Srbija dobija AI fabriku koja bi mogla da generiše 500 miliona evra do 2029.

Evropska unija (EU) planira da na Zapadnom Balkanu izgradi dva centra za razvoj veštačke inteligencije, poznata i kao AI fabrike, pri čemu će jedan od njih biti u Srbiji. Tu vest je, na otvaranju investicionog foruma Zapadni Balkan - EU u Tirani, saopštila Ursula von der Leyen, predsednica Evropske komisije, ističući da će druga AI fabrika biti izgrađena u Severnoj Makedoniji.

Stručnjaci ocenjuju da će otvaranje centra za veštačku inteligenciju predstavljati snažan podsticaj za razvoj i unapređenje privrednih aktivnosti u Srbiji.

Na pitanje kakvu konkretnu korist srpskoj privredi donosi izgradnja AI fabrike na našim prostorima, Ljubiša Bojić, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, za Bloomberg Adriju kaže:

"Ova fabrika će privući strane investitore, generišući lančanu reakciju. Procenjujem da bi mogla doneti dodatnih 500 miliona evra u narednih pet godina, jačajući IT izvoz koji već prelazi dve milijarde dolara godišnje. Potez će diverzifikovati našu privredu, smanjiti zavisnost od tradicionalnih industrija i pozicionirati Srbiju kao regionalnog lidera u AI, sa potencijalom za 5 do 7 odsto godišnjeg rasta BDP-a iz ovog sektora."

Kako kaže, korist od otvaranja AI fabrike u Srbiji počinje od direktnih ekonomskih impulsa i ide ka dugoročnom razvoju.

"Očekujem hiljade novih pozicija u oblastima AI razvoja, data sciencea i hardvera, od visoko plaćenih inženjera do specijalista za etiku i sigurnost AI, što će smanjiti 'odliv mozgova' i privući talente nazad u zemlju. Kroz saradnju sa EU partnerima, srpske firme dobiće pristup najnovijim alatima i znanju, a to će podići produktivnost u sektorima poput proizvodnje, finansija i zdravstva. Recimo, AI optimizacija lanca snabdevanja može povećati efikasnost za 20 do 30 odsto", objašnjava Bojić.

Depositphotos

U Evropi 15 AI fabrika do kraja 2026.

Plan Brisela je da do kraja 2026. godine širom Starog kontinenta bude izgrađeno 15 fabrika veštačke inteligencije i nekoliko antena koje će biti povezane sa superkompjuterima optimizovanim za veštačku inteligenciju i centrima za njen razvoj. Upravo jedna od takvih antena nalaziće se na teritoriji Srbije. Antena je u suštini svojevrsni hab, odnosno lokalna pristupna tačka povezana sa glavnim centrima za veštačku inteligenciju, odnosno AI fabrikama, koje obezbeđuju daljinski pristup resursima.

Srbija je, prema rečima Bojića, ubedljivo najznačajnija privreda Zapadnog Balkana, ne samo po veličini tržišta i proizvodno-izvoznom kapacitetu, već i po digitalizaciji, razvijenosti visoko-obrazovnih i naučnih institucija.

"U tom smislu nije iznenađujuće što je Srbija odabrana da bude na mapi izgradnje infrastrukture za potrebe veštačke inteligencije. Takođe, ovo je još jedan znak da EU radi intenzivnije na stvaranju uslova za dalju integraciju Srbije i drugih privreda Zapadnog Balkana sa EU tržištem, bilo kroz pristup Jedinstvenom evropskom tržištu (engl. European Single Market), ili kroz jednog dana punopravno članstvo u samoj EU", ističe on.

Da Evropska unija nije slučajno izabrala Srbiju, saglasan je i Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.

"Imamo snažnu bazu talentovanih IT stručnjaka, sa velikim brojem softverskih inženjera i rastućim ekosistemom startapova u Beogradu i Novom Sadu, koji već sada privlače globalne igrače poput Googlea i Microsofta. Naša geostrateška pozicija, blizina centralne Evrope i konkurentne cene rada čine nas idealnim partnerom za ovakve projekte", kaže Stanić za Bloomberg Adriju.

Šta su AI fabrike

AI fabrike su specijalizovani centri za razvoj veštačke inteligencije koji kombinuju naprednu računarsku infrastrukturu, istraživačke laboratorije i pristup velikim skupovima podataka. Njihova svrha je da podrže razvoj i primenu AI tehnologija u industriji, nauci i društvu.

Izgradnja centra za veštačku inteligenciju u Srbiji, kako kaže Stanić, predstavlja priliku da se osnaži razvoj visokotehnoloških i inovativnih oblasti

"Srbija je primarno orijentisana na izvoz na razvijena tržišta, gde je konkurencija jaka, pa je primena tehnoloških inovacija ključna za kvalitet proizvoda koji se tamo plasiraju. Izvori konkurentnosti u današnjem privrednom okruženju su ili resursna osnova (radna snaga, sirovine) ili tehnološka inovativnost. Pošto je Srbija ograničena po pitanju resursa, konkurentnost domaće proizvodnje treba da se zasniva na unapređenju procesa, kreiranju kvalitetnih proizvoda i usluga, što znači neophodnost ulaganja u naučno-istraživački rad, inovativnost i veštačku inteligenciju", pojašnjava on.

Srpske kompanije na mapi velikih investicija

Tokom foruma Zapadni Balkan - EU najavljeno je i potpisivanje deset značajnih poslovnih ugovora, kao i razmatranje mogućnosti za realizaciju još 24 potencijalne investicije, što bi ukupno moglo doneti više od četiri milijarde evra novih ulaganja u region.

Među kompanijama koje su već potpisale ugovore nalaze se i dve sa sedištem u Srbiji: Swis Rockets AG, koja će u okviru BIO4 kampusa izgraditi inovacioni centar za nuklearnu medicinu, i firma ElevenEs, koja se bavi proizvodnjom KFP litijum-jonskih baterija.