Odliv mozgova iz Srbije - koliko nas zaista košta odlazak lekara i IT stručnjaka

Odlazak kvalifikovane radne snage iz Srbije je postalo jedno od ključnih društveno-ekonomskih pitanja. Time zemlja ne gubi samo pojedince, već i značajan potencijal za dalji rast, inovacije i jačanje domaće privrede. Prema rečima Dragana Aleksića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, veoma je teško proceniti koliko država gubi finansijski i ekonomski kada jedan lekar, IT stručnjak ili inženjer odu u inostranstvo zarad posla.

Ali ako se pogleda ukupan zbir odlazaka svih tipova radnika, Nenad Jevtović, direktor  Instituta za razvoj i inovacije (IRI), kaže da je reč o milijardama evra godišnje.

"Dok čekamo naredni popis koji će biti 2032. godine, poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2022. govore da je u periodu između dva popisa, 2011. i 2022, državu Srbiju napustilo između 250 i 270 hiljada radnika, kako niskokvalifikovanih, tako i visokokvalifikovanih. Odlaze nam različite strukturalne grupe. Na godišnjem nivou, brojka ide od 25 do 27 hiljada osoba koje odlaze, što državu košta više od dve milijarde evra", kaže Jevtović za Bloomberg Adriju.

Dodaje da je IRI razvio posebnu metodologiju usmerenu na društvo, 2019. godine,i da su se podrobno bavili troškovima ulaganja, kako roditelja, tako i svih zaposlenih lica čiji se deo plate preusmerava u republički buždet. 

"Čak smo istraživali i trošak koji odlazi na privatne časove. Ispostavilo se da nas najviše košta odlazak studenata medicine i stomatologije, jer njihovo studiranje traje sedam godina, reč je o manjim grupama i potrebno je koristiti laboratorijske resurse. Sa druge strane, najmanje nas košta odlazak pravnika i ekonomista", kaže Jevtović.

Depositphotos

 

"Postoje različiti materijalni i nematerijalni gubici", kaže Dragan Aleksić za Bloomberg Adriju, dodajući da je emigracija iz Srbije u manjoj meri permanentna, a sve više cirkularna. "Ljudi periodično odlaze iz zemlje i u nju se vraćaju sa novim znanjima i veštinama, ali i zarađenim novcem koji onda troše u Srbiji", kaže Aleksić za Bloomberg Adriju.

U julskom izdanju MAT-a, stručnog časopisa u oblasti makroekonomskih istraživanja u zemlji naglašeno je da je stopa zaposlenosti u prvom kvartalu tekuće godine bila 50,7 odsto, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 9,6 odsto. Međutim, posebno se pominje rast broja neaktivnih osoba, što se povezuje sa odlaskom radne snage, jer gubitak aktivnih radnika direktno smanjuje bazu za stvaranje BDP-a.

Takođe se navodi rizik od usporavanja privrednog rasta i dugoročnog smanjenja potencijalnog BDP-a, usled odliva radne snage. U tom smislu treba naglasiti sledeće: prilivi od radnika iz inostranstva u prvom kvartalu 2025. godine bili 19,9 odsto manji nego prethodne godine. To je direktan pokazatelj da se oslanjanje na radnu snagu iz dijaspore smanjuje i da gubici po osnovu odlaska radnika rastu. Kada je reč o produktivnosti, autori MAT-a naglašavaju da su glavni ovogodišnji pokretači rasta BDP-a usluge (IT, trgovina i turizam). Odlazak stručnog kadra iz tih sektora bi dodatno direktno pogodio BDP.

 

"Uticaj odlaska visokokvalifikovanih stručnjaka iz zemlje je dvojak, u isti mah se smanjuju produktivnost i bruto domaći proizvod. Međutim, Srbija spada u red zemalja sa veoma velikim nivoom doznaka iz inostranstva koje iznose i do osam odsto BDP-a. Drugim rečima, ljudi koji odlaze dobar deo zarađenog novca u inostranstvu šalju nazad matici, što onda utiče na domaću potrošnju i povećava BDP. Ipak, procena je da je neto efekat odlaska visokokvalifikovanih blago negativan", ističe Aleksić, pojašnjavajući i bazični problem s nerazumevanjem termina "odliv mozgova".

 

 

Jevtović kaže da je najveći problem u vezi sa novcem domaćih radnika - zarađenim u inostranstvu, taj što samo jedan odsto ide u investicije, dok se od 60 do 70 odsto novca šalje matici u svrhu potrošnje. "To su i zvanični podaci NBS-a i RZS-a. Ljudi iz Srbije koji rade preko šalju novac svojim porodicama da prežive, isto kao što sada čini strana radna snaga u Srbiji, poput vozača i dostavljača. Gubici su očigledni: ulaganje u obrazovanje koje se kasnije koristi u drugim zemljama. Naši ljudi odlaze i oplemenjuju inostrane zemlje."

 

 

IRI je u svoju analizu uključio i projekcije o najgorem, odnosno najboljem scenariju kada je reč o odlasku radne snage. U prvom slučaju, reč je 49.000 osoba godišnje, i to bi državu godišnje koštalo preko četiri milijarde evra. U drugom, manje sumornom scenariju, Srbiju bi godišnje napustilo oko 15.000 osoba, što bi svakako umanjilo i gubitke.

 

 

Godinama unazad se spekuliše o tome da odlazak inženjera i zdravstvenih radnika ima direktan, nepovoljan uticaj na širu ekonomsko-društvenu sliku Srbije, ali koliko, zapravo, ima osnova za takve tvrdnje.

"Odliv mozgova ne znači da visokoobrazovani odlaze iz zemlje, već da je kvalifikaciona struktura ljudi koji emigriraju iz Srbije bolja od kvalifikacione strukture onih koji ostaju u zemlji. Nekoliko studija potvrdilo je da u Srbiji ne postoji klasičan odliv mozgova. Okvirno, manje od 20 odsto ljudi koji napuštaju zemlju su visokoobrazovani, dok u Srbiji oni čine više od 20 odsto stanovništva. O odlasku visokoobrazovanih se najviše govori, pa nam se čini da oni najviše emigriraju. Čak i ako uzmemo tipičan primer Nemačke, tamo odlazi mnogo više naših vozača, majstora i građevinaca, nego lekara. Poslednjih godina najveći rast emigracije zabeležen je ka novim članicama EU, kao što je recimo Slovačka, gde takođe najviše odlaze oni sa srednjom školom."

Nesporno je da visokokvalifikovani odlaze iz zemlje i da to negativno utiče na produktivnost, ali u manjoj meri nego što se spekuliše u javnosti. Mnogo veća prepreka rastu produktivnosti i inovativnosti, kaže Aleksić, jesu izuzetno niska izdvajanja iz budžeta za obrazovanje i istraživanje i razvoj. 

 

Depositphotos

 

Traže se zanatlije, ali i visokoobrazovani

Na pitanje da li postoji rizik da tržištem rada počnu da dominiraju niskokvalifikovani radnici, usled odlaska stručnjaka sa visokim stepenom obrazovanja, profesor Aleksić kaže da je taj rizik izuzetno mali.

"Današnja generacija mladih u Srbiji je, u proseku, mnogo obrazovanija od one pre 25 godina. Sa druge strane, starija populacija čija je obrazovna struktura lošija polako odlazi u penziju, što će dalje doprineti poboljšanju ukupne obrazovne strukture stanovništva. Ovo se najbolje vidi iz radnih dozvola koje se izdaju strancima. Stranci su pretežno angažovani na niskokvalifikovanim poslovima, poput radnika na građevini, dostavljača i sličnim pozicijama, koje nije moguće popuniti domaćom radnom snagom jer su zarade za ove pozicije nedovoljne da bi se zadovoljio osnovni životni standard u Srbiji. Problem nedostatka radnika u slučaju visokokvalifikovanih lica relativno je manji i domaće tržište rada u velikoj meri uspeva da odgovori na trenutne potrebe poslodavaca", kaže sagovornik Bloomberg Adrije.

 

O tome je Bloomberg Adria pisala u više navrata. Najveća potražnja je za molerima, izolaterima, keramičarima i majstorima završnih radova. Štaviše, zanatska zanimanja su po tražnji u Srbiji odmah iza programera, podaci su tržišta rada. Prethodno smo pisali da će Srbiji u narednoj deceniji nedostajati 100.000 radnika, a glavni razlozi za to su starenje stanovništva, depopulacija i emigracija stanovništva.

Ipak, u svetlu demografskog sunovrata Srbije koji je počeo mnogo ranije nego što mislimo, svakako ne treba zanemariti dugoročne posledice migracije visokokvalifikovanih radnika na demografsku strukturu zemlje.

"Ukoliko se broj omasovi, posledice mogu biti dodatno pogoršanje demografske strukture stanovništva koja bi dovela u pitanje funkcionisanje socijalnog i penzijskog sistema zemlje. Međutim, ovo su problemi sa kojima ćemo se u bliskoj budućnosti suočiti bez obzira na to da li iz zemlje odlaze visokokvalifikovani ili ne", smatra Dragan Aleksić, osvrćući se na očigledne globalne rezultate tendencije iseljavanja.

Prema njegovim rečima, rezultati su različiti u zavisnosti od vremena i karaktera emigracije, a kreću se od umereno negativnih koji se javljaju usled pada produktivnosti, do blago pozitivnih do kojih dolazi usled transfera znanja koje su emigranti stekli, kao i doznaka koje se troše u zemlji.

"Veliki uticaj na krajnji rezultat emigracije visokoobrazovanih radnika imaju i ekonomska, obrazovna i socijalna politika zemlje iz koje se ljudi iseljavaju. Ukoliko se migracijama upravlja planski, moguće je implementirati mere koje bi redukovale negativne, a stimulisale pozitivne efekte emigracije visokoobrazovanih lica."

                      

Nedavni podaci Infostuda govore da je u periodu od 2020. do kraja 2024. godine na tom sajtu objavljeno ukupno 118.627 oglasa u kojima je eksplicitno tražena viša ili visoka stručna sprema. Najviše ih je bilo 2022. godine - njih 30.483, dok je 2024. objavljeno 21.326 takvih oglasa, što je i dalje znatno više nego za vreme pandemije, kada ih je bilo 16.752. Dakle, broj oglasa za visokoobrazovane jeste opao u odnosu na svoj maksimum, ali ne drastično. Štaviše, i dalje se na godišnjem nivou traži više od 21.000 visokoobrazovanih kandidata, što jasno pokazuje da ta radna snaga nije izgubila vrednost na domaćem tržištu - samo nije u prvom planu. Ovde je, međutim, jednako važno razumeti kontekst. Udeo oglasa za visokoobrazovane se ne smanjuje zato što njih više niko ne traži, već zato što brže raste broj oglasa za one sa srednjom stručnom spremom.

  

Šta nam promiče ispod radara

"Tržište rada relativno uspešno reguliše blagi deficit visokoobrazovanih kadrova u određenim sektorima, kao što su zdravstvo, IT, inženjering i to radi na različite načine, u zavisnosti od profesije. Postalo je sasvim uobičajeno da častite lekara nakon porođaja ili operacije. Dobar deo lekara pored rada u državnim institucijama radi i u privatnoj praksi i to više sati nego što je dozvoljeno po zakonu. Takav vid stvaranja dodatnog prihoda iz privatne prakse čini lekarsku profesiju isplativom i zadržava dovoljan broj lekara u zemlji. Kod IT stručnjaka i inženjera postoji samoregulišući mehanizam u vidu rasta zarada. Takođe, preduzeća se umesto standardnim oblicima oglašavanja slobodnih radnih mesta poput Nacionalne službe za zapošljavanje, Infostuda i sličnih sajtova, sve više okreću takozvanim headhunting agencijama koje pronalaze odgovarajuće kadrove", kaže Aleksić za Bloomberg Adriju.

 

 

U kontekstu konkurentnosti domaće privrede na međunarodnom nivou, kaže da se Srbija dominantno opredelila za model rasta u kojem se trudi da bude troškovno konkurentna, što je pogrešno.

"Iako postoje izuzeci, najveći deo stranog kapitala u Srbiji je tu zbog jeftine radne snage, subvencija koje poslodavci dobijaju za njih i niskih troškova energenata (električne energije i gasa). Samim tim, opasnost po nacionalnu konkurentnost dolazi pre svega od izmena u nekoj od navedenih okolnosti. Sa druge strane, ona preduzeća koja zapošljavaju IT stručnjake u Srbiji suočavaju se sa velikim rastom troškova, jer je razvoj interneta omogućio našim IT stručnjacima, koji su veoma cenjeni u međunarodnim okvirima, da od kuće rade za poslodavce koji se nalaze van okvira zemlje. Zbog znatno veće zarade koju može da im pruži poslodavac van Srbije - oni ostaju u Srbiji, ali ne rade za poslodavca u Srbiji. Time se dodatno povećavaju troškovi rada preduzeća u Srbiji, što negativno utiče na konkurentnost."  

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar