Prosečna inflacija u Srbiji ove godine iznosiće 3,3 odsto, dok će u 2027. godini biti 3,8 odsto, istakla je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na predstavljanju februarskog izveštaja NBS o inflaciji u četvrtak.
Prema njenim rečima, inflacija je u januaru ove godine iznosila 2,4 odsto, dok će se međugodišnja inflacija do septembra kretati oko centralne vrednosti cilja NBS, odnosno tri odsto, a do kraja godine će zbog efekta niske baze iznositi oko četiri odsto.
Opširnije
Inflacija u Srbiji pala na 2,4 odsto u januaru, veliku zaslugu ima ograničenje marži
Inflacija u januaru 2,4 odsto, pojeftinila hrana, ali ne sva.
19.02.2026
Bez iznenađenja - ključna kamata NBS i dalje ostaje 5,75 odsto
I pored smirivanja inflacije, centralna banka i dalje je oprezna u vođenju monetarne politike.
12.02.2026
Šta posle 28. februara - kada marže skoče, da li će ih i cene pratiti
Uredba o ograničenju trgovačkih marži doneta je 1. septembra 2025. godine.
10.02.2026
Delhaize potvrdio da tuži Srbiju zbog ograničavanja marži
Maloprodajna grupa Ahold Delehaize pokrenula je u Sjedinjenim Američkim Državama arbitražni postupak protiv Srbije zbog mešanja u njene profitne marže i samim tim i u maloprodajne cene, saopštila je kompanija.
06.02.2026
Tabaković je objasnila da će na takvu putanju inflacije uticati očekivani prestanak važenja Uredbe o ograničenju trgovinskih marži, navodeći da će donošenje odgovarajućeg zakonskog okvira, kojim će se unaprediti regulacija tržišta i sprečiti pojava nepoštenih trgovinskih praksi, doprineti tome da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre njenog donošenja.
"Bazna inflacija, koja isključuje cene hrane, energije, alkohola i cigareta i na koju ova Uredba ima daleko manji uticaj, u poslednjem tromesečju prošle godine kretala se oko nivoa od četiri odsto međugodišnje, što je za 1,6 procentnih poena niže u odnosu na početak godine. Usporavanju bazne inflacije doprinelo je usporavanje rasta cena i proizvoda i usluga. To potvrđuje da bi do usporavanja inflacije krajem prošle godine došlo, u nekoj meri, i bez uvođenja ove Uredbe", zaključila je Tabaković.
Navela je i da bi rast zarada i po tom osnovu veći raspoloživi dohodak za potrošnju trebalo da deluju u smeru veće tražnje. Ipak, u NBS ni po tom osnovu ne očekuju veće inflatorne pritiske.
Beta/Milan Obradovic
"Pored toga, rast zarada će u velikoj meri biti praćen i rastom produktivnosti, tako da ne očekujemo veće inflatorne pritiske ni po osnovu troškova rada. S druge strane, očekujemo da će troškovni pritisci iz međunarodnog okruženja ostati niski, a pretpostavili smo i da će nova poljoprivredna sezona biti bolja od prošlogodišnje, što će doprineti većoj ponudi voća i povrća. U 2027. godini očekujemo dodatni rast tražnje zbog održavanja izložbe EXPO, tako da prosečnu inflaciju projektujemo na 3,8 odsto."
Auto-industrija pogurala BDP
Prema navodima NBS, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji je u 2025. iznosio dva odsto. "Privredni rast u 2025. vodili su uslužni sektori, a zatim industrije zahvaljujući povećanim proizvodnim kapacitetima automobilske industrije. Tokom godine je zabeležen pad aktivnosti u građevinarstvu, ali je u poslednjem tromesečju ostvaren znatan oporavak, uz stopu rasta od 10,6 procenata međugodišnje."
Ona je dodala da je manji pad zabeležen u poljoprivredi usled nepovoljnih vremenskih prilika za proizvodnju jesenjih kultura i voća.
"Dobra vest je da je postignut preliminarni sporazum o preuzimanju većinskog vlasništva Naftne industrije Srbije sa mađarskim Molom, što bi trebalo da obezbedi nastavak proizvodnje i smanjenje neizvesnosti oko snabdevanja energentima."
Tabaković je istakla da NBS zbog toga ove godine očekuje ubrzanje rasta BDP-a na 3,5 odsto, koji će biti vođen domaćom tražnjom i investicijama.
"U 2027. godini projektujemo da će rast BDP-a iznositi oko pet odsto, pri čemu će ubrzanje njegove dinamike u odnosu na 2026. godinu biti podstaknuto većim izvozom usluga zbog održavanja specijalizovane međunarodne izložbe EXPO. U srednjem roku očekujemo da naša privreda raste stabilnim tempom oko svog potencijalnog nivoa, u rasponu od 3,5 do četiri odsto godišnje."
Povoljniji uslovi zaduživanja
Guverner je naglasila i da su uslovi zaduživanja u Srbiji povoljniji, čime NBS pruža podršku finansiranju potrošnje i investicija.
"Posebno su povoljni uslovi zaduživanja za građane s nižim primanjima, čime doprinosimo rastu njihovog životnog standarda. Kao rezultat toga, krediti banaka u decembru bili su veći za 15,4 odsto nego godinu dana ranije, uz dvocifreni rast i prema sektoru privrede i stanovništva", rekla je Tabaković.
Ona se dotakla i kursa dinara prema evru, za koji je navela da je ostao stabilan, uprkos brojnim izazovima.
"Nominalno posmatrano, vrednost dinara prema evru krajem decembra bila je za 0,2 odsto niža nego krajem 2024. Radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS je na deviznom tržištu u 2025. godini prodala devize u neto iznosu od 580 miliona evra, što je bila prva neto prodaja posmatrano na godišnjem nivou nakon 2020. godine. Deprecijacijski pritisci su nastavljeni i početkom ove godine, što je pre svega posledica sezonskog rasta tražnje za devizama uvoznika energenata, ali i drugih preduzeća radi plaćanja deviznih obaveza."
Zbog toga je NBS, kako je dodala, tokom januara na deviznom tržištu prodala 610 miliona evra.
"I pored toga, devizne rezerve zemlje nalaze se na rekordnom i adekvatnom nivou i krajem januara ove godine iznosile su 29,4 milijarde evra, čemu su doprineli rast cene zlata, ali i uvećanje njegove količine u deviznim rezervama", rekla je Tabaković.
Ona je istakla i da NBS nije menjala referentnu kamatnu stopu od septembra 2024. godine, od kada iznosi 5,75 odsto. Takođe, uprkos izraženoj neizvesnosti, očuvan je, kako je dodala, stabilan i otporan finansijski sektor, kao i kreditni rejting kod sve tri kreditne rejting agencije.
Tabaković očekuje da se arbitraža sa Delhaizeom završi u korist Srbije
Jorgovanka Tabaković je još jednom ponovila da je trgovinski lanac Delhaize svojevremeno izneo iz Srbije 130 miliona evra kao likvidacionu masu tako što je fingirao postupak likvidacije, a zatim to prebacio na račun, bez plaćanja poreza. Kako je objasnila, taj trgovinski lanac otvorio je firmu na adresi gde je i osnivač i koristeći zakonske "pukotine" formirao preduzeće, izneo 130 miliona evra, koliko je procenio da će mu biti dobit, a nakon pet meseci je taj novac preneo osnivaču.
"Ne znam da li su platili porez, svojevremeno smo o tome obavestili Poresku upravu, ali ne znam da li su radili reviziju", rekla je Tabaković, odgovarajući na pitanje novinara da li je plaćen porez na taj iznos.
Dodala je da je tužba Delhaizea u SAD protiv Srbije zbog ograničavanja marže, uz pozivanje na diskriminaciju i nepridržavanje investicionog ugovora, "nekorektna" jer su imali sve uslove da regularno iznose profit iz Srbije. "Sutra bi neko mogao da tuži Vladu, odnosno državu Srbiju kada izgubi na džekpotu (automatu za kockanje), odnosno u kockarnici zato što po zakonu o igrama na sreću postoje institucije koje se time bave. Toliko ozbiljno shvatam i njihovu tužbu", naglasila je Tabaković.
Ona je dodala i da očekuje da se ta arbitraža sa Delhaizeom završi u korist Srbije, ali da to nije deo pravosuđa Srbije. Takođe, istakla je i da ne očekuje da će cene porasti kada 1. marta istekne Uredba o ograničavanju trgovačkih marži. Moguća su, prema njenim rečima, pojedinačna poskupljenja, možda "nešto sitnije" jer finansijski izveštaji trgovačkih lanaca pokazuju da ne posluju sa gubicima.
.webp){kind=icon}
