Mali: Budžet za 2026. socijalno odgovoran i obezbeđuje nastavak kapitalnih ulaganja

Ministar za finansije Siniša Mali rekao je u nedelju da je predloženi budžet za 2026. godinu socijalno odgovoran i obezbeđuje nastavak kapitalnih ulaganja i razvoj infrastrukture.

"Imperativ i u narednoj godini ostaje očuvanje makroekonomske stabilnosti i razvoj ekonomije", istakao je Mali na javnom slušanju o predloženom budžetu za 2026. u Skupštini Srbije.

Predlogom budžeta za narednu godinu, koji je Vlada Srbije usvojila 6. novembra, predviđeni su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 2.414,7 milijardi dinara, a rashodi i izdaci od 2.751,7 milijardi dinara.

Budžetski deficit treba da iznosi 337 milijardi dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) čiji će rast, po projekciji Vlade, biti tri odsto.

Mali je rekao da će rast BDP-a ove godine bit između dva i 2,5 odsto, i da nije ispunjen plan o rastu BDP-a od 4,2 odsto zbog blokada koje su organizovane u Srbiji.Projektovani rast za sledeću godinu je tri odsto.

Guverner Naradone banke Srbije Jorgovanka Tabaković je rekla da je zajednička ocena Vlade Srbije i NBS  da će izvor rasta biti domaća tražnja.

Ona je rekla da kao pozitivno izdvaja to što je predloženim budžetom predviđena značajna podrška privrednom rastu što se vidi iz strukture rashoda u okviru kojih se zadržava visoko učešće kapitalnih ulaganja države od 6,7 odsto BDP-a.

"Rashodi za zaposlene u javnom sektoru i za penzije ostali su u skladu sa posebnim fiskalnim pravilima", rekla je Tabaković.

Beta/Milan Ilić

 

Međunarodni monetarni fond je, prema njenim rečima, "potvrdio ispravnost naših politika i projekacija".

U oktobru je, kako je rekla, inflacija međugodišnje iznosila 2,8 odsto na šta je uticala mera Vlade o ograničenju trgovačkih marži.

Tabaković je rekla da očekuje da iduće godine inflacija ostane unutar ciljanog koridora, tri plus-minus 1,5 odsto.

"Očuvali smo relativno stabilan kurs dinara prema evru, obezbedili smo rekordne devizne rezerve od 29,4 milijarde evra koje su 120 odsto veće nego 2019. godine, a rezerve zlata od 52,2 tone sada čine 20 odsto deviznih rezervi", rekla je Tabaković.

Prosečna penzija iduće godine 490 evra

"Budžetski deficit od tri odsto BDP-a omogućava da se smanjuje udeo javnog duga u BDP-u i da se očuvaju visoke stope razvoja", rekao je Mali i istakao da je predviđen "agresivni rast plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade".

Naveo je da je budžetom za 2026. obezbeđen novac za uvećanje penzija od 12,2 odsto od decembra ove godine kao i za rast plata u javnom sektoru od januara iduće godine od 5,1 odsto.

"Prosečna penzija iduće godine iznosiće 490 evra, a krajem 2027. biće 650 evra, dok će prosečna plata krajem ove godine biti preko 1.000 evra, a 1.400 evra iznosiće 2027. godine", rekao je Mali.

Dodao je da će minimalna zarada u januaru iduće godine biti uvećana 10,1 odsto, a neoporezivii deo zarade biće uvećan na 34.000 dinara.

"Ulaganja u kapitalne investicije iduće godine iznosiće 6,7 odsto BDP-a, a ove godine je to učešće bilo 7,3 odsto", kazao je Mali.

Dodaci predlogu budžeta su, kako je naveo Mali, "zeleni budžet", gde su svi projekti za zelenu agendu i očuvanje životne sredine, i građanski vodić kroz budžet, kako bi građani bili bolje informisani o planovima prihoda i rashoda državne kase.

Fisklani savet skreće pažnju na umanjenje investicija

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Blagoje Paunović naglasio je da je predloženi budžet za 2026. godinu fiskalno i makroekonomski održiv. Ocenio je da su kredibilno planirani ukupni prihodi i rashodi, ukoliko ne bude, kako je napomenuo, neplaniranih promena politika tokom naredne godine.

"Predloženi budžet za 2026. godinu ne samo da vraća posebna fiskalna pravila, već i trenutno suspendovana opšta pravila, jer ona propisuju da fiskalni deficit ne sme preći tri odsto BDP-a, ukoliko je javni dug ispod 45 odsto BDP-a. Kada je reč o rashodima budžeta, oni su planirani u skladu sa projektovanim kretanjem prihoda, što je i omogućilo da se zadrži fiskalni deficit na nivou tri odsto odsto, odnosno na nivou koji se očekuje da će biti i ove godine", rekao je on.

 

 

Prema njegovim rečima, ocena je Fiskalnog saveta da je planiranje javnih prihoda, pre svega poreskih prihoda, urađeno korektno i realistično. Istakao je da je predlogom budžeta za 2026. godinu prvi put posle dužeg niza godina predviđeno nešto ozbiljnije smanjenje učešća javnih investicija u BDP-u, ali da je važno istaći da i pored ovog umanjenja javne investicije u Srbiji ostaju među najvećim u Evropi.

"Zato ovo smanjenje učešća javnih investicija u BDP-u ne treba shvatiti dramatično, niti da je to neki ozbiljni indikator narušavanja razvojnog trenda", ocenio je Paunović.

Prema njegovim rečima, deficit od tei odsto odsto odgovara trendovima u Evropskoj uniji i sasvim je u skladu sa opštim i posebnim fiskalnim pravilima. On omogućava da se javni dug postepeno smanjuje, a kada se poredi visina javnog duga u Srbiji sa drugim zemljama, može se konstatovati da je značajno manje učešće javnog duga u Srbiji.

"Učešće od 45 odsto u BDP-u je znatno manje nego što je to u proseku za EU, gde iznosi 83 odsto, a sada već i značajno manje u odnosu na prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope, gde je to učešće nešto iznad 50 odsto", naglasio je Paunović.

Dodao je da će i pored nominalnog povećanja javnog duga tokom 2026. godine lagano opadati njegovo učešće u BDP-u i to sa 45 odsto koliko se očekuje da će biti na kraju ove godine na 44,5 odsto koliko se očekuje da će biti krajem 2026. godine.