Srbija već 150 godina tiho gubi važnu bitku

Pre samo par decenija bilo je nezamislivo da Srbija ima problem sa radnom snagom. Danas se zemlja suočava sa drastičnim padom broja aktivnih radnika. I mada mnogi pričaju o demografskim problemima kao da su oni novijeg datuma, koreni smanjenja populacije ponikli su još pre 150 godina. A sa sve manjim brojem radno sposobnih ljudi, ne samo da je ugrožena produktivnost privrede već je dovedeno u pitanje i finansiranje penzionog i zdravstvenog sistema.

Dok su evropske zemlje sredinom šezdesetih bile u eri bebi-buma, u Srbiji se ta faza završila deset godina ranije. Ovde je, naime, još krajem pedesetih godina prošlog veka došlo do osetnijeg pada populacije, što je ključni problem za prosperitet društva i dodatni teret za održivi privredni model. A onda su došle devedesete godine, kada zemlja počinje da beleži i negativan prirodni priraštaj.

Milica Vesković Anđelković, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, čija je uža specijalnost socijalna demografija, kaže za Bloomberg Adriju da su žene rođene tridesetih u proseku rađale do dvoje dece, dakle, nisu to bile mnogobrojne porodice kako mislimo. Ali ono što se u međuvremenu promenilo jesu vrednosni i sociološki okviri.

"Nikako ne dolazimo do poželjnog minimuma, imamo sve uže kontingente. Broj žena koje rađaju se smanjuje, pa je očekivano da se negativan trend nastavi. Gledajući s ekonomske strane, manje ljudi u Srbiji pripada radnom kontingentu, a to je grupa uzrasta od 18 do 65 godina. Pre dve decenije je, za razliku od danas, bilo potpuno nezamislivo da imamo problem s radnom snagom", objašnjava Vesković Anđelković.

Prema njenim rečima, kontrolisani fertilitet, to jest upotreba kontraceptiva, takođe doprinosi smanjenju nataliteta, ali su se znatno promenile i sociološke okolnosti u kojima se nalazimo. Žene su ekonomski samostalnije, a s druge strane, patrijarhat je ovde i dalje izražen dovoljno da se očevi retko odlučuju na odsustvo zarad brige o deci.

Petar Vasić, vanredni profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu (Odsek za demografiju), kaže da je stanje demografskih trendova u Srbiji obeleženo negativnim prirodnim priraštajem, negativnim bilansom spoljnih migracija i, posledično, izrazitim procesom demografskog starenja.

Dvoje dece kao standard već decenijama unazad

"Negativan prirodni priraštaj je svakako glavni uzročnik opadanja veličine populacije, a okidači su niska stopa rađanja i nepovoljna starosna struktura stanovništva. Međutim, i relativno visoka smrtnost starijeg sredovečnog stanovništva se može izdvojiti kao važan faktor. Takođe, starosno selektivne migracije, gde se dominantno iseljava mlađe sredovečno stanovništvo, dodatno doprinose smanjenju nataliteta i samim tim negativnom prirodnom priraštaju", objašnjava Vasić za Bloomberg Adriju.

Depositphotos

Pad nataliteta, ili tranzicija fertiliteta, kako se naziva u demografiji, započeo je još pre 150 godina, a i Vasić potvrđuje da nijedna generacija žena u Srbiji koja je rođena nakon Prvog svetskog rata nije rodila više od dvoje dece u proseku.

"Ovo je prividno bilo prekinuto tokom bebi-buma, nakon Drugog svetskog rata, međutim, od sredine 20. veka stanovništvo Srbije (bez KiM) se više ne obnavlja prirodno. U tom smislu, ne postoji trenutak izraženog opadanja nataliteta, već je to postepeni proces koji je započeo još u drugoj polovini 19. veka, kao posledica industrijske revolucije, promenjene uloge porodice i dece koja više nisu bila izvor jeftinog rada i socijalne sigurnosti u starosti."

"Žena je više nego ikada pre angažovana u javnoj sferi, dok je fokus više na kvalitetu odnosa sa partnerom nego na samoj porodici. Žena se teže odlučuje na rađanje ako nije zadovoljna partnerom i odnosom, to jest ako ne oseća da ima podršku, što je ranije bio slučaj u mnogo manjem procentu", napominje Vesković Anđelković.

Takođe ističe da statistike govore kako se, nakon razvijanja strategije populacione politike 2018. godine, dosad zapravo malo toga promenilo. "Najveće promene se vide u ruralnim sredinama, gde veći broj žena živi u proširenim porodicama, te ima pomoć celog domaćinstva, u poređenju sa ženama u urbanim sredinama. Novčani podsticaji sami po sebi nisu dovoljni, već razne druge mere po uzoru na Francusku i Mađarsku, koje će dati podršku parovima da prošire porodicu."

Vasić kaže da su, do sada, jedini efekti sprovođenja državnih mera, zapravo, samo blago povećanje učešća trećeg i četvrtog deteta u porodici.

"Međutim, sve veći udeo stanovništva koji ne učestvuje u reprodukciji baca pravo svetlo na suštinski neuspeh ovako formulisanih mera pronatalitetne politike. Ukupno posmatrano, za 23 godine sprovođenja Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, definitivno se ne može govoriti o postojanju ikakvih vidljivih rezultata. Novčani podsticaji su dali efekta kod oko 15 odsto stanovništva, dok preostalih 85 odsto populacije novčana davanja ne prepoznaje kao podsticajna."

Populacione politike Francuske i Mađarske Ove dve evropske zemlje imaju razvijene populacione politike za podsticanje nataliteta, ali se pristupi razlikuju. Francuska se oslanja na inkluzivne i socijalne mere, dok Mađarska primenjuje konzervativniji model zasnovan na tradicionalnim porodičnim vrednostima.  Ključne mere u Francuskoj su: dečji dodatak i poreske olakšice (sistem koristi "porodični koeficijent" koji smanjuje porez većim porodicama), subvencionisano čuvanje dece (vrtići i jaslice dostupni su po pristupačnim cenama, u skladu sa primanjima roditelja, dok država finansira dnevne boravke, asistente i privatne negovatelje), plaćeno porodiljsko odsustvo traje od 16 do 26 nedelja (broj raste s brojem dece), a očevi imaju pravo na 28 dana odsustva radi brige o detetu. Francuska daje i mogućnost skraćenog radnog vremena za roditelje, bez gubitka prava, kao i razvijenu mrežu socijalnih usluga za podršku. U Mađarskoj su majke - sa četvoro dece ili više - od 2020. godine oslobođene plaćanja poreza na dohodak, a mladi parovi (ako je žena mlađa od 40 godina) mogu dobiti beskamatni zajam do oko 25.000 evra. Na snazi je i program CSOK koji nudi subvencije i povoljne stambene kredite za mlade bračne parove i porodice. Domaćinstva sa troje ili više dece dobijaju pomoć za kupovinu većih automobila. Mađarska nudi i veće jednokratne pomoći za novorođenče, kao i stalnu mesečnu podršku porodicama, u zavisnosti od broja dece. Fokus je na "demografskoj obnovi kroz porodicu, a ne migraciju".

Prema rečima Vladice Veličkovića, rukovodioca Odeljenja za globalno generisanje dokaza u Hartmann Groupu i pridruženog istraživača na tirolskom Institutu za javno zdravlje, medicinsko odlučivanje i procenu zdravstvenih tehnologija, Srbija je od 1988. rapidno počela da gubi na brojčanosti stanovnika i taj trend se nikada nije vratio na nulu.

"Kada govorimo o posledicama demografskih promena u Srbiji, moramo biti svesni nekoliko ključnih izazova koji predstoje. Prvi i, možda najvažniji, problem jeste dramatično smanjenje radne snage. Imaćemo sve manje ljudi koji mogu da rade, što direktno utiče na našu ekonomiju. Prema analizama OECD-a, ovo će usporiti produktivnost, a način finansiranja penzija i zdravstva biće doveden u pitanje. Bez značajnog priliva migranata ili većeg učešća postojećeg stanovništva u radnoj snazi, srpski BDP po glavi stanovnika će stagnirati", napominje Veličković.

Paralelno sa nedostatkom radne snage, odvija se i proces koji možemo nazvati "urbanizacija po difoltu". To znači da je najveći broj ljudi koncentrisan u nekoliko velikih gradova, dok čitave regije ostaju prazne.

"Već danas imamo delove Srbije gde se gase mesta koja su imala struju od perioda posle Drugog svetskog rata, jer jednostavno nema ekonomskog interesa za održavanje infrastrukture tamo gde nema ljudi. Kako pokazuje izveštaj UNDP-a iz 2022, ova kombinacija emigracije, starenja i urbanizacije fundamentalno menja ekonomsku realnost naše zemlje."

Kao treći veliki problem, Veličković navodi ono što Svetska banka naziva "demografskim deficitom".

"Zamislite situaciju gde imate sve manje ljudi koji rade, a sve više penzionera koje treba izdržavati. To stvara ogroman pritisak na naš penzioni sistem i javne finansije uopšte. Bez ozbiljnog restrukturiranja celog modela, sistem jednostavno neće biti održiv. Ne smemo zanemariti ni odliv talenata. Naši najsposobniji mladi ljudi odlaze u inostranstvo, tražeći bolje prilike."

Depositphotos

U kontekstu manjka radne snage i sve starijih osoba koje treba izdržavati, važnost negovatelja izbija u prvi plan.

Na nedavno održanom događaju "Zamor saosećanja: Sekundarna traumatizacija zaposlenih u ustanovama dugotrajne nege i porodičnih negovatelja", u organizaciji Crvenog krsta Srbije i Komore socijalne zaštite, predstavljeni su rezultati istraživanja iz 2024. Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije je, između ostalog, istakla da Srbija prolazi kroz demografsku tranziciju. Naime, u Srbiji će do 2040. godine 24 odsto stanovništva biti starije od 65 godina. Pored toga, društva se, svuda u svetu, suočavaju sa promenom strukture porodice, kasnije se ulazi u brak, mladi se odlučuju za jedno dete ili za život bez dece, a u nekim slučajevima i za samohrano roditeljstvo.

Starije osobe koje žive u ruralnim oblastima suočavaju se sa otežanim pristupom uslugama, žive u takozvanim "savremenim pustinjama", a migracije stanovništva dovode do toga da društva imaju i manji broj negovatelja.

Da li je 400 miliona dinara dovoljno

Za 2025. godinu obezbeđeno je više od 392 miliona dinara u poboljšanje demografske situacije u zemlji, pri čemu lokalne samouprave imaju priliku da dobiju do 20 miliona dinara po projektu. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju sprovodi ovaj projekat, usvojen u martu za 2025. godinu, a sredstva se dodeljuju putem javnog poziva. Ciljevi su ublažavanje ekonomskih izazova roditeljstva, bolje usklađivanje posla i porodice, unapređenje reproduktivnog zdravlja i rešavanje problema neplodnosti, a u Uredbi takođe stoji da "Vlada nastavlja sa aktivnom podrškom demografskom razvoju zemlje kroz finansiranje mera populacione politike i podrške porodici i deci".

Podsetimo, za 2024. bilo je izdvojeno 400 miliona dinara za poboljšanje demografske situacije u zemlji, a 2023. su istim sredstvima (400 miliona dinara) finansirane pronatalitetne mere i projekti u 52 lokalne samouprave.

Ipak, Srbiju i dalje pogađa bela kuga, budući da je prirodni priraštaj bio negativan u 2024. Evidentirano je skoro 38.000 više umrlih nego rođenih: 60.845 beba naspram 98.230 preminulih osoba. Broj živorođenih manji je za 207, dok je broj umrlih veći za 1.149 u odnosu na prethodnu godinu. Procenjen broj stanovnika Srbije u 2024. godini iznosi 6.586.476, pokazuju podaci RZS-a. Posmatrano po polu, 51,4 odsto su činile žene (3.382.745), a 48,6 odsto muškarci (3.203.731).

Od 2002. do 2024, broj stanovnika Republike Srbije kontinuirano opada. Na regionalnom nivou, jedino je Beogradski region beležio rast broja stanovnika sve do 2020, da bi se od 2021. ta tendencija promenila. Prema podacima RZS-a, u 2024. godini udeo lica starih 65 i više godina iznosio je 22,6 odsto, a mlađih od 15 godina 14,4 odsto.

Pozitivan prirodni priraštaj u samo šest opština

Uprkos državnim podsticajima, stopa prirodnog priraštaja je lane iznosila -5,7 promila, što je za 0,3 promila više nego 2023. godine. Najnižu negativnu stopu prirodnog priraštaja imao je Beogradski region (-2,5 promila), dok je najviši pad zabeležen u regionu Južne i Istočne Srbije (-8,1 promila). Od ukupno 174 grada i opština, samo u šest je zabeležena pozitivna stopa prirodnog priraštaja: Tutinu, Novom Pazaru, Sjenici, Zvezdari, Novom Sadu i Panteleju, što je za dve opštine manje nego prošle godine.

Depositphotos

Novčana pomoć po rođenju deteta

Prema Zakonu o finansijskoj podršci porodici, koji je stupio na snagu 1. novembra 2024. i primenjuje se tokom 2025. godine, državne subvencije u vidu roditeljskog dodatka su:

• 500.000 dinara jednokratno za prvo dete;

• 600.000 dinara za drugo dete, isplaćuje se u 24 mesečne rate po 25.000 dinara;

• 2.280.000 dinara za treće dete, isplaćuje se u 120 rata po 19.000 dinara;

• 3.180.000 dinara za četvrto dete, isplaćuje se u 120 rata po 26.500 dinara.

Pravo da ostvare ove doprinose imaju majke čija su deca rođena od 1. januara 2024 (nakon izmene zakona) pa nadalje, a najkasniji rok za automatsku isplatu retroaktivne razlike (za decu rođenu u prvoj polovini 2024) bio je april 2025. Za peto i svako sledeće dete država zvanično ne isplaćuje dodatne roditeljske dodatke po ovom sistemu.

Subvencije za kupovinu prve nekretnine

Država od 2025. dodeljuje mamama bespovratna sredstva do 20.000 evra (oko 2,3 miliona dinara) za kupovinu ili izgradnju kuće ili stana, kao i učešće u stambenom kreditu. Za 2025. je planirano 500 miliona dinara ukupnog budžeta za tu vrstu pomoći, a program građanima uzrasta od 20 do 35 godina, sa detetom, omogućava povoljne stambene kredite. To znači da su kamate ograničene tako da mesečna rata ne prelazi okvirno 200 evra.

Pravo na ovu vrstu subvencije imaju majke koje su rodile od 1. januara 2022. pa nadalje, a nemaju prethodno stečenu nekretninu i prvi put stiču svojinu na teritoriji Srbije. U izuzetnim slučajevima prava može ostvariti i otac, ako je majka preminula. Takođe su uspostavljeni i dodatni uslovi: ukupna primanja supružnika/partnera u poslednja tri meseca ne smeju prelaziti dve prosečne neto mesečne zarade, a podsetimo da je prosečna neto plata u maju iznosila 107.705 dinara.

Važno je istaći i da se finansirana nekretnina ne može otuđiti pet godina od kupovine, bez saglasnosti organa starateljstva.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar