Budućnost je robotizovana – hoće li roboti zameniti radnike u Srbiji

Pošta Srbije je prošle nedelje uvela robotizovani sistem za sortiranje pošiljki u Nišu, a već u ponedeljak taj sistem biće uspostavljen u Kragujevcu, potom i u Kraljevu. Reč je o samo jednom od primera kako roboti praktično obavljaju čitav skup poslova umesto fizičkih radnika. Hoće li roboti u doglednoj budućnosti zameniti ljude?

Kad je reč o Srbiji, uglavnom smo na početku, odnosno u ranoj fazi kada je reč o robotizaciji poslovanja. Razlog je nedostatak investicione snage i eksperimentisanje sa svakojakim proizvodnim modelima, smatra Petar B. Petrović, mašinski inženjer i redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu u penziji.

"Robota ima, ali su oni malobrojni. Drugo, proizvodni sektori koji se razvijaju sami od sebe uglavnom kasne s automatizacijom i to ne samo kod nas nego i u svetu."

Depositphotos

U Srbiji, ističe on, dominira manuelna tehnologija. Tu se konkurentska prednost pronalazi u jeftinoj fizičkoj radnoj snazi, uz skoro nulta ulaganja u opremu, a posebno robote i specijalizovane linije za automatsku montažu. "Postoji prostor za radikalno unapređenje stanja", dodaje on govoreći o mogućnosti napretka robotizacije poslova u državi.

Perspektivni timovi i startapovi glavni za projekte robotizacije u Srbiji

Baš kad je reč o unapređenju robotizacije poslova u Srbiji, iz Fonda za inovacionu delatnost za Bloomberg Adriju ističu kako je od njihovog osnivanja pristiglo 94 prijava inovativnih projekata iz oblasti robotike i automatizacije. "Važno je napomenuti da su projekti iz ove oblasti često visoko ocenjeni u procesu evaluacije. Od 94 prijavljena projekta, 22 su dobila finansijsku podršku Fonda, što čini oko 23 odsto ukupnog broja prijava."

 

 

Za ovakve projekte se, dodaju, najviše prijavljuju perspektivni timovi i startapovi u ranoj fazi poslovanja. "Manji broj prijava stigao je od srednjih i velikih preduzeća, od kojih je 11 podneto kroz Program sufinansiranja inovacija, a sedam kroz Program saradnje nauke i privrede", navodi se.

Pritom, zanimljivo je kako preduzeća u Srbiji posmatraju temu robotizacije poslova. "Preduzeća koja nastoje da uvedu robotiku i automatizaciju u svoje proizvodne procese suočavaju se sa nizom izazova – najčešće prepreke odnose se na visoke troškove nabavke i integracije opreme, što posebno pogađa mala i srednja preduzeća", kažu iz Fonda za inovacionu delatnost.

Depositphotos

Dodatne izazove, dodaju, predstavljaju niska digitalna i tehnološka spremnost, naročito u tradicionalnim industrijskim sektorima, kao i slaba saradnja sa naučnoistraživačkim institucijama.

Roboti nam neće ukrasti radna mesta koje volimo

Robotizacija menja ulogu radnika na isti način na koji je pojava automobila kočijaše pretvorila u vozače, kaže Petar B. Petrović, inače redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije.

"U najkraćem, ja sam duboko uveren da nam roboti neće ukrasti radna mesta koje volimo. Roboti će stvoriti novu generaciju radnih mesta u kojima ljudi neće raditi kao roboti. Mislim da je to dobro. I poželjno, takođe", smatra on.

Predstavivši analizu International Federation of Robotics (IFR), Petrović kaže da je trend razvoja robotizacije stabilno rastući.

 

 

"Za 20 godina obim prodaje novih robota se upetostručio, i 2022. prešao granicu od 0,5 miliona novih robotskih radnika instaliranih tokom jedne godine, po fabrikama prerađivačke industrije širom sveta. Industrija Srbije ima manje od pola miliona radnika u svojoj prerađivačkoj industriji. Pritom, ne treba zaboraviti da robot, za razliku od čoveka može da radi neprekidno, u tri smene."

Dakle, dodaje on, samo u 2022. godini svet je bogatiji za trostruki broj industrijskih radnika Srbije. "Možemo da smatramo da su na većini tih radnih mesta mogli da rade ljudi", ističe Petar B. Petrović.

Prvo dobra industrijska politika, pa roboti

Sve ovo otvara priču o tome kako se može na neki način ubrzati proces robotizacije u Srbiji. Prema mišljenju Petra B. Petrovića, talas robotizacije razvijenih ekonomija zapljuskuje i naše prostore.

Depositphotos

"Ključno je da oni koji osmišljavaju industrijsku budućnost Srbije prvo prepoznaju te procese, zatim da ih razumeju, a onda kroz odgovarajuću industrijsku politiku izgrade ambijent u kojem će industrija - prevashodno sektor C - prerađivačka industrija - dobiti novi razvojni zamah i ostvariti i kvalitativnu transformaciju", kaže on za Bloomberg Adriju.

Robotika je, kako kaže, transformativna tehnologija koja menja svet na način na koji su to nekada uradili internet ili mobilne komunikacije. "Bez toga se ne može dalje. I zato Evropa gradi svoj ekosistem za inovacije bazirane ne robotici kroz strateški institucionalni okvir euRobotics".

"Srbija treba da pronađe sebe i aktivno se uključi u razvojne procese digitalizacije, automatizacije i robotizacije sopstvene industrije", naglašava Petrović.

Ali, on kaže da Srbija pre svega mora da se suoči sa problemom višedecenijskog negativnog razvojnog trenda - odnosno opadanja udela prerađivačke industrije u stvaranju nacionalnog BDP-a.

Kakvo je stanje robotike na Balkanu

Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, u Hrvatskoj, na primer, "što se tiče primene, u poslednje vreme se razvila snažna potreba industrije za primenu robotskih tehnologija, što je primarno podstaknuto potrebom za radnom snagom", smatra Matko Orsag, vanredni profesor na Zavodu za automatiku i kompjutersko inženjerstvo na zagrebačkom Fakultetu elektrotehnike i računarstva.

Kad je reč o Bosni i Hercegovini, postoji tek nekoliko primera zastupljenosti robotike u industriji, dok u Severnoj Makedoniji još nema fokusa na proizvodnju hardvera. 

Zanimljivo je da je, prema podacima Međunarodne federacije za robotiku, Slovenija 2022. godine imala 284 robota na 10.000 zaposlenih u proizvodnji. To nije u svetskom vrhu, ali je znatno iznad svetskog, evropskog i proseka Evropske unije. Zauzela je 11. mesto, piše Bloomberg Adria. Slovenija je tako mnogo više robotizovana od drugih zemalja u regionu, dok su "najrobotizovaniji" poslovi u proizvodnji, koji su povezani sa repetitivnim operacijama.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar