Odliv mozgova ima cenu - Srbija svake godine gubi najmanje 20.000 ljudi, ali i milijarde evra

Srbija godišnje izgubi grad veličine Zaječara ili Pirota. Ne postoji precizna računica, ali prema istraživanjima Instituta za razvoj i inovacije, zemlju svake godine napusti između 30.000 i 50.000 ljudi, od čega su većina mladi i visokoobrazovani. Nemanja Đikanović, rukovodilac Fonda za mlade talente, za Bloomberg Adria TV kaže da procene kreću između 20.000 i 27.000 ljudi godišnje.

Najčešći razlog boravka građana Srbije u inostranstvu je rad, a ljudi koji migriraju iz ovog razloga je preko 166.000 i u inostranstvu u proseku ostaju 12 godina, navode u Institutu.

 

Upravo u svrhe objašnjenja ovih slučajeva postoji "odliv mozgova", što praktično predstavlja migraciju obrazovanih ljudi u potrazi za boljim poslovima van svog rodnog kraja. Srbija već neko vreme pokušava da, kroz organizovanje akcija i fondova, makar donekle kontroliše ovaj fenomen.

Inače, to za državu predstavlja masovni odliv kapitala, a ukupni godišnji gubitak BDP-a zbog odlaska mladih procenjuje se na oko dve milijarde evra, pokazuju podaci i istraživanja Vestminsterske fondacije za demokratiju. 

 

Đikanović kaže da su posle reforme sprovedene od akademske 2022. do 2024. godine uvedene nove ugovorne obaveze za sve stipendiste Fonda koje podrazumevaju ostanak u Srbiji, makar privremeno.

Srbija nema precizne podatke o odlasku mladih

"Stipendisti koji dobiju novac za studije u inostranstvu imaju obavezu da se vrate u Srbiju i ovde rade najmanje godinu dana ili, kao novinu, da osnuju sopstveno preduzeće u okviru naučno-tehnoloških parkova. Prve generacije obuhvaćene ovim modelom tek sada počinju da se vraćaju, a već imamo mlade ljude koji su započeli osnivanje svojih kompanija."

Na pitanje Bloomberg Adria TV zbog čega mladi najčešće odlaze ili zbog čega ne žele da se vrate, Đikanović kaže da Srbija nema precizne podatke, čak ni kad se govori o Republičkom zavodu za statistiku.

 

 

"Procene se kreću između 20.000 i 27.000 ljudi godišnje. Razlog zašto nemamo tačne podatke jeste to što veliki broj ljudi ne odjavljuje prebivalište kada ode iz zemlje. Mladi tako formalno ostaju prijavljeni u Srbiji, pa nije moguće sa potpunom sigurnošću utvrditi stvarni obim odliva stanovništva. Prema istraživanjima kojima sam se bavio, od tih oko 27.000 ljudi približno polovina su mladi."

Kada pogledamo migracione tokove ka zapadnoj Evropi, dodao je, posebno ka najrazvijenijim ekonomijama poput Nemačke, vidi se da godišnje odlazi između 60.000 i 120.000 ljudi iz regiona, a deo njih kasnije nastavlja ka još razvijenijim tržištima, poput Sjedinjenih Američkih Država. "Postoji utisak da se trend odlaska donekle usporava, ali smo još daleko od toga da govorimo o prelasku sa 'odliva mozgova' na model cirkularnih migracija, što je zapravo cilj."

 

 

"Nije problem da mlad čovek ode, problem nastaje kada se ne vrati. Upravo na tome država, zajedno sa Fondom za mlade talente, intenzivno radi i planira dodatne mere u narednom periodu. Mladi koji odlaze u inostranstvo tamo se dodatno obrazuju i često planiraju da ostanu zaposleni u stranim kompanijama, što dodatno otežava njihov povratak u Srbiju", rekao je on.

Šta je tačka povratka

Upravo zbog povratka ljudi u državu je osnovana Tačka povratka, 2020. godine. Tim programom se nastoji da se pruži sveobuhvatna podrška srpskim cirkularnim migrantima. "Od samog početka radimo na tome da migracije ne budu jednosmerne, već dvosmeran proces – u kojem ljudi odlaze, vraćaju se, ostaju povezani i doprinose razvoju zajednica u Srbiji", navodi se na njihovom zvaničnom sajtu.

 

 

Inače, cirkularne migracije su slučaj kada se ljudi privremeno sele radi rada ili usavršavanja u inostranstvu, pri čemu se na kraju i vrate nazad. Cirkularne migracije su deo svakodnevnog života, most između kultura, ekonomija i znanja, a mogu biti i velika prilika: za ljude koji cirkulišu, za zajednice koje ih dočekuju, i za društva koja žele da rastu zajedno sa svojim ljudima, gde god da se nalaze, navodi se na sajtu Tačke povratka.

Drugim rečima, Tačka povratka predstavlja partnerski program Fonda za mlade talente, ne bi li se izgradila mreža kontakata sa kompanijama u Srbiji, što uključuje i strane kompanije koje posluju u Srbiji. "U poslednje dve godine uradili smo dosta, ali nas tek očekuje veliki posao. Trenutno intenzivno radimo na formiranju alumni mreže Fonda za mlade talente. Cilj je da stvorimo zajednicu takozvanih 'fondovaca', ljudi koji su prošli kroz program i koji bi međusobno ostali povezani i podržavali jedni druge", rekao je Đikanović za Bloomberg Adria TV.

Kao još jedan od programa za povratak radnika u Srbiju treba pomenuti i povratak zdravstvenih radnika preko Kancelarije za saradnju sa dijasporom. Kako se navodi na sajtu Ministarstva zdravlja, do sada se u Srbiju vratilo blizu 300 zdravstvenih radnika.

Koliko stanovnika odlazi iz Srbije, a koliko iz regiona

Kada je ekonomista i poznati profesor na Cambridgeu Ha-Joon Chang pisao knjigu "Ekonomija – uputstvo za upotrebu" (Economics: The User's Guide), verovatno nije imao u vidu Srbiju, ali njegova teorija da rast plata ne mora nužno značiti ekonomski rast već može da motiviše ljude na odlazak "preko" u potrazi za boljim životom, i te kako može da se odnosi i na nas.

Danas iz zemalja Zapadnog Balkana uglavnom odlazi obrazovanije stanovništvo, koje govori jedan ili dva strana jezika i čija su primanja i u zemlji iz koje odlaze iznad proseka za delatnost u kojoj su radno aktivni. Visoko obrazovani na neki način sebi to mogu da priušte jer o je proces emigracije skup – potreban je novac da mesecima uče strani jezik, potom za dobijanje vize i za prvu kiriju. Drugim rečima, kao što je pisala Bloomberg Adria, emigriraju oni koji to sebi mogu da priušte.

Broj stanovnika Srbije je od 2002. do 2024. godine kontinuirano opadao. Na regionalnom nivou, kako se navodi u analizi Republičkog zavoda za statistiku (RZS), jedino je Beograd beležio rast broja stanovnika sve do 2020. godine, da bi se od 2021. taj trend promenio, dok je u ostalim regionima u čitavom posmatranom periodu prisutno smanjenje populacije. Uostalom, to potvrđuje i podatak RZS po kojem je u 2024. godini udeo lica starih 65 i više godina iznosio 22,6 odsto, a mlađih od 15 godina svega 14,4 odsto.

 

 

Odliv mozgova jeste jedan od najvećih izazova čitavog regiona. Prema poslednjim istraživanjima, kako je Đikanović rekao, među državama bivše Jugoslavije Srbija se nalazi na četvrtom mestu, iza Albanije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. "Danas postoji izražena mobilnost mladih i promena mesta života postala je deo savremenog načina života."

"Verovatno bi i prethodne generacije, da su imale iste mogućnosti, pre osnivanja porodice pokušale da pronađu bolje prilike van granica svoje zemlje. Zato je ključno da država stvori ambijent koji će privući mlade ljude upravo u periodu kada donose važne životne odluke o zaposlenju, osnivanju porodice i mestu gde žele da grade budućnost", poentirao Đikanović.

U bivšoj Jugoslaviji 30 odsto inženjera napustilo je zemlju

Bodin Bulatović, predstavnik za Srbiju i Zapadni Balkan Međunarodne finansijske korporacije (IFC), na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu rekao je da je dugogodišnji odliv mozgova, odnosno migracioni trend jedan od klučnih problema Zapadnog Balkana, uključujući Rumuniju i Bugarsku. "Od 1991. godine Srbija je, prema procenama, izgubila oko 963.000 stanovnika. Još je šokantnija struktura tog odliva, gotovo 30 odsto obrazovanih inženjera u bivšoj Jugoslaviji napustilo je zemlju. To je podatak o kojem treba ozbiljno razmisliti."

Govoreći o najvećoj izvoznoj kategoriji Srbije, Bulatović je rekao da to nije ni automobilska industrija ni elektronika, ni bakar, već znanje.

"Ako retroaktivno izračunate doprinos, odnosno propušteni prihod inženjera koji su napustili zemlju i rade u inostranstvu, dolazite do iznosa između 11,6 i 15,5 milijardi evra – gotovo 16 odsto BDP-a. Čak i u lošoj godini, to je skoro četiri puta više od stranih direktnih investicija. To je ogroman "izvoz". Ne u klasičnom smislu, ali jeste izgubljeni BDP kroz trajno eksternalizovano znanje i talenat", istakao je predstavnik za Srbiju i Zapadni Balkan IFC.

On smatra da je nemoguće sada reći da ćemo sve to vratiti u okvire domaće ekonomije, ali se može razmišljati kako da se obezbedi da buduće generacije ne odu istim putem, jer je ovaj trend i dalje prisutan i veliki broj obrazovanih IT inženjera i dalje odlazi.

"Ako ne budemo u stanju da tim generacijama ponudimo priliku i verujem da bi mnogi bili spremni da rade i za nešto niže plate ako bi imali šansu da doprinesu svojoj zemlji, oni će nastaviti da odlaze", rekao je on.