Država reže marže - sledi pojeftinjenje 1.000 prehrambenih proizvoda

Nakon dve državne akcije "Bolja cena" i "Najbolja cena", Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, najavio je da će za nekoliko dana biti predstavljen novi program pomoći za građane u okviru ekonomskih mera, među kojima će biti i ograničavanje trgovačkih marži da bi se snizile cene pre svega prehrambenih proizvoda.

"Verujem da će rezultat biti ukupno smanjenje cena, ali ne po pojedinom proizvodu, to će biti 1.000 proizvoda. Marža mora biti niža i očekujem da ukupno cene u Srbiji dovedemo da padnu više od 15 do 20 odsto. Pre svega govorim o ovom prehrambenom delu žitaricama, hlebu, ulju, brašnu i svemu drugom što je neophodno za svakodnevni život, ali i o bezalkoholnim pićima, da sve to padne do 20 odsto i verujte, uspećemo", rekao je Vučić u nedelju na TV Pink.

Vučić je dodao da se rade "velike stvari".

"Muka običnog čoveka mora da bude ono najvažnije čime ćemo da se bavimo, posebno onih najranjivijih grupa, onih što nisu bogati. Oni koji nisu besni moraju da budu naše glavno zanimanje. Zato sam u prethodnih nekoliko nedelja dao sve od sebe, zajedno sa saradnicima iz vlade i iz mog tima da dođemo do rešenja koja ćemo predstaviti za nekoliko dana", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje o ekonomskim merama koje će uslediti.

Kako je rekao, mere se mogu brzo očekivati.

"Mi ćemo ovo da uradimo brzo, a osim ovoga donosimo mere, uredbe o ograničavanju marži - kategorija proizvoda npr. mleko, mlečni proizvodi, jaja, bezalkoholna pića, kafa, čaj, sveže voće i povrće, prerada voća i povrća, mahunarke, hleb i peciva, smrznuti proizvodi, sveže i prerađeno meso, sveža i prerađena riba, na sve ćemo ići, a onda ćemo u okviru tih mera ograničiti maržu u trgovini na malo, da li će biti 20 ili 22 odsto, pa ćemo da vidimo dalje sa asortimanima", rekao je Vučić i otkrio i kakvim su se trikovima služili trgovci.

"Mi dogovorimo da se spuste cene za 50 proizvoda. Oni podignu svoju maržu i podignu cene svih drugih proizvoda i na tome nadomeste svoj profit. I mi nemamo ništa protiv da veliki trgovinski lanci u našoj zemlji zarađuju dobro. I srećni smo zbog toga. Uredno plaćaju porez, hvala im na tome. To su njihove obaveze, ali imam protiv da oni budu prebogati i da zarađuju previše kao i naše banke, a naš narod mora da plaća cenu", rekao je Vučić.

On je naveo da su cene hrane i bezalkoholnih pića na nivou od 95 odsto prosečnih u Evropskoj uniji i da to apsolutno ne sme da se dogodi.

"Neki su ušli sa maržom od svega 18 odsto, poput nemačkog Lidla, a onda su te marže dramatično povećali, gotovo duplo", naveo je Vučić.

Depositphotos

Vučić je kazao i da u postupku nabavke trgovci praktično ucenjuju dobavljače, posebno domaće, da moraju da plate policu ako žele da budu vidljivi, pa čuvarinu, pa mora da se plati unapred itd.

"I to su sve načini na koji naši dobavljači, naši seljaci, proizvođači, ali i naši veletrgovci i svi ostali gube novac i moraju da plaćaju reket velikim lancima. Dakle, imamo četiri velika lanca, jasno je o kojima je reč, ali imamo i mnoge druge koji se na sličan način ponašaju prema građanima. To su sve mere za samo jedan deo kojima moramo da utičemo na poboljšanje životnog standarda građana, na spuštanje i smanjenje inflacije, koja nije više neizdrživa i nije velika, ali građanima, posebno onim siromašnim, pravi problem", rekao je Vučić.

Kako je rekao, svidelo se to trgovinskim lancima ili ne, radiće se na mnogo polja da se omogući ljudima da lakše prežive jesen.

Inflacija u Srbiji

Potrošačke cene u junu 2025. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,6 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Cene hrane posebno su doprinele rastu ukupne inflacije jer su u junu dostigle 6,7 odsto. Skok je posebno izražen kod voća, koje je poskupelo za čak 31,6 odsto, ali i kod kafe, čaja i kakaoa, koji beleže rast cena od 29,1 odsto. Poskupeli su šećer, džem, med i čokolada za 4,3 odsto, kao i povrće za 11,3 odsto.

Nove podatke o inflaciji Republički zavod za statistiku objaviće u utorak, 12. avgusta.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da administrativne mere ne mogu trajno rešiti problem visokih cena, jer, kako kaže, da su efikasne, ceo svet bi ih koristio.

"Legitimno je da vlast interveniše u kriznim okolnostima. Neekonomske mere ne mogu istovremeno obezbediti i snabdevenost i niske cene, jer to vodi ili smanjenju proizvodnje, sužavanju asortimana ili padu kvaliteta. Veštačko snižavanje cena može imati ozbiljne posledice – od bankrota pojedinih firmi do pada kvaliteta proizvoda", rekao je Savić za Bloomberg Adriju.

Kako kaže, da bi se pomoglo građanima, potrebna je odgovarajuća socijalna politika, ali i racionalno ponašanje svih aktera - države, proizvođača i potrošača.

Srpski trgovinski lanci prošle godine imali niži rast nego 2023.

Srpski maloprodajni lanci nastavili su da povećavaju bruto marže u 2024. godini, u odnosu na prethodnu godinu. Oni su lane zabeležili sporiji rast prihoda od prodaje u poređenju sa prethodnim periodima, ali su uspešno povećali bruto marže.

Na pad prihoda od prodaje ukazuje i analiza Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), prema kojoj je trgovinski promet u Srbiji ekspanzivno rastao do januara 2024. godine, nakon čega je usledilo usporavanje, što dodatno objašnjava slabiji profitni učinak većine trgovinskih lanaca.

"Od jula do decembra, kretanje dugoročnog trenda prešlo je u stagnaciju. Očekujemo da će se trend realnog prometa u trgovini na malo vratiti na uzlaznu putanju od februara s povećanjem raspoloživog dohotka stanovništva usled, pre svega, rasta zarada i penzija", navodi se u Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT).

Pet trgovinskih lanaca u Srbiji - Delhaize, Mercator S, Univerexport, DIS i Metro - ostvarilo je profit od ukupno 8,3 milijarde dinara u 2024. godini. Taj poslovni rezultat lošiji je za 2,4 milijarde dinara ili za oko 25 odsto u odnosu na godinu ranije, kada je ova petorka imala 10,7 milijardi dinara čiste zarade. 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar