Evropska centralna banka (ECB) drugi put zaredom ostavila je troškove zaduživanja nepromenjenim, ocenjujući da su inflatorni pritisci pod kontrolom i da je privreda čvrsta uprkos većim američkim carinama.
Depozitna stopa ostala je u četvrtak na dva odsto, što su predvideli svi analitičari u anketi Bloomberga. Čelnici nisu dali smernice o budućim potezima, ponavljajući da će odlučivati od sastanka do sastanka na osnovu pristiglih podataka.
"Inflacija je trenutno oko ciljanih dva odsto na srednji rok i ocena upravnog saveta o izgledu za inflaciju uglavnom je nepromenjena", navela je ECB u saopštenju.
Većina zvaničnika smatra da su kamatne stope odgovarajuće kako bi se nosile sa posledicama trgovinskih dažbina američkog predsednika Donalda Trumpa, geopolitičkih tenzija i - u poslednje vreme - političkih potresa u Francuskoj, koji su uzdrmali tržišta. Privredni rast u 20-članoj evrozoni i dalje opstaje, dok je inflacija (sa vrednošću od nešto iznad cilja od dva odsto) pod kontrolom.
Ažurirane tromesečne projekcije pokazuju da će potrošačke cene porasti za 1,7 odsto sledeće godine, što je bliže cilju u poređenju sa prethodnom prognozom od 1,6 odsto. Međutim, u 2027. očekuje se rast od 1,9 odsto - manje nego što je ranije predviđeno. Bruto domaći proizvod (BDP) trebalo bi da poraste za 1,2 odsto ove godine i za jedan odsto u 2026.
Nove prognoze ECB o inflaciji i privrednom rastu; Izv0r: ECB
Predsednica Christine Lagarde odgovaraće na pitanja o izgledima i drugim temama na konferenciji za medije koja počinje u 14.45 u Frankfurtu.
ECB je smanjila kamatne stope osam puta u toku jedne godine pre nego što je u julu napravila pauzu. Time su snižene sa vrhunca od četiri odsto na nivo koji se smatra neutralnim, to jest koji ne sputava niti stimuliše privredu. Analitičari i investitori više ne očekuju dodatna smanjenja ove godine.
Ekonomisti veruju da je ECB završila sa smanjenjem kamata - prva povećanja očekuju se od juna sledeće godine; Izvor: Bloombergova anketa ekonomista, sprovedena od 29. avgusta do 3. septembra
Očekivano zadržavanje stopa ECB poklapa se sa pripremama američkih Federalnih rezervi (Fed) da sledeće nedelje prvi put od decembra smanje troškove zaduživanja. Promena kursa je uglavnom posledica znakova slabljenja na tržištu rada. Podaci koji će biti objavljeni kasnije u četvrtak trebalo bi da pokažu da su potrošačke cene u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) porasle za 2,9 odsto u avgustu, sa 2,7 odsto u prethodnom mesecu.
Ne očekuje se da će inflacija u evrozoni znatno odstupati od dva odsto na srednji rok, a većina zvaničnika veruje da je cenovna stabilnost vraćena nakon naglog rasta posle ruske invazije na Ukrajinu.
Neki, poput guvernera centralne banke Litvanije Gediminasa Simkusa, više brinu o dugotrajnom padu ispod cilja, navodeći jači evro kao jedan od faktora. Drugi, poput "jastrebovske" članice izvršnog odbora Isabel Schnabel, smatraju da je veća verovatnoća da će inflacija porasti iznad trenutnih očekivanja nego da će pasti ispod, pozivajući se na trgovinske tenzije i rast evropske potrošnje na odbranu.
Inflacija u evrozoni ponovo raste; Izvor: Eurostat
Istovremeno, privreda pokazuje otpornost. Uprkos trgovinskom sporazumu Evropske unije (EU) i SAD koji je nažuljao industriju uvođenjem carina od 15 odsto na većinu izvoza, poverenje se poboljšalo, a višegodišnja kriza u industriji se približava kraju.
Ipak, ovonedeljni pad francuske vlade zbog nepopularnih budžetskih reformi predstavlja novi izazov. U sredu je Sebastien Lecornu postao peti premijer zemlje u poslednje dve godine.
U pisanju teksta pomogli Alessandra Migliaccio, Viktoria Dendrinou, Bastian Benrath-Wright, Mark Evans, Simon Lee, Greg Ritchie, William Horobin, James Regan, Dara Doyle, Barbara Sladkowska, Slav Okov, Harumi Ichikura, Joel Rinneby, Phil Serafino, Alice Gledhill i Fergal O'Brien.
(Ažurirano izjavama iz ECB i prognozama, počev od trećeg pasusa.)
.webp){kind=icon}
