Uprkos padu inflacije, kamatne stope u Srbiji ostale nepromenjene

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na sednici u četvrtak da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da kamatne stope na depozitne olakšice od 4,5 odsto i kreditne olakšice od 7,0 odsto ostanu nepromenjene.

Pri donošenju odluke, NBS je uzela u obzir više faktora. Pre svega, razmatrano je kretanje inflacije u Srbiji, kao i rizici iz međunarodnog okruženja koji bi mogli uticati na njen dalji tok.

"Ostvarena inflacija u prethodnim mesecima bila je niža od očekivanja, pre svega zbog dobrog roda voća i povrća koji se odrazio na kretanje njihovih cena", navodi se iz centralne banke.

"Imajući to u vidu, kao i činjenicu da su za sada izostali veći sekundarni efekti energetskog šoka, NBS očekuje da će inflacija u ovoj godini biti na nižem nivou nego što je očekivao prema majskoj projekciji i da će nastaviti da se kreće u granicama cilja od tri plus/minus 1,5 odsto do kraja perioda projekcije", kažu centralni bankari.

I dalje se očekuje da se inflacija u septembru nađe oko nivoa od četiri odsto, "prvenstveno zbog efekta niske baze iz prošle godine usled primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži".

NBS je saopštila i da su očekivanja kada je u pitanju ekonomska aktivnost "bolja", ne iznoseći konkretnu projekciju stope rasta. Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju 2026. ubrzan je na 3,6 odsto međugodišnje, nakon 3,2 odsto u prvom tromesečju. Kako podseća centralna banka, najveći pozitivan doprinos, kao rezultat rasta privatne potrošnje, dali su uslužni sektori, pri čemu je ubrzanju rasta doprineo i oporavak aktivnosti u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi.

Bliski istok i dalje donosi neizvesnost

Iako su dosadašnji efekti sukoba na Bliskom istoku i rasta cene nafte na svetsku inflaciju i privredu bili blaži nego što se strahovalo, odbor NBS upozorava da je neizvesnost i dalje visoka.

Ublažavanju udara na domaćem tržištu dosad su doprinele postojeće rezerve energenata i odluka o smanjenju akciza na naftne derivate, čime je amortizovan energetski šok, podsetili su. Ipak, ukoliko kriza potraje ili eskalira, NBS upozorava na mogućnost prelivanja negativnih efekata na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja, tokove kapitala i samim tim na inflaciju.

U tom smislu, odbor ističe da je za Srbiju, kao malu i otvorenu privredu zavisnu od uvoza energenata, neophodno da nastavi sa pažljivim praćenjem ovih rizika.

"NBS nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. Izvršni odbor će donositi odluke na osnovu pristiglih podataka i njihovog uticaja na kretanje inflacije. Ukoliko proceni da ostvareni rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima", napomenuli su.

Naredna sednica NBS, na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i izgledi i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi, održaće se 10. septembra, navodi se iz centralne banke.                   

Nikolić (NBS): Inflacija ostaje pod kontrolom, ali rizici ne dozvoljavaju niže kamate Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Ivan Nikolić rekao je za TV Bloomberg Adria da se NBS pri donošenju odluke o kamatnim stopama pored rizika od potencijalnih poremećaja na tržištu energenata, uzela u obzir i statističko-metodološki efekat niske baze iz prošle godine. Pošto se zbog toga očekuje da inflacija na jesen bude viša, ne bi bilo logično da NBS krene u ublažavanje monetarne politike, dodaje on. "U septembru prošle godine, zbog uredbe o ograničenju marži, imali smo nižu osnovicu, pa će međugodišnje poređenje statistički pokazati višu inflaciju. Očekujemo da bi ona mogla da se približi nivou od oko četiri odsto. Zbog toga ne bi bilo logično sada krenuti u monetarno popuštanje, ako znamo da ćemo već za dva meseca imati nešto višu međugodišnju inflaciju“, rekao je Nikolić. Ipak, kako je dodao, i tada bi inflacija trebalo da ostane u granicama cilja NBS,. On je ocenio da su rezultati Srbije u pogledu usporavanja rasta cena bolji nego što se očekivalo. "Samo dve zemlje u Evropi imaju nižu inflaciju od Srbije, Malta i Estonija. Ako posmatramo istorijski, ovo je najveća razlika koju je Srbija uspela da ostvari u odnosu na prosečnu inflaciju u EU i evrozoni. Samo smo u dva navrata, 2018. godine, imali nešto nižu međugodišnju inflaciju od ove grupe zemalja", rekao je Nikolić, ocenjujući rezultat kao "zadovoljavajući i jako dobar". Posebno povoljno na inflaciju utiču cene hrane, a Nikolić kaže da će ovu godinu definitivno će obeležiti niže cene u tom segmentu, posebno voća i povrća. "Kada je u pitanju poljoprivreda, moguće je da će prinos kukuruza zbog toplijeg vremena tokom avgusta biti nešto niži, što bi krajem godine moglo da se odrazi na cene pojedinih proizvoda. Međutim, ako hranu posmatramo kao celinu, a imajući u vidu njen značaj za formiranje ukupnog indeksa potrošačkih cena, ove godine ne očekujemo probleme", dodaje on. S druge strane, inflaciju podstiču više cene električne energije, goriva i naftnih derivata. "Njihove cene zavise od okolnosti na koje ne možemo da utičemo, poput situacije na Bliskom istoku i u Ukrajini, ali i problema sa statusom NIS-a i radom rafinerije. Sve se to odražava na cene energenata. Dodatni problem predstavlja nepovoljna hidrološka situacija, koja utiče na naš proizvodni miks. Proizvodnja električne energije je nešto niža, pa se deo nedostajuće energije nadoknađuje uvozom, što takođe ima svoju cenu i dovelo je do rasta cena električne energije", rekao je on. Istovremeno, usluge poput turističkih aranžmana beleže rast veći od 23 odsto, dok su restoranske usluge i usluge povezane sa hranom i pićem porasle za oko sedam odsto. "NBS vodi računa o svim tim rizicima i zato je oprezna kada je reč o korišćenju instrumenata monetarne politike. U septembru i oktobru imaćemo nepovoljniji statistički efekat zbog niže baze, što je još jedan razlog za oprez pri eventualnom popuštanju monetarne politike." - Celu izjavu možete pogledati u videu na početku teksta.

  

Inflacija na petogodišnjem minimumu

Podsetimo, dan uoči odluke NBS zvanično je saopšteno da je inflacija u zemlji u julu porasla za 1,9 odsto međugodišnje, što znači da je indeks potrošačkih cena došao na petogodišnji minimum. Izveštaj je potvrdio da su na popuštanje godišnje inflacije ovog jula najviše uticala pojeftinjenja u kategoriji hrane, koja u ponderu u indeksu potrošačkih cena u Srbiji učestvuje sa 28,15 odsto, a gde je pad cena počeo da se primećuje još krajem prošle godine.

Potrošačke cene snižene su u julu u odnosu na jun 2026. za 0,2 odsto, takođe vođene jeftinijom hranom. U poređenju sa decembrom 2025, julski indeks i dalje je u plusu za 2,5 odsto.

Posle isteka šestomesečne primene (od septembra prošle do februara ove godine) državne uredbe kojom su ograničene trgovinske marže, došlo je do očekivanog pojačanog rasta cena, pa je tako u maju inflacija skočila na 3,5 odsto, što je bio najbrži međugodišnji rast od avgusta 2025. Poređenja radi, tokom trajanja vladinih mera inflacija je bila ispod tri odsto. Međutim, onda je usledio iznenadni pad, pa je jun doneo 2,7 odsto, što je bilo daleko ispod očekivanja analitičara.

 

- Ažurirano izjavom predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivana Nikolića.