Evropska centralna banka (ECB) priprema još jedno značajno povećanje kamatnih stopa ove nedelje, dok se pažnja sve više prebacuje krajnju visinu stopa.
Drugo uzastopno povećanje od tri četvrtine poena - povećanje koje je izgledalo gotovo nezamislivo ranije ove godine, ali postaje norma nakon tri takva poteza Federalnih rezervi - gotova je stvar u četvrtak, čime je stopa depozita dovedena na 1,5 odsto.
Malo ko misli da će se ostati na toj visini. Međutim, investitori i ekonomisti se pitaju koliko daleko se može podići jer recesija izazvana energentima preti da zahvati evrozonu, a domaćinstva se bore sa rastućim računima za grejanje i hipoteke.
Bloomberg Mercury
Ta pozadina bi mogla da oživi "golubove" ECB-a, čiji su pozivi na oprez u prenagljenom podizanju troškova zaduživanja ugušeni rastom cena koji je samo 10 odsto - za pet puta veći od cilja. Analitičari koje je anketirao Bloomberg vide da će stopa na depozite dostići vrhunac od 2,5 odsto u martu, iako očekuju da će se tempo povećanja smanjiti nakon ovog meseca.
Dvodnevni sastanak bi takođe mogao doneti strože uslove za jeftine kredite iz perioda krize koji su omogućeni bankama, kao i naznake o tome kako zvaničnici planiraju da oslobode trilione evra kupovine obveznica.
"ECB nije ni blizu gotova sa svojom borbom protiv inflacije", rekao je Elmar Voelker, analitičar fiksnih prihoda u Landesbank Baden-Wuerttemberg, najvećoj nemačkoj regionalnoj državnoj banci. "Ali oni će možda početi da deluju fleksibilnije od početka 2023."
Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava na „toksičnu mešavinu” brze inflacije i zastoja privrednog rasta, predviđajući recesiju u više od polovine od 19 članica evrozone ove zime. Istovremeno, tvrdi se da će stroga monetarna politika verovatno morati da opstane i sledeće godine.
Koliko se stope protežu dalje od tačke u kojoj počinju da ograničavaju ekonomiju - za teoretski nivo za koji se smatra da je negde oko dva odsto - može se pokazati kao prepreka.
ECB "ne sme prerano da odustane", rekao je predsednik Bundesbanke Joachim Nagel prošle nedelje u Vašingtonu, dok je slovački Peter Kazimir rekao da „treba da nastavimo da radimo". Tržišta novca očekuju da se troškovi pozajmljivanja penju iznad tri odsto u 2023. – nivo koji su "jastrebovi" (zagovornici oštrije monetarne politike) poput belgijskog Pierre Wunscha nazvali "razumnim".
Na drugoj strani španska centralna banka procenjuje da bi najviša kamatna stopa od 2,25-2,5 odsto mogla da vrati inflaciju na cilj od dva odsto u srednjem roku, dok portugalski Mario Centeno brine da bi u najgorem slučaju ECB morao da se povuče nakon što ode predaleko.
Šta Bloomberg Economics kaže
"Mislimo da će ECB završiti svoj ciklus pooštravanja u februaru 2023. Pod pretpostavkom da je finansijska stabilnost očuvana, to je u skladu sa bilansom koji počinje da se smanjuje u martu." -David Powell
Cene neće biti jedina tema o kojoj se raspravlja. Političari mogu najaviti oštrije uslove za dugoročne TLTRO kredite banaka, koji su dizajnirani da podstaknu zaduživanje, ali čiji su uslovi postali previše velikodušni. ECB veruje da je promena pravno izvodljiva.
O kvantitativnom pooštravanju (KP) – proces oslobađanja od skoro pet biliona evra (4,9 biliona dolara) obveznica koje je ECB akumulirao, uglavnom tokom nedavne krize – takođe se može raspravljati, iako se konkretna akcija još ne očekuje.
Predsednica Christine Lagarde rekla je evropskim poslanicima prošlog meseca da će KP početi u pravo vreme. Neki zvaničnici se zalažu za smanjenje bilansa ECB jednostavnim puštanjem obveznica na dospeće, dok se fokusiraju na stope kako bi inflatorna očekivanja držali pod kontrolom.
Pokretači inflacije u evrozoni
Istraživanja ECB-a među potrošačima i analitičarima stavljaju rast cena iznad cilja u narednim godinama - kao i tržišni merač koji favorizuju političari. Dok su plate pokazale samo umerene dobitke, postoji rizik koji možda neće potrajati.
"Mora se očekivati izvestan stepen efekata u drugom krugu kako stvarne plate sustignu", rekao je ovog meseca šef irske centralne banke Gabriel Makhlouf. "Ono što želimo da izbegnemo su efekti trećeg ili četvrtog kruga, pri čemu se ugrađuju očekivanja veće inflacije."
.webp){kind=icon}
