći potencijal (stvarna individualna potrošnja u Srbiji je na nekih 55 odsto EU, prema podacima za 2023). U toku 2024, privredi je odobreno 19 odsto više kredita u odnosu na prethodnu godinu, gde možemo izdvojiti porast investicionih kredita od 41odsto, kod kojih smo 2023. videli pad, što je pozitivan signal u kontekstu pravca investicionog ciklusa.