Evropska centralna banka mora da bude "veoma agilna i oprezna" kako bi držala cene pod kontrolom dok rat u Iranu približava rizike stagflacije, rekao je član Upravnog odbora Boris Vujčić.
Vujčić, koji će u junu postati potpredsednik ECB, rekao je da će zvaničnici uskoro verovatno znati da li će posledice sukoba zahtevati više kamatne stope. Ipak je upozorio da nedavni događaji ukazuju na rastuće opasnosti od povišenog rasta potrošačkih cena praćenog slabim ekonomskim rastom.
"Ne vidimo stagflaciju, ali se rizik kreće u pravcu stagflacije", rekao je guverner hrvatske centralne banke u intervjuu u Zagrebu. "Koliko ćemo daleko otići u tom pravcu, vrlo je teško predvideti."
Kreatori monetarne politike, uključujući predsednika Bundesbanke Joachima Nagela, nagovestili su da će ECB možda morati da razmotri povećanje troškova zaduživanja na sledećem sastanku o kamatnim stopama, jer rast cena energije počinje da se preliva na inflaciju. Vujčić zadržava otvoren stav.
"U današnjem svetu, do aprila ima još dosta vremena", rekao je. "Biće mnogo novih podataka i vesti" i "u ovakvim situacijama, sve je otvoreno."
Nove projekcije ECB pokazuju da će potrošačke cene u evrozoni ove godine porasti za 2,6 odsto u osnovnom scenariju, znatno više nego što se ranije mislilo. U ekstremnom scenariju, gde poremećaji u snabdevanju naftom i prirodnim gasom potraju, inflacija bi dostigla 6,3 odsto.
Bloomberg Mercury
Bloomberg Mercury
Iako je "vrednost opcije da se još malo sačeka trenutno velika", Vujčić je rekao da "već odstupamo od osnovnog scenarija ka scenarijima najgoreg ishoda".
On vidi dve opcije ukoliko ECB odluči da su potrebne više kamatne stope: početi ranije i sprovoditi uzastopna mala povećanja, ili početi nešto kasnije i podizati stope u većim koracima.
"Bolje je početi sa manjim pomakom i potom pratiti šta se dešava", rekao je Vujčić. "Zasad bih rekao da je prerano reći, ali uskoro ćemo znati da li ćemo morati da delujemo ili ne", dodao je.
Tržišta očekuju čak tri povećanja depozitne stope od po 0,75 procentnih poena ove godine sa trenutnog nivoa od dva odsto. Ekonomisti sve više prihvataju ideju da je zaoštravanje neizbežno, predviđajući prvo od dva povećanja u aprilu ili junu.
"Ne mislim da bi jedno ili dva povećanja mnogo naškodila ekonomiji", rekao je Vujčić. "Ali morate se zapitati da li su potrebna ili ne, jer bi neki takođe rekli da jedno ili dva smanjenja ne bi mnogo pomogla ekonomiji."
Šta kažu drugi donosioci odluka u ECB:
Olaf Sleijpen (Holandija)
"Ono na šta veoma pažljivo obraćamo pažnju jesu potencijalni efekti drugog kruga", rekao je novinarima u Amsterdamu. "Izlazili smo iz perioda niske inflacije 2022. godine i svi su morali da se naviknu na fenomen inflacije. Sada su učesnici na tržištu sve više na oprezu, pa je veća verovatnoća da će se šok brže proširiti kroz ekonomiju nego pre četiri godine, što zahteva dodatni oprez."
"Svakako postoji rizik" od stagflacije, dodao je. "Kolika je tačno verovatnoća, ne znam. Toliko je neizvesno. Volatilnost cena nafte i gasa je ogromna."
Martin Kocher (Austrija)
"Važno je da veoma pažljivo pratimo" efekte drugog kruga, rekao je novinarima u Beču. "To je ono što utiče na dugoročan trend inflacije. Naš cilj je da dostignemo inflaciju od dva odsto u srednjem roku."
Martins Kazaks (Letonija)
"Ako vidimo da zaista postoji rizik da inflacija počne da se preliva sa energije na druge segmente", onda "naravno nećemo odlagati i povećaćemo kamatne stope", rekao je za sajt Delfi. "Možemo li to već zaključiti za april? Videćemo. April je veoma blizu."
"Finansijska tržišta očekuju ta dva povećanja. Do kraja godine oko 50 baznih poena", dodao je. "I da li je to verovatan scenario? Sasvim moguće. Ali da li će se to dogoditi, videćemo. Jer ne znamo koliko će sukob trajati, niti kakva će biti cena nafte."
Stavovi trgovaca gotovo sigurno podrazumevaju određeno trajno oštećenje energetske infrastrukture u Persijskom zalivu i duže zatvaranje Ormuskog moreuza, čak i nakon što je predsednik Donald Tramp u ponedeljak odložio najavljene napade na iranska energetska postrojenja za pet dana, dok traju pregovori.
"Deeskalacija sukoba, otvaranje Ormuskog moreuza bilo bi odlična vest koja bi svakako smanjila pritisak na inflaciju i samim tim mogućnost povećanja kamatnih stopa", rekao je Vujčić.
Ako bi se ECB suočila sa višim cenama i slabijim rastom zbog dužeg rata, fokus bi, međutim, trebalo da bude jasan, upozorio je.
"Naš mandat je vrlo jasan - to je jedinstveni mandat stabilnosti cena", rekao je. Iako sporiji rast obično vrši pritisak na cene, "moraćemo da vodimo politiku koja će držati inflaciju na dva odsto".
Vujčić je rekao da je trenutna situacija drugačija nego 2022. godine, kada je ruska invazija na Ukrajinu podigla inflaciju na rekordnih 10,6 odsto. Ali iako su šanse za efekte drugog kruga sada manje, ECB je na oprezu.
"Naučili smo lekcije iz 2022", rekao je. "U našoj ažuriranoj strategiji monetarne politike za 2025. jasno navodimo da ovakvi šokovi na strani ponude takođe zahtevaju reakciju monetarne politike ukoliko nisu kratkotrajni. I mislim da ćemo uskoro imati jasniju sliku o tome."
.webp){kind=icon}
