NBS korigovala projekcije za 2025 - šta se sad očekuje

Narodna banka Srbije (NBS) korigovala je procenu inflacije, kao i rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za ovu godinu. Guverner NBS Jorgovanka Tabaković istakla je da će inflacija biti iznad gornje granice cilja centralne banke, što je više od 4,5 odsto, dok će rast BDP-a biti manji od ranije projektovanih 3,5 odsto i iznosiće 2,75 odsto.

"Međugodišnja inflacija je tokom aprila i maja nastavila da usporava, u skladu sa očekivanjima NBS, da bi u junu, po osnovu rasta cena neprerađene hrane i rasta svetskih cena nafte nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana, ubrzala na 4,6 odsto, a potom u julu na 4,9 odsto", naglasila je guverner u sredu na prezentaciji Izveštaja o inflaciji – avgust 2025.

Kako je istakla, veći rast inflacije najvećim delom je posledica poskupljenja voća.

"Navešću samo podatak da je međugodišnji rast cena voća u julu iznosio oko 36 odsto i da je samo po tom osnovu međugodišnja inflacija u julu u odnosu na april bila viša za 0,5 procentnih poena. I u većini drugih zemalja regiona, zbog rasta cena hrane i energije beleži se rast inflacije u junu."

Nepovoljne vremenske prilike, mraz u proleće, a suša u junu, doprinele su, kako navodi Tabaković, da prinosi voća budu manji, a cene značajno veće, pa NBS, zajedno sa nadležnim institucijama, preduzima mere da se reši problem negativnih efekata klimatskih faktora na ponudu i cene hrane, pre svega korišćenjem osiguranja po povoljnijim uslovima.

Tek krajem 2026. inflacija oko tri odsto

"Inflacija će postepeno usporavati u narednoj godini i u proseku će iznositi četiri odsto, a krajem 2026. godine približiće se centralnoj vrednosti cilja. Faktori koji će uticati na očekivano usporavanje inflacije tokom horizonta projekcije i dalje
su restriktivni monetarni uslovi, visoka baza kod cena hrane, pre svega voća i povrća, niža uvozna inflacija i slabljenje dolara prema evru", naglasila je Tabaković.

Bloomberg Adria/Miloš Kerečki

Bazna inflacija takođe je imala sličnu međugodišnju dinamiku koju je beležila ukupna inflacija. "Usporila je u aprilu i maju, a zatim blago ubrzala u junu, na 4,7 odsto, gde se zadržala i u julu, čime se prvi put od aprila prošle godine našla ispod ukupne inflacije."

Guverner je istakla da je kao posledica povišene neizvesnosti oko trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija i izraženih geopolitičkih tenzija, ali i protesta i blokada u zemlji, smanjeno i investiciono i potrošačko poverenje. "To se odrazilo da privredni rast Srbije u drugom tromesečju, prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, zadrži istu dinamiku rasta iz prvog tromesečja i iznosi dva odsto međugodišnje."

Ovaj rast je, prema proceni NBS, bio vođen uslužnim sektorima, a zatim prerađivačkom industrijom, gde se vide efekti rasta serijske proizvodnje električnih vozila u Stellantisu u Kragujevcu, kao i ubrzanje rasta proizvodnje automobilskih guma, dok je negativan efekat poticao od građevinarstva i energetike.

 

"S obzirom na to da je rast u drugom tromesečju bio niži od očekivanja NBS i da raspoloživi podaci Republičkog zavoda za statistiku o proizvodnji pšenice i pojedinih sorti voća, kao i o zasejanim površinama jesenjih kultura, uz relativno nepovoljne vremenske prilike tokom prethodnih meseci, ukazuju da će ovogodišnja poljoprivredna sezona biti lošija od prosečne, koju smo pretpostavljali u majskoj projekciji, nova projekcija rasta BDP za ovu godinu je niža i iznosi 2,75 odsto."

Ubrzanje pred kraj godine

Ipak, Tabaković je naglasila da u drugoj polovini godine NBS i dalje očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinesu nastavak rasta proizvodnje i izvoza automobilske industrije, kao i realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom "Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027".

"Za naredne dve godine i dalje projektujemo da će rast BDP-a biti u rasponu od četiri do pet odsto, s tim što u 2027. godini zbog održavanja specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo 2027 očekujemo da će stopa rasta biti bliža gornjoj granici projektovanog raspona, jer se očekuje znatniji rast doprinosa sektora usluga, posmatrano s proizvodne strane, odnosno neto izvoza posmatrano sa stanovišta upotrebe."

Bloomberg Adria/Miloš Kerečki

U NBS su naveli i da je veći uvoz robe i usluga od izvoza uticao i da deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvoj polovini godine iznosi oko dve milijarde evra (4,7 odsto BDP). Tako je izvoz robe u periodu januar–jun povećan za 10,8 odsto i bio je vođen većim izvozom prerađivačke industrije, pri čemu rastu najviše doprinose grane povezane sa auto-industrijom.

"Izvoz je pokazao visoku otpornost na negativne efekte i dalje niske eksterne tražnje i probleme u evropskoj automobilskoj industriji. Rast robnog uvoza od 11,4 odsto međugodišnje prvenstveno je bio vođen rastom uvoza repromaterijala i potrošnih dobara", naveli su iz NBS.

Priliv stranih investicija prepolovljen

Takođe, priliv po osnovu stranih direktnih investicija za šest meseci ove godine iznosio je 1,5 milijardi evra, što je bilo za oko 40 odsto manje nego u istom periodu 2024 "delom kao posledica natprosečnih jednokratnih priliva u prošloj godini, zatim smanjenog investicionog poverenja globalno posmatrano, ali i odlaganja određenih investicija zbog protesta i blokada u zemlji".

Ipak, u NBS navode da se u poslednja dva meseca uočava da se dinamika priliva stranih direktnih investicija približava prosečnim mesečnim ostvarenjima iz prethodne godine, tako da je realno očekivati da u nastavku godine priliv bude veći nego u prvoj polovini godine.

"Imajući sve prethodno u vidu, projektujemo da će učešće deficita tekućeg računa u bruto domaćem proizvodu ove i naredne godine biti u rasponu od pet do 5,5 odsto i da će u velikoj meri biti pokriveno neto prilivima po osnovu stranih direktnih investicija, koji se projektuju na oko 4,5 odsto BDP."

Devizne rezerve zemlje na kraju jula iznosile su 28,3 milijarde evra. U NBS navode da u strukturi deviznih rezervi učešće zlata trenutno iznosi blizu 17 odsto, a količina zlata dostigla je 50,9 tona.

(Dopunjeno videima.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar