ECB i Fed na različitim raskrsnicama, tržišta čekaju rasplet

Pred finansijskim tržištima je dinamičan period, dok investitori s pažnjom iščekuju nove odluke vodećih centralnih banaka - Evropske centralne banke (ECB) i američkih Federalnih rezervi (Fed) - o kretanju kamatnih stopa. U fokusu su dve ključne sedmice koje bi mogle da odrede smer monetarne politike u nastavku godine, ali i imaju šire implikacije na globalnu privredu.

Od ECB se čvrsto očekuje da na sastanku ove nedelje neće promeniti kamatne stope, pri čemu će se analitičari usredsrediti na poruke koje bi mogle jasnije ukazati na to da je aktuelnom ciklusu popuštanja monetarne politike definitivno došao kraj. S druge strane, američki Fed ulazi u ključnu fazu odlučivanja, s obzirom na to da finansijski krugovi u svoje računice već potpuno ugrađuju očekivanje da će doći do sniženja referentne stope koje se dugo čekalo.

Odluke ECB i Feda dolaze u kontekstu mešovitih makroekonomskih pokazatelja: u Evropi inflacija jenjava, ali su prisutni rizici u pogledu valutnih i (geo)političkih faktora, dok u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) tržište rada pokazuje znake usporavanja, a inflacija i dalje ostaje povišena.

Evropa verovatno gazi kočnicu posle osam rezova

ECB će o daljem kretanju troškova zaduživanja odlučivati u četvrtak, pri čemu tržišta ne pokazuju dilemu da će kamate ostati iste. Rezultati skorašnje Bloombergove ankete ekonomista pokazali su da većina njih predviđa da će stopa na depozite biti dva odsto barem do kraja sledeće godine. Snažno uverenje u ishod predstojećeg sastanka dolazi pošto je centralna banka na prethodnom sastanku, krajem jula, zadržala postojeće stope, što je bila prva pauza posle osam sniženja u ovom ciklusu. Uz to, izjave pojedinih predstavnika ECB ovih dana takođe su išle u smeru zadržavanja trenutnih vrednosti kamata.

Prilikom obrazlaganja julskog poteza, iz ECB su naveli da će dalje odluke o kamatnim stopama donositi pre svega na osnovu procene inflacionih izgleda i s tim povezanih rizika, "uzimajući u obzir nove ekonomske i finansijske podatke, kretanje bazne inflacije i efikasnost prelivanja efekata monetarne politike".

S tim u vezi, treba reći da je inflacija u avgustu u evrozoni iznosila 2,1 odsto, što takođe upućuje na približavanje kraju ciklusa rezanja kamata. Međugodišnji indeks potrošačkih cena neznatno je porastao u odnosu na mesec pre (kada je iznosio dva odsto), što je bilo u skladu s očekivanjima ekonomista. Prema poslednjim projekcijama stručnjaka, inflacija bi trebalo da se na srednji rok zadrži na cilju od dva odsto.

Istovremeno, privreda evrozone pokazuje otpornost zahvaljujući stimulativnoj politici, državnoj potrošnji i niskoj nezaposlenosti. Kako ističe analitički tim Bloomberg Adrije, Španija prednjači zahvaljujući turizmu, imigraciji i fondovima Evropske unije (EU), dok je Nemačka u recesiji, ali ulaganja u infrastrukturu i odbranu bi mogla da ublaže taj pad.

Na strani rizika pak ostaju američke carine od 15 odsto na većinu uvoza iz EU i potencijalni novi dodatni nameti, uključujući carine kojima je predsednik SAD Donald Trump nedavno zapretio kao odgovorom na kaznu koju je EU izrekla Googleu. Tu su i izazovi u pogledu jačanja evra i političke nestabilnosti u Francuskoj, gde je premijer Francois Bayrou nedavno objavio da podnosi ostavku, a novi mandatar za sastav vlade biće peti po redu za manje od dve godine.

Francois Bayrou; Foto: Bloomberg

Prema pisanju Bloomberga, pad francuske vlade ostavlja pitanje fiskalne konsolidacije u drugoj najvećoj privredi Evrope i dalje bez rešenja. S obzirom na to da je ECB prva linija odbrane evrozone u slučaju dužničke krize, komentari predsednice Christine Lagarde biće pomno analizirani u potrazi za nagoveštajem o tome koliko je spremna da pomogne u obuzdavanju previranja u zemlji u kojoj je nekada bila ministarka finansija.

U SAD se čeka na labaviju monetarnu politiku

Američki centralni bankari sastaće se nepunu nedelju kasnije, 16. i 17. septembra, a tržišta su sigurna da će Fed tog puta smanjiti kamatne stope za 25 baznih poena. Bilo bi to prvo smanjenje od decembra prošle godine, kada je rez takođe iznosio četvrtinu procentnog poena.

Očekivanja za popuštanje monetarne politike podržana su prošlonedeljnom zvaničnom statistikom koja je pokazala da se tržište rada hladi. Naime, izveštaji Američkog zavoda za statistiku rada očitali su da je stopa nezaposlenosti porasla sa 4,2 na 4,3 odsto (najviši nivo od 2021. godine), a da se rast broja zaposlenih u SAD u avgustu usporio. Broj radnika van poljoprivrednog sektora porastao je prošlog meseca za samo 22.000, naspram 79.000 u julu. Analitičari koje je anketirao Reuters predviđali su rast broja radnih mesta za 75.000. 

Podsetimo, za razliku od nekih drugih centralnih banaka kojima je primarni cilj održavanje stabilnosti cena, Fed ima dva glavna zadatka: obuzdavanje inflacije i maksimalnu zaposlenost.

Kada je predsednik Feda Jerome Powell krajem prošlog meseca pojačao nade da septembar donosi popuštanje monetarne politike, to je učinio ukazujući upravo na rastuće rizike za tržište rada, mada zabrinutost zbog inflacije i dalje traje. Novi izveštaj o indeksu potrošačkih cena u SAD (za avgust) biće objavljen ovog četvrtka, ali ostaje upitno koliko će predstojeći brojevi uticati na odluku članova Feda, budući da je njihov predsednik, pomenutim preusmeravanjem fokusa ka rizicima u sektoru zapošljavanja, dao nagoveštaj da možda neće čekati idealne podatke o inflaciji pre nego što ponovo smanji kamate.

Jerome Powell; Foto: Bloomberg

Očekuje se da će ažurirani indeks pokazati da potrošačke cene nastavljaju da rastu, čak i dok tržište rada usporava, a znaci uporne inflacije mogli bi da smanje nade da će centralna banka nastaviti sa uzastopnim smanjenjima do kraja godine. "Tržište predviđa meko sletanje i nije sigurno da će Fed biti primoran da smanji stope više nego što je trenutno uračunato u cene", rekao je šef strategije za kamatne stope u SAD u kompaniji Macro Hive Antonio Del Favero, preneo je Bloomberg u utorak.

Bazna inflacija u SAD u julu je porasla najviše od početka godine, dok je skroman rast cena robe ublažio zabrinutost za američku privredu.

Inače, objavi poslednjih vrednosti potrošačkih cena prethodiće novi izveštaj o indeksu proizvođačkih cena, koji se posmatra kao rani pokazatelj ukupne potrošačke inflacije. On će biti dostupan kasnije tokom dana, a podsećanja radi, prošli put je doneo brojeve koji su bili znatno iznad očekivanja - porastao je za 0,9 odsto u odnosu na prethodni mesec, što je bio najveći napredak od vrhunca inflacije potrošačkih cena u junu 2022. Posmatrano međugodišnje, indeks je skočio za 3,3 odsto.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar