kamatne stope

Odustati od inflacijskih ciljeva? Bolje je preoblikovati ih

Centralne banke mogle bi preispitati način na koji koriste inflacijske ciljeve u sve nepredvidljivijem privrednom okruženju.

Ulagači opet biraju Evropu umesto precenjenih američkih akcija

Nakon zastoja uzrokovanog ratom s Iranom, ulagači se ponovo okreću evropskim deonicama jer stabilniji ekonomski izgledi i povoljnija vrednovanja nude sigurniju alternativu velikim američkim ulaganjima u veštačku inteligenciju.

Wall Street očekuje dalji rast S&P 500 - AI i profiti ključni za nastavak uspona

Prva polovina 2026. godine naterala je investitore da nekoliko puta menjaju svoja očekivanja.

Autor: Nikola Stojadinović

Obveznice pod sve većim pritiskom dok kamate širom sveta rastu

Dok investitori raspravljaju o tome da li će i kada Federalne rezerve povećati kamatne stope, širom sveta jačaju očekivanja o daljem pooštravanju monetarne politike, što bi moglo da donese nove probleme tržištu obveznica.

SAD prodale 30-godišnje obveznice uz najvišu kamatu u poslednjih 25 godina

Američka vlada zadužila se na 30 godina uz najvišu kamatu od 2001, dok rastući deficit i ogromna ponuda državnog duga teraju investitore da traže sve veću nadoknadu za rizik.

Hammack iz Feda kaže da bi moglo biti potrebno nekoliko povećanja kamatnih stopa

Beth Hammack smatra da bi Fedu moglo biti potrebno više povećanja kamatnih stopa kako bi inflaciju vratio na cilj od dva odsto.

Kako bi trebalo da izgleda centralna banka 21. veka?

Posle decenija rastuće moći, centralne banke ulaze u period političkih pritisaka i preispitivanja svojih ovlašćenja. Kako bi trebalo da izgleda centralna banka 21. veka?

AI, kamatne stope i energetika: zašto akcije evropskih proizvođača energije snažno rastu

Dok je pažnja investitora usmerena ka tehnološkim akcijama i veštačkoj inteligenciji, evropske "utility" kompanije tiho su nadmašile šire evropsko tržište - STOXX 600.

Autor: Nikola Stojadinović

Alphabetova stogodišnja obveznica izgubila je desetinu svoje nominalne vrednosti

Stogodišnja obveznica Alphabeta pala je prvi put ispod 90 odsto nominalne vrednosti, dok rast prinosa, inflacija i velika ulaganja u veštačku inteligenciju povećavaju pritisak na dug najvećih tehnoloških kompanija.