Šta posle 28. februara - kada marže skoče, da li će ih i cene pratiti

Uredba o ograničenju trgovinskih marži, jedna od ključnih antiinflacionih mera Vlade Srbije, prestaje da važi 28. februara. Posle gotovo šest meseci primene, tokom kojih su cene dela osnovnih proizvoda bile pod direktnim državnim nadzorom, ključno pitanje za potrošače i tržište jeste da li će njeno ukidanje otvoriti prostor za novi talas poskupljenja, ili je inflacija već dovoljno "ohlađena" da se trgovina vrati na tržišna pravila bez većih potresa.

Uredba je doneta 1. septembra 2025. godine, u trenutku kada je inflacija i dalje bila među glavnim ekonomskim problemima, sa ciljem da se ograniče marže u veleprodaji i maloprodaji za određene kategorije robe široke potrošnje i tako ublaži pritisak na cene. Od samog početka izazvala je podeljene reakcije – trgovci su upozoravali na poremećaje u poslovanju i pritiske na profitabilnost, dok su potrošači očekivali vidljivo pojeftinjenje u prodavnicama.

 

 

Od ambicioznih najava do kompromisa

Državni zvaničnici su uoči njenog uvođenja najavljivali da bi mere mogle da obore cene i do 15 ili 20 odsto. U praksi, efekti su bili neujednačeni. Cene pojedinih proizvoda jesu bile niže, ali kod značajnog dela asortimana potrošači nisu primetili veće razlike, zbog čega se često moglo čuti negodovanje da se uredba nije odrazila na džep potrošača.

Sa druge strane, uredba je tokom primene više puta menjana i to uglavnom u pravcu ublažavanja pravila za trgovce i dobavljače. Prvo su precizirani tehnički detalji primene, zatim su usledile izmene zbog pritisaka trgovaca na dobavljače, a krajem novembra proširen je i spisak proizvoda za koje više ne važi ograničenje fakturne cene na nivou od 1. avgusta 2025. godine, uključujući smrznuto voće, med i čajeve. Time je dobavljačima omogućeno da slobodnije formiraju cene, dok je ograničenje marži ostalo na snazi za trgovce.

Već tokom primene uredbe postalo je jasno da ona nije bez tržišnih posledica. Najveći maloprodajni lanac u zemlji, Delhaize Serbia, najavio je zatvaranje dela prodavnica i smanjenje broja zaposlenih, uz tvrdnje da je poslovanje pod novim pravilima otežano. Iz Narodne banke Srbije tada su odgovarali da trgovci snose deo odgovornosti i podsećali na ranije iznošenje dobiti iz zemlje, što je dodatno zaoštrilo javnu debatu o stvarnim efektima mere.

 

 

Delhaize tužio Srbiju

U međuvremenu je upravo Delhaize, odnosno maloprodajna grupa Ahold Delhaize, podnela pre nekoliko dana zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (engl. International Centre for Settlement of Investment Disputes - ICSID, inače deo Grupe Svetske banke u Vašingtonu), kako bi zaštitila svoja prava po bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije, a u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije uvela u septembru 2025, kako bi ograničila trgovinske marže.

Iz Ahold Delhaize ocenjuju da ova "iznenadna i bez presedana" državna intervencija na maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije Delhaize Serbia.

"Naša kompanija je u 2024. ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto, a samo četiri meseca primene ove regulative u 2025. dovela su do značajnih gubitaka. Da bi nastavila poslovanje, kompanija je, do sada, morala da donese tešku odluku o zatvaranju 25 prodavnica i obustavi ulaganja planirana za 2026, što je dovelo do gubitka stotina radnih mesta u Srbiji", naveli su u petak u zvaničnom saopštenju.

Inflacija: merljiv efekat, ali uz ograničenja

Ipak, ova uredba je imala vidljiv uticaj na inflaciju. Već u septembru, prvom mesecu njene primene, godišnja inflacija pala je na 2,9 odsto, što je Narodna banka Srbije (NBS) direktno povezala sa ograničavanjem marži. U oktobru i novembru 2025. zabeležene su relativno niske mesečne stope inflacije od 0,5 i 0,2 odsto, dok se međugodišnja inflacija zadržala na 2,8 odsto – najnižem nivou još od aprila 2021.

Prema analizi saradnika publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT), upravo je značajno smanjenje nebazne inflacije od septembra, usled ograničenja marži u veleprodaji i maloprodaji, ključni razlog što je inflacija krajem godine spuštena u donji deo ciljanog raspona. Srbija je 2025. završila sa decembarskom inflacijom od 2,7 odsto, četvrti mesec zaredom unutar cilja centralne banke.

 

 

NBS očekuje da će se inflacija i tokom 2026. kretati oko centralne vrednosti cilja od tri odsto, uz dozvoljeno odstupanje od plus ili minus 1,5 procentnih poena. Ipak, upozorava se da bi zbog niske baze iz druge polovine 2025, na koju je uticala upravo uredba, inflacija krajem 2026. mogla privremeno da se približi nivou od oko četiri odsto, čak i bez većih novih šokova.

Analitičari koje je anketirao Bloomberg očekivali su da će decembar doneti očitavanje od 2,9 odsto, koliko predviđaju i za januar 2026, dok za januar 2027. vide da bi inflacija mogla biti 3,8 odsto.

 

 

Strah od poskupljenja

Za udruženja za zaštitu potrošača, međutim, dileme nema. Predsednik udruženja "Efektiva" Dejan Gavrilović smatra da će istekom uredbe cene gotovo sigurno porasti, a moguće i pre toga.

"Na neki način, rast cena već sada sledi, jer je uredba nedavno promenjena i ukinuta je zabrana podizanja nabavne cene koja je važila do avgusta 2025. Sada kada je to ograničenje skinuto, podižu se nabavne cene, a kada se ukine uredba onda će moći da rastu i marže", kaže Gavrilović za Bloomberg Adriju.

On ne veruje da će najavljeno donošenje Zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, čiji je cilj zaštita proizvođača i dobavljača od velikih trgovinskih lanaca, imati brz i opipljiv efekat na cene. "Možda će malo ublažiti rast cena, ali ne verujem da će to biti značajno."

Na trgovce, smatra Gavrilović, može da utiče samo konkurencija. "To jedino može naterati velike trgovinske lance u Srbiji da koriguju cenovnu politiku."

On priznaje da je postojeća uredba zaustavila rast cena i uticala na inflaciju. Ali, nakon ukidnja uredbe, kako kaže, sigurno će doći do povećanja cena, samo je "pitanje obima". "Ne može se precizno prognozirati koliko će cene porasti, niti da li će to ugroziti ciljanu inflaciju, ali da će biti više - biće."

Gavrilović ističe da je Srbija i dalje sa cenama hrane među najskupljim zemljama u Evropi, i da su od nje jeftiniji Italija, Grčka, Hrvatska i Rumunija.

Šta nas čeka posle 28. februara

Iz ugla centralne banke, glavni faktori koji će oblikovati kretanje cena nakon isteka uredbe biće poljoprivredna sezona, kretanje troškova iz međunarodnog okruženja i rast raspoloživog dohotka. Posebno se ističu prinosi voća i povrća, koji tradicionalno imaju snažan uticaj na inflaciju hrane.

A same trgovce, njihove marže, pa na kraju i cene u maloprodaji po svemu sudeći jedino bi umirila jača konkurencija. Zato su potrošače u Srbiji obradovale vesti s kraja 2025. da će se na domaćem tržištu uskoro pojaviti francuski Carrefour i ruski diskontni trgovinski lanac Fix Price.

Prvo su se početkom novembra pojavili Francuzi. Naime, predstavnici Carrefoura su, na svoju inicijativu, tada razgovarali sa ministarkom trgovine Jagodom Lazarević, kojoj su saopštili da su zainteresovani za ulazak na srpsko tržište. Prema rečima ministarke, dolazak novih trgovinskih lanaca svakako bi doprineo jačanju konkurencije, većem izboru za potrošače i dostupnosti kvalitetnih proizvoda po konkurentnim cenama.

Početkom decembra ruski Fix Price najavio je ovaranje prodavnica u Srbiji, i to već u prvom tromesečju 2026. godine. Planovi za širenje na srpsko tržište prvi put su najavljeni u martu 2025.

Domaći stručnjaci takođe smatraju da je srpskom tržištu neophodna zdrava konkurencija. Prema rečima Žakline Stojanović, dekana Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ulazak novih, velikih stranih lanaca na tržište Srbije povećao bi konkurenciju u sektoru trgovine.

"Međutim, krajnja cena koju plaćaju finalni potrošači zavisila bi i od uloge koju imaju svi prethodnici u lancu snabdevanja. Proizvođači u tom sistemu igraju važnu ulogu, tako da bi se kroz povećanje produktivnosti i efikasnosti njihovog poslovanja i uz postojanje odgovarajuće tržišne strukture situacija za potrošače u Srbiji mogla trajno poboljšati. Ovde je fokus na domaćim proizvođačima bez kojih nema dugoročno stabilnog sistema snabdevanja na određenoj teritoriji", rekla je Stojanović ranije za Bloomberg Adriju.