SAD vide napredak ka sporazumu s Iranom uprkos tenzijama u Ormuskom moreuzu

SAD ukazuju na napredak ka mirovnom sporazumu s Iranom kojim bi bio okončan rat koji traje gotovo tri meseca, čak i usred novih neprijateljstava i neizvesnosti oko ključnog Ormuskog moreuza.

Bezbednost u tom važnom energetskom plovnom putu ostala je neizvesna u utorak nakon što su dve strane tokom noći razmenile napade, dok je Centralna komanda SAD odbacila izveštaje prema kojima vojska pomaže u pratnji brodova.

Obnovljeni sukobi usledili su samo nekoliko sati nakon što je predsednik SAD Donald Trump rekao da pregovori s Teheranom o produženju primirja i ponovnom otvaranju moreuza napreduju. Državni sekretar Marco Rubio upozorio je da će za finalizaciju eventualnog sporazuma verovatno biti potrebno nekoliko dana.

Globalni reper brent porastao je i njime se trgovalo po ceni od oko 100 dolara za barel nakon što je u ponedeljak pao za više od sedam odsto. Akcije su porasle ka rekordnim nivoima jer su nade u mirovni sporazum zasenile vojna dejstva.

Jedno od spornih pitanja u pregovorima odnosi se na 24 milijarde dolara zamrznute iranske imovine, pri čemu Teheran želi da polovina tog iznosa bude oslobođena odmah po potpisivanju sporazuma, objavila je poluzvanična novinska agencija Tasnim. Taj element je posebno kontroverzan među zagovornicima tvrde politike prema Iranu u SAD, koji strahuju da se islamskoj republici daje previše ustupaka.

Američka vojska saopštila je da je u ponedeljak uveče izvela napade u samoodbrani na jugu Irana, ciljajući položaje za lansiranje projektila i čamce koji su pokušavali da postave mine, dok je Korpus islamske revolucionarne garde saopštio da je gađao borbeni avion F-35 i nekoliko dronova nakon što su ušli u iranski vazdušni prostor.

Vojne baze SAD na Bliskom istoku | Bloomberg

Iransko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je američke napade kao kršenje primirja koje je na snazi od početka aprila, dok je vrhovni vođa Mojtaba Khamenei objavio saopštenje u kojem upozorava da "nacije i teritorije regiona više neće biti štit za američke baze".

Rubio je rekao da će Trump ili pristati na dobar sporazum ili sporazuma uopšte neće biti. Predsednik je pod pritiskom ljudi poput republikanskog senatora Lindseyja Grahama, koji želi da blokada iranskih luka ostane na snazi i da budu izvedeni dodatni napadi kako bi iranska vojska oslabila.

Trump mora da uskladi te pritiske sa sve većom nepopularnošću rata među Amerikancima. Rat je počeo krajem februara američko-izraelskim bombardovanjem Irana. Sukob i efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana doveli su do skoka cena energije, uključujući benzin, i podstiču rast inflacije širom sveta.

Arapske države, uključujući Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Katar, pozvale su Trumpa da nastavi diplomatske napore. One strahuju da bi jačanje sukoba navelo Iran da ponovo lansira dronove i projektile na njihove zemlje, kao što je činio pre aprilskog primirja, kada je pričinjena šteta vredna više desetina milijardi dolara i poginulo više desetina ljudi.

Trump je u ponedeljak u objavi na društvenim mrežama pozvao Saudijsku Arabiju, Katar i druge države da se pridruže Abrahamovim sporazumima i priznaju Izrael. To deluje malo verovatno osim ako Izrael ne preduzme korake ka stvaranju palestinske države, što je njegova vlast odbacila.

Pored zamrznute imovine, prepreku za sporazum između SAD i Irana predstavlja i nespremnost Teherana da dozvoli slobodan prolaz brodovima kroz Ormuski moreuz. SAD, arapske države i Evropa smatraju da to mora da učini, dok iranski zvaničnici navode da žele da naplaćuju usluge navigacije.

Trump takođe želi da se Iran obaveže da će predati ili uništiti zalihe visoko obogaćenog uranijuma, za koje SAD strahuju da bi mogle da budu iskorišćene za pravljenje atomske bombe. Iran je to javno odbacio, mada je istovremeno nagovestio da bi zalihe mogao da pošalje u treću zemlju, pri čemu se Rusija i Kina smatraju najverovatnijim kandidatima.

Liban je još jedna tačka sporenja, gde se Izrael bori protiv boraca Hezbolaha koje podržava Iran. Iran insistira i na primirju tamo, dok je Izrael poručio da mora da zadrži slobodu delovanja.

"Čak i ako dve strane uspeju da postignu sporazum - a to je već veliko 'ako' - male su nade da će potom uspeti da uspostave stabilan mir", rekla je Dina Esfandiary, analitičarka Bloomberg Economicsa.

Evo još detalja o ratu s Iranom:

• Malo poznata švajcarska trgovačka kompanija imala je ključnu ulogu u prolasku supertankera za naftu kroz Ormuski moreuz, čije je zaustavljanje i ponovno pokretanje puta početkom ovog meseca privuklo veliku pažnju energetskog tržišta, prema rečima ljudi upoznatih sa situacijom.

• Abu Dhabi National Oil Co. tiho je prevozio pošiljke nafte i gasa iz Persijskog zaliva koristeći sopstvenu flotu, pri čemu je očigledno dobijao dozvole i od iranske mornarice i od američkih ratnih brodova kako bi isporuke stigle do kupaca pogođenih nestašicom energije.