Srbija polako hvata korak sa svetom u eri veštačke inteligencije, gradeći novu, digitalnu infrastrukturu koja je ključna za budući tehnološki i ekonomski razvoj. Ipak, i dalje je čeka dugačak put ka adekvatnoj industrijskoj politici nalik evropskoj, poruka je sa ovogodišnjeg predstavljanja "Bele knjige" Saveta stranih investitora (FIC).
Profesor Nebojša Savić, urednik "Bele knjige" ukazao je da Srbija dosta ulaže u klasičnu infrastrukturu: puteve, železnice, aerodrome, koji nisu dovoljno razvijeni, ali je u međuvremenu nastala nova infrastruktura koju treba razviti. To je netradicionalna infrastruktura koja je potpuno povezana za razvoj veštačke inteligencije.
"McKinsey predviđa da će najveći deo investicija koje budu usmeravane na infrastrukturu upravo ići u razvoj potpuno nove infrastrukture potrebne za AI", rekao je.
Opširnije
Evropska dobit prkosi tmurnim predviđanjima, podstičući rast deonica
Gotovo polovina evropskih kompanija premašila je procene dobiti, konsenzusna očekivanja za 2026. ukazuju na rast zarade.
12.11.2025
AI balon? Tržište obveznica ga ne vidi
Velike tehnološke kompanije poslednjih meseci pohrlile su da izdaju korporativne obveznice.
12.11.2025
Rast BDP-a Srbije dva odsto u trećem kvartalu
Gotovo u svakom tromesečju rast privrede Srbije nije mnogo odmakao od dva odsto.
31.10.2025
Srbija dobija AI fabriku koja bi mogla da generiše 500 miliona evra do 2029.
Evropska unija planira izgradnju AI fabrike u Srbiji, investicije koje bi do 2029. godine mogle da generišu 500 miliona evra i podstaknu razvoj IT sektora i inovativnih tehnologija u zemlji.
31.10.2025
Inače, kako se navodi u izveštaju istraživačkog ogranka konsultantske kompanije McKinsey & Co. koja ispituje trendove na tržištu, veštačka inteligencija podstiče snažnu potražnju za računarskom snagom, što kompanije tera da ulažu milijarde dolara u infrastrukturu. Međutim, kako je buduća potražnja neizvesna, investitori će morati da donose pažljivo proračunate odluke.
"Jedno je sigurno: ulozi su visoki. Prevelika ulaganja u infrastrukturu data centara mogu dovesti do neiskorišćenih resursa, dok premala ulaganja znače zaostajanje." Ta konsultantska kompanija potvrđuje da je oblast veštačke inteligencije u stalnoj i radikalnoj evoluciji.
Inače, veštačka inteligencija je za samo nekoliko godina iz specijalizovanih laboratorija dospela u središte vladinih politika, tehnoloških inovacija i kapitalnih tržišta. Nedvosmisleno je šta ona nudi: višu produktivnost, automatizovane procese i rastući prosperitet na duge staze. Ali kao što se upozorava u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), napredak ima svoju cenu - i ona se meri u teravat-časovima. U posebnom poglavlju aprilskog izdanja izveštaja World Economic Outlook, stručnjaci MMF-a su upozorili da "AI dobija sve veći makroekonomski značaj i kroz svoj uticaj na potrošnju električne energije".
Beta/Marina Jončević
Zaokret od klasične ka smart industriji
Kada je reč o novim razvojnim perspektivama Srbije tu je pre svega razvoj tzv. smart industrijskih politika, to je jedna nova koncepcija razvoja industrijskih politika koja sada dominira u svetu, kazao je on.Prema Savićevim rečima, razvoj takozvane smart industrijske politike jeste nova koncepcija koja danas dominira u svetu i da zaokret ka tom konceptu treba i Srbija da načini. "Način na koji se u Srbiji sprovodila industrijska politika nije se pokazao kao adekvatan i potrebno je da se to promeni."
Smart industrija (često nazvana i Industrija 4.0) odnosi se na digitalnu transformaciju proizvodnje korišćenjem naprednih tehnologija kako bi se postigli brži, efikasniji i fleksibilniji proizvodni procesi.
Srbija je još u maju 2020. godine usvojila strategiju industrijske politike od 2021. do 2030. godine, po kojoj je predstavila analizu stanja naše industrije. Prema toj strategiji, "centar nove industrijske politike biće ljudi i njihova znanja i veštine, kao i dalje ulaganje u inovacije, digitalizaciju, automatizaciju i infrastrukturu, kako bismo kreirali privredu koja je međunarodno konkurentna i sposobna da pobeđuje u novoj, globalnoj tržišnoj utakmici".
Ističe se uloga razvoja AI-ja i superkompjutera u Kragujevcu
Savić je rekao je da srpska privreda treba da se prilagođava novim okolnostima koje su nastale u svetu i da to treba da bude vezano za što intenzivnije inoviranje u našoj privredi, kao i da je inovativnost ključ u unapređenje konkurentnosti. Kao što i EU ima problem sa inovativnošću, imamo i mi problem sa inovativnošću i to su glavni elementi za unapređenje konkurentnosti.
"U tom smislu bih pozdravio dve aktivnosti koje se sada odvijaju, a treba još da se pojačaju. To je razvoj E-fabrika i E-antena u okviru projekta koji se razvija zajedno sa Evropskom Unijom, a koji treba da omoguće i da podstaknu razvoj startapova i kompanija, a to možda bude u funkciji i privatnog sektora, koja je za nas veoma važna. I druga stvar jeste razvoj čiste energije u zadovoljavajućem objemu i kvalitetu, jer bez toga nećemo moći da realizujemo ni ovu prvu stvar koja je vezana za veštačku inteligenciju kod nas", kazao je Savić.
Dodao je da je treća stvar uključivanje u globalne regionalne industrijske lance vrednosti. "Dobar deo njih je lociran u EU i možemo sa njima dalje da sarađujemo i da razvijamo u procesu geopolitičkih fragmentacija, Srbija može u tim lancima da nađe svoje mesto.
Osim digitalne infrastrukture, smart industrija bažan segment prema Savićevim rečima jesu Data centi. Važnu ulogu ima Nacionalna platforma za razvoj veštačke inteligencije, koja se nalazi u Državnom data centru u Kragujevcu. Tamo se nalazi novi superkompjuter za Državni data centar (DDC), nakon što je ove godine već sprovedena prva nadogradnja postojećeg uređaja u tom centru. Nova ulaganja države u taj tip tehnologije – za koja se očekuje da će iznositi 35 miliona evra – dolaze u periodu intenzivnog razvoja domaćeg IT tržišta, pri čemu izvoz usluga IKT (informaciono-komunikacione tehnologije) sektora nastavlja da raste, startap i VC (engl. venture capital - rizični kapital) industrija se razvija, a firme se preorijentišu sa tradicionalnog autsorsinga na pružanje naprednijih rešenja i usluga.
srbija.gov.rs sajt
Tačnije, obe ovogodišnje tehnološke nadogradnje (ona koja je već pribavljena i ona koja treba da se ugovori sledeće nedelje) koje se očekuju u DDC-u su praktično superkompjuteri koji mogu da rade i zasebno, ali plan je da budu deo jedne celine kako bi njihovi korisnici lakše mogli da koriste računarske čvorove koji se sastoje od grafičkih procesora, kao i sistem za skladištenje podataka. Drugim rečima, iako vlast sada najavljuje nabavku drugog superkompjutera, tehnički se on može posmatrati kao treći, s tim da ima daleko naprednije performanse od drugog.
Premijer Đuro Macut potvrdio je da Srbija ima ambiciju da postane centar Adria regiona za inovacije, logistiku, obnovljive izvore energije i proizvodnju visoke tehnologije. "Naš cilj nije privlačenje investicija po svaku cenu, već stvaranje održivog i konkurentnog modela razvoja zasnovanog na znanju, inovacijama i dodatnoj vrednosti."
"Infrastruktura, energetska bezbednost i tranzicija ka održivim izvorima energije, digitalna transformacija, ulaganje u istraživanja i razvoj, obrazovanje mladih i jačanje lokalnih kapaciteta ključni stubovi buduće ekonomije. Verujemo da će ti sektori postati nova pokretačka snaga srpske privrede", rekao je on.
Šef delegacije EU u Srbiji Andreas von Beckerath izjavio je da je budućnost Srbije u EU i da je sada vreme za reforme i nove investicije. Neophodno je stvoriti predvidivost, koja je, kako je naglasio, najvrednija valuta za investitore. "Investitori cene jasna pravila, stabilne politike, nezavisne institucije, fer i transparentnu konkurenciju, kao i dosledne reforme. Upravo zato je 'Bela knjiga' važna – njene preporuke nisu političke, već praktični alati koji podstiču investicije, produktivnost i rast", rekao je na predstavljanju "Bele knjige".
.webp){kind=icon}
