Budućnost je robotizovana – hoće li roboti zameniti radnike u Srbiji

Pošta Srbije je prošle nedelje uvela robotizovani sistem za sortiranje pošiljki u Nišu, a već u ponedeljak taj sistem biće uspostavljen u Kragujevcu, potom i u Kraljevu. Reč je o samo jednom od primera kako roboti praktično obavljaju čitav skup poslova umesto fizičkih radnika. Hoće li roboti u doglednoj budućnosti zameniti ljude?

Kad je reč o Srbiji, situaciju treba posmatrati u jednom širem vremenskom kontekstu. Razlog su složeni tranzicioni procesi industrijskog sistema koji još uvek traju, smatra Petar B. Petrović, mašinski inženjer i redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu u penziji.

"Robota ima, ali oni izmiču pažnji zvanične statistike. Prosto nemamo zvaničnu evidenciju, tako da se odgovor na pitanje o stepenu robotizacije industrijskog sistema Srbije može dobiti samo na osnovu ekspertskih procena. Drugo, sektorsku strukturu industrije Srbije danas dominantno oblikuju kompanije koje kroz različite oblike stranih investicija dolaze na prostor Srbije i tu razvijaju svoj biznis".

Te kompanije, bez izuzetka, donose svoju tehnologiju. "Ona je u saglasnosti sa njihovim globalnim modelom biznisa, pa shodno tome i stepen robotizacije u pogonima u Srbiji je u saglasnosti sa tim modelom."

Depositphotos

U Srbiji, ističe on, imamo širok spektar primera. "Od potpune automatizacije, koju na primer, srećemo u fabrikama koje pripadaju sektoru proizvodnje automobila, do fabrika koje su skoro u potpunosti bazirane na manuelnoj proizvodnji".

Ne tako mali broj stranih investicija, naglašava, u Srbiju dolazi zbog jeftine radne snage, koja se kao konkurentska prednost lokalnog ekonomskog sistema pojavljuje kao objektivna prepreka robotizaciji. Industrija je uvek pitanje tehnoekonomske optimizacije.

"Postoji prostor za značajno unapređenje stanja, posebno u oblasti malih i srednjih domaćih preduzeća, gde očigledno raste zainteresovanost za širu primenu robotskih tehnologija, kao i spremnost za investiranje - motivacija je po pravilu vezana za deficit radne snage, ili kvalitet proizvodnog procesa", dodaje on govoreći o mogućnosti napretka robotizacije poslova u državi.

Perspektivni timovi i startapovi glavni za projekte robotizacije u Srbiji

Baš kad je reč o unapređenju robotizacije poslova u Srbiji, iz Fonda za inovacionu delatnost za Bloomberg Adriju ističu kako je od njihovog osnivanja pristiglo 94 prijava inovativnih projekata iz oblasti robotike i automatizacije. "Važno je napomenuti da su projekti iz ove oblasti često visoko ocenjeni u procesu evaluacije. Od 94 prijavljena projekta, 22 su dobila finansijsku podršku Fonda, što čini oko 23 odsto ukupnog broja prijava."

 

 

Za ovakve projekte se, dodaju, najviše prijavljuju perspektivni timovi i startapovi u ranoj fazi poslovanja. "Manji broj prijava stigao je od srednjih i velikih preduzeća, od kojih je 11 podneto kroz Program sufinansiranja inovacija, a sedam kroz Program saradnje nauke i privrede", navodi se.

Pritom, zanimljivo je kako preduzeća u Srbiji posmatraju temu robotizacije poslova. "Preduzeća koja nastoje da uvedu robotiku i automatizaciju u svoje proizvodne procese suočavaju se sa nizom izazova – najčešće prepreke odnose se na visoke troškove nabavke i integracije opreme, što posebno pogađa mala i srednja preduzeća", kažu iz Fonda za inovacionu delatnost.

Depositphotos

Dodatne izazove, dodaju, predstavljaju niska digitalna i tehnološka spremnost, naročito u tradicionalnim industrijskim sektorima, kao i slaba saradnja sa naučnoistraživačkim institucijama.

Roboti nam neće ukrasti radna mesta koje volimo

Robotizacija menja ulogu radnika na isti način na koji je pojava automobila kočijaše pretvorila u vozače, kaže profesor Petar B. Petrović, inače redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije.

"U najkraćem, ja sam duboko uveren da nam roboti neće ukrasti radna mesta koje volimo. Roboti će omogućiti stvaranje novih radnih mesta u kojima ljudi neće raditi kao roboti. Mislim da je to dobro. I poželjno, takođe", smatra on.

Predstavivši analizu International Federation of Robotics (IFR), profesor Petrović kaže da je trend razvoja robotizacije u svetu stabilno rastući.

 

 

"Za 20 godina obim prodaje novih robota se upetostručio, i 2022. prešao granicu od 0,5 miliona novih robotskih radnika instaliranih tokom jedne godine, po fabrikama prerađivačke industrije širom sveta. Industrija Srbije ima manje od oko pola miliona radnika u svojoj prerađivačkoj industriji. Pritom, ne treba zaboraviti da robot, za razliku od čoveka može da radi neprekidno, u tri smene."

Dakle, dodaje on, samo u 2022. godini svet je bogatiji za trostruki broj industrijskih radnika koji rade u prerađivačkoj industriji Srbije. "Možemo da smatramo da su na većini tih radnih mesta mogli da rade ljudi, mada tu treba biti oprezan, jer je sve veći broj proizvoda koje fizički radnik prosto ne može da proizvodi, kao na primer, mobilne telefone", ističe Petar B. Petrović.

Prvo dobra industrijska politika, pa roboti

Sve ovo otvara priču o tome kako se može planirati i ubrzati proces robotizacije u Srbiji. Prema mišljenju profesora Petrovića, talas robotizacije razvijenih ekonomija zapljuskuje i naše prostore, a Srbija, bez obzira na veličinu svoje ekonomije, ne može da bude izolovano ostrvo, već treba da u tome bude aktivan učesnik.

Depositphotos

"Ključno je da oni koji osmišljavaju industrijsku budućnost Srbije prvo prepoznaju te procese, zatim da ih razumeju, a onda kroz odgovarajuću industrijsku politiku izgrade ambijent u kojem će industrija - prevashodno sektor C - prerađivačka industrija - dobiti novi razvojni zamah i ostvariti i kvalitativnu transformaciju", kaže on za Bloomberg Adriju.

Robotika je, kako kaže, transformativna tehnologija koja menja svet na način na koji su to nekada uradili internet ili mobilne komunikacije. "Bez toga se ne može dalje. I zato Evropa gradi svoj ekosistem za inovacije bazirane ne robotici kroz strateški institucionalni okvir euRobotics. Slično rade Amerika, Kina i Japan".

"Srbija treba da pronađe sebe i aktivno se uključi u razvojne procese digitalizacije, automatizacije i robotizacije sopstvene industrije", naglašava profesor Petrović, i dodaje da "Srbija ima bogatu tradiciju u oblasti robotike, jaku obrazovnu strukturu za inženjere, specijaliste za robotiku i industrijsku automatizaciju – samo na Univerzitetu u Beogradu školuje se preko 30.000 inženjera u svim inženjerskim disciplinama, dok STEM korpus prelazi 40.000 studenata na svim nivoima školovanja. To jeizuzetan resurs koji jednostavno treba iskoristiti".

Medjutim, on insistira na tome da Srbija pre svega mora da se suoči sa problemom višedecenijskog negativnog razvojnog trenda njenog industrijskog sektora - odnosno opadanja udela prerađivačke industrije u stvaranju nacionalnog BDP-a.

Kakvo je stanje robotike na Balkanu

Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, u Hrvatskoj, na primer, "što se tiče primene, u poslednje vreme se razvila snažna potreba industrije za primenu robotskih tehnologija, što je primarno podstaknuto potrebom za radnom snagom", smatra Matko Orsag, vanredni profesor na Zavodu za automatiku i kompjutersko inženjerstvo na zagrebačkom Fakultetu elektrotehnike i računarstva.

Kad je reč o Bosni i Hercegovini, postoji tek nekoliko primera zastupljenosti robotike u industriji, dok u Severnoj Makedoniji još nema fokusa na proizvodnju hardvera. 

Zanimljivo je da je, prema podacima Međunarodne federacije za robotiku, Slovenija 2022. godine imala 284 robota na 10.000 zaposlenih u proizvodnji. To nije u svetskom vrhu, ali je znatno iznad svetskog, evropskog i proseka Evropske unije. Zauzela je 11. mesto, piše Bloomberg Adria. Slovenija je tako mnogo više robotizovana od drugih zemalja u regionu, dok su "najrobotizovaniji" poslovi u proizvodnji, koji su povezani sa repetitivnim operacijama.

(Ažurirano kroz tekst preciznim izjavama Petra B. Petrovića.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar