Ratnovski: Brži rast plata od produktivnosti ugrožava konkurentnost Zapadnog Balkana

Jedan od strukturnih izazova u zemljama Zapadnog Balkana koji utiče na inflaciju i konkurentnost, jeste brži rast realnih zarada od produktivnosti jer monetarna politika može donekle da pomogne ali su pre svega neophodne strukturne reforme u cilju povećanja produktivnosti, rečeno je u četvrtak na Svetskom kongresu ekonomista koji se održava ove nedelje u Beogradu.

Lev Ratnovski, šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju, rekao je da su realne plate na Zapadnom Balkanu od 2021. mnogo brže rasle od produktivnosti nego u zemljama Centralne i Jugoistične Evrope, dok je realni devizni kurs takođe snažnije apresirao. Do pandemije virusa korona ta dinamika je bila uravnotežena.

Savez ekonomista Srbije/šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda Lev Ratnovski

Na panelu o održavanju monetarne stabilnosti u svetu rastuće neizvesnosti i ograničenja međunarodnih tokova, on je istakao da je reč o strukturnoj promeni koja ima značajan uticaj na inflaciju, ali i konkurentnost.

Na ovu dinamiku su uticali odliv radne snage u regionu, kao i politika minimalnih zarada. Prema njegovim rečima, Zapadni Balkan je ostao bez 2,5 miliona ljudi ili 30 odsto stanovništva, uglavnom zbog ekonomskih migracija, a poseban problem predstavlja to što se smanjuje broj stanovnika radne dobi. Takođe, minimalne zarade su rasle, pa je tako u jednom trenutku u Federaciji BiH minimalna zarada povećana za 60 odsto, mada je baza bila niska, dodao je Ratnovski i dodao da su minimalne zarade poželjne, ali da je problem kada rastu brže od produktivnosti.

Minimalna zarada u Srbiji od 1. januara 2026. godine iznosi 64.554 dinara, što je ekvivalentno sumi od 551 evro. Time je povećana za 10,1 odsto u odnosu minimalnu zaradu iz 2025. godine.

 

 

Moneterna politika može pomoći, ali ne može promeniti taj trend i zato dugoročno rešenje mora da bude strukturne prirode, rekao je on, ukazavši da treba preduzeti reforme kako bi se povećala produktivnost.

Viceguverner Narodne Banke Srbije (NBS) Ana Ivković je rekla da su inflatorna očekivanja sada ipak niža nego 2022. i da je pritisak na tržištu rada manji.

Savez ekonomista Srbije/Viceguverner NBS Ana Ivković

"Spirala plata i cena se nije pojavila i to je dobra vest", rekla je ona, podsetivši da je godišnja inflacija u Srbiji u maju bila 3,5 odsto u odnosu na 2,8 odsto u martu i 3,3 odsto u aprilu, navodeći da je viša inflacija u velikoj meri rezultat viših cena nafte. Podsetila je i da glavne projekcije NBS ostaju u granicama cilja od tri odsto, uz dozvoljeno odstupanje od plus/minus 1,5 procentnih poena, do septembra, a da će inflacija onda privremno blago preći taj prag zbog uticaja cena energenata da bi se od polovine 2027. vratila u ciljani okvir.

 

 

Deprecijacija kursa nije rešenje za Srbiju

Viceguverner NBS rekla je i da deprecijacija kursa radi povećanja izvozne konkurentnosti nije rešenje za Srbiju. U uslovima visoke evroizacije i značajnog zaduženja u evrima, forsirana deprecijacija kursa mogla bi da poveća finansijske rizike, uz ograničene koristi za izvoznu konkurentnost, smatra Ivković.

Forsirana deprecijacija bi bila ograničenog i kratkog daha, uz značajne i trenutne efekte na bilanse stanja, rekla je ona i dodala da zemlje koje tome pribegnu, mogu da se izlože riziku da uvezu inflaciju čime bi se izbrisale koristi tog pristupa ali bi se izgubilo i poverenje.

Kurs dinara prema evru se već godinama kreće oko 117 dinara za evro, a ova stabilnost kursa rezultat je kontinuirane politike NBS koja putem intervencija na međubankarskom deviznom tržištu održava stabilnost domaće valute. NBS od 2001. primenjuje rukovođeno fluktuirajući devizni kurs koji podrazumeva da se kurs dinara prema evru formira na domaćem deviznom tržištu na osnovu ponude i tražnje za devizama, uz mogućnost intervencija centralne banke.

Odluke ECB bitne za Srbiju ali ne i obavezujuće

Ivković ističe da su odluke Evropske centralne banke (ECB) bitne za Srbiju, ali da se NBS ne rukovodi u potpunosti njima. "Odluka ECB o monetarnoj politici je vrlo važna za nas. Ako uspeju svi imamo koristi od toga", rekla je ona i podsetila da je Srbija duboko povezana sa evrozonom zbog trgovine i finansijskih tokova.

To ne znači da NBS ne vodi svoju monetarnu politiku, istakla je ona i dodala da centralna banka Srbije u obzir uzima i domaće pokazatelje, stanje na deviznom tržištu i druge parametre.

ECB je nedavno povisila referente kamatne stope, dok ih je NBS zadržala. Odluka ECB nije bila iznenađenje i NBS je smatra odgovarajučom ali je istog dana, 11. juna, odlučila da ne menja kamatnu stopu, kaže Ivković.

Inflacija u evrozoni premašila je tri odsto prvi put u više od dve i po godine, dok je inflacija u Srbiji zasad u okvirima cilja NBS od tri plus/minus 1,5 odsto.

 

Bloomberg

Glavni ekonomista i član Izvršnog odbora ECB Philip Lane u obraćanju putem video-linka rekao da centralna banka evrozone izrađuje različite scenarije i da je i pad cena nafte koje je nedavno počeo nakon napretka u mirovnim pregovorima SAD i Irana, uzet u obzir i da je zauzet stav da se podignu kamatne stope.

U vremenu neizvesnosti odluke se donose od sastanka do sastanka ali važno je da radimo da se inflacija srednjoročno vrati u okvir od dva odsto, istakao je Lane.