Bez dokaza o služenju vojnog roka nema ni penzije

Za mnoge muškarce iz bivše Jugoslavije odlazak u JNA nije bio samo obaveza već i svojevrsni test zrelosti, simbol muškosti, mesto gde se "od dečaka postaje čovek". Svako iz generacije SFRJ rođene šezdesetih, sedamdesetih, pa i one s početka osamdesetih, ima barem jednu priču koja počinje sa: "Kad sam ja bio u JNA..."

Jer tu su, znaju svi oni koji su ih nekad slušali, učili da slažu krevet pod konac, da trče sa puškom i da jedu pasulj iz aluminijumske porcije. Vikende i dozvole za izlazak u grad su, u svetu u kom su desetari komandovali, brojali kao dragocene poklone.

Vojni rok je za te generacije bio inicijacija, društveni ritual, dokaz da su "odslužili svoje". I, naravno, dužnost prema domovini. Za neke su to najvažnije uspomene iz mladosti.

I dok države srednje i istočne Evrope priznaju služenje vojnog roka kao deo staža za penziju, za Srbiju je vojni rok i dalje nevidljivo vreme.  

Zahtev za penziju samo uz potvrdu o završenom vojnom roku

Prilikom odlaska u penziju Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) traži dokaz da je vojni rok odslužen, no 12 meseci provedenih u JNA ne beleži se u radnu knjižicu. Ukratko, zahtev za penziju ne može se podneti bez dokaza da je vojni rok regulisan, ali taj papir niti produžava staž, niti donosi prava.

Za mnoge muškarce koji su prošli kroz obaveznu vojsku pre uvođenja profesionalnog sastava 2010. godine, to znači i najmanje godinu dana duže do penzije. A godina više u radnom odnosu, kako će reći svaki vojnik iz kasarne u Vranju, Kninu, Puli ili Pančevu – nije baš mala stvar.

Mađarska, Rumunija, Bugarska i Češke priznaju vojni rok kao deo staža. Neke države čak svojim vojnicima uplate doprinose, pa se stiče utisak da su vojnici u Evropi mahom tokom vojnog roka bili na poslu, a jedino su srpski bili na straži. I Sloveniji se vojni rok računa delimično kao radni staž – ali se računa.

Inicijative nisu urodile plodom

Iako je od 2011. godine, kada je ukinut obavezni vojni rok, do 2017. pokrenuto više inicijativa da se vojska prizna u penzijski staž, nijedna izgleda nije bila dovoljno glasna, niti su nadležni za to imali naročito sluha.

Jer danas muškarci više ne idu u vojsku, niko ih ne zove dezerterima, a ni devojke ih zbog toga ne ostavljaju.

"Vremena su se promenila", kaže jedan od nekadašnjih pokretača peticije. "Nekada nisi mogao devojci da priđeš ako nisi bio u vojsci. Danas, ako si bio u vojsci – država ti uzme još godinu dana radnog staža", komentariše on.

Vojni rok se ne računa u staž, ali se mora dokazati

Zakon je jasan -  jedini uslov za priznavanje bilo kog perioda kao radnog staža je – uplata doprinosa.

Na sajtu PIO su objasnili da vreme služenja redovnog vojnog roka ne može priznati u staž osiguranja, niti se retroaktivnom uplatom doprinosa ovo vreme može regulisati kao staž osiguranja. 

Po propisima koji su stupili na snagu 2003. godine, jedino je moguće da osoba koja ode na odsluženje vojnog roka sama sebi uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, po članu 15 Zakona o PIO, ukoliko je u tom periodu bio van osiguranja.

Međutim, teško da je iko dok je učio da rasklapa "kalašnjikov" i briše čizme pastom za parket, to i radio. Nije to bilo vreme e-banke i QR kodova. S druge strane, mnogi se pitaju zašto je potrebno podnositi dokaz o vojsci prilikom podnošenja zahteva za penziju.

Dokaz o regulisanom vojnom roku, odnosno overena fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka, neophodan je da bi se u postupku ostvarivanja prava na penziju utvrdilo da se taj period ne računa u staž osiguranja po bilo kom osnovu, kao što su zaposlenja ili samostalne delatnosti.

Ni dobrovoljci danas ne stiču pravo na staž

Vojni rok više nije obavezan. Ipak, zainteresovane devojke i mladići mogu da se prijave na konkurs za dobrovoljno služenje vojnog roka. Kandidati se zatim testiraju i formira se rang-lista. Kandidati koji su dovoljno visoko rangirani mogu da služe vojni rok. Period vojne obuke traje šest meseci i obavlja se pod oružjem. Kao i ranije, vojnici na odsluženju imaju obezbeđen smeštaj, ishranu i odeću. Razlika u odnosu na obavezno odsluženje je u iznosu naknade. Ona je sada znatno viša.

Depositphotos

Za vreme dobrovoljnog služenja vojnog roka, vojnici ipak nemaju penzijsko i invalidsko osiguranje. Oni imaju pravo na zdravstveno osiguranje, i to prema propisima koji se primenjuju na Vojsku Srbije. Dakle, vojnici na odsluženju medicinsku pomoć mogu da zatraže u vojnim zdravstvenim institucijama. Doprinosi za PIO se ne plaćaju, tako da ni aktuelni vojnici za vreme vojnog roka nemaju pravo na staž.

Razlog za ovo je jasan – relevantni propisi ne predviđaju vojni rok kao osnov za penzijsko i invalidsko osiguranje, a "plata" koja se isplaćuje ima karakteristike naknade, a ne zarade.

Štaviše, propisima je određeno da prava i obaveze zaposlenih miruju za vreme vojnog roka.