Inflacija u novembru stagnirala, niža od očekivanog

Srpska inflacija stagnirala je u novembru, trećem mesecu važenja državne Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji. Ipak, očitana vrednost indeksa potrošačkih cena bila je niža od one koju su za taj mesec projektovali ekonomisti.

Godišnja inflacija u novembru je iznosila 2,8 odsto, pokazala je zvanična statistika objavljena u petak, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle nedelje najavio da će biti 2,7 odsto, uz ocenu da je glavni doprinos hlađenju cena dala upravo mera o ograničavanju marži trgovinskim lancima. Pre oktobra i novembra ove godine, godišnja inflacija poslednji put je na ovom nivou (2,8 odsto) bila u aprilu 2021.

"Spustili smo inflaciju u novembru - biće saopšteno za dan, dva, tri - na 2,7 odsto i ulazimo u okvire koje smo želeli. To, da nismo radili ovo sa trgovinama u Srbiji, sa maržama - nikada ne bismo postigli", rekao je Vučić 4. decembra u izjavi za TV Pink.

Prema rezultatima ankete koje je Bloomberg sproveo ranije ovog meseca, analitičari su predviđali da bi novembarska inflacija mogla da iznosi 2,9 odsto. Za decembar ove godine indeks potrošačkih cena vide na nivou od 3,1 odsto, dok se za decembar 2026. očekuje da inflacija bude četiri odsto.

Zvanična statistika pokazuje da su u mesecu za nama najveći međugodišnji cenovni skokovi očitani u sledećim kategorijama i podkategorijama: Novine i časopisi (27,5 odsto), Nakit i satovi (27,2 odsto), Kafa, čaj i kakao (23,1 odsto), Ostale usluge (18,3 odsto) i Paket-aranžmani (16,6 odsto). Najveći padovi viđeni su u segmentima: Povrće (-18 odsto), Ostali prehrambeni proizvodi (-9,1 odsto), Oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike (-4,6 odsto), Veći alat i oprema za kuću i vrt (-4 odsto) i Ostali predmeti za ličnu negu (-2,7 odsto).

Potrošačke cene u novembru 2025, u poređenju sa decembrom 2024. godine povećane su za 2,6 odsto, u proseku. Kada je reč o inflaciji na mesečnom nivou, "cene proizvoda i usluga lične potrošnje u novembru 2025. godine, u odnosu na oktobar 2025. godine, u proseku su povećane za 0,2 odsto", navodi se u poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Depositphotos

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, rast cena na mesečnom nivou je zabeležen u grupama: Obrazovanje (1,5 odsto), Transport (1,4 odsto), Zdravlje (1,3 odsto), Komunikacije (jedan odsto), Rekreacija i kultura (0,8 odsto), Odeća i obuća (0,6 odsto), Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva i Restorani i hoteli (za po 0,4 odsto) i Alkoholna pića i duvan (0,1 odsto). Pad cena je zabeležen u grupi Hrana i bezalkoholna pića (-0,7 odsto). 

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, napominje RZS.

NBS očekuje da će inflacija ostati oko ciljane vrednosti, kamate i dalje nepromenjene

U međuvremenu, referentna kamatna stopa ovog meseca ostala je na 5,75 odsto, prema odluci izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS). Zadržane su i iste kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).

Posle više od godinu dana otkako nije menjala ključnu stopu, ovakva odluka centralne banke bila je očekivana iako je inflacija u zemlji usporila. Međutim, iz centralne banke su, obrazlažući svoj najnoviji potez, saopštili da je njihov izvršni odbor pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju, ali i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.

NBS očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće oko centralne vrednosti cilja do marta naredne godine, tj. tokom perioda važenja vladine uredbe o trgovinskim maržama. Nastavak kretanja inflacije u granicama cilja od 1,5 odsto do 4,5 odsto, kako su dodali, očekuje se i nakon prestanka važenja uredbe, sve do kraja 2026, ali i u srednjem roku.

"Tome treba da doprinesu najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, zatim popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje. U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine", kazali su centralni bankari ranije ove nedelje.

Depositphotos

Naglasili su da ni po osnovu rasta raspoloživog dohotka za potrošnju ne očekuju veće inflatorne pritiske, jer će "rast zarada biti praćen i rastom produktivnosti, dok su mere NBS za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost".

Uticaj sankcija NIS-u

U novembarskom izveštaju o inflaciji, centralna banka se, između ostalog, osvrnula i na pitanje sankcionisane Naftne industrije Srbije (NIS), navodeći da bi nedostatak domaće proizvodnje naftnih derivata delom mogao biti nadomešten uvozom, ali verovatno po višoj ceni zbog povećanih logističkih troškova. "Pored saobraćaja, viši troškovi energenata pogodili bi i druge proizvodne oblasti privrede (poljoprivredu, građevinarstvo, rudarstvo, energetiku), ali je ove efekte teško precizno kvantifikovati."

NBS procenjuje da, ako bi se cena goriva povećala za 10 odsto, inflacija bi bila viša za oko 0,6 procentnih poena, a u praksi za oko 0,5 p. p. "jer bi niži raspoloživi dohodak smanjio tražnju". Efekti bi mogli biti ublaženi smanjenjem akciza, napomenuli su centralni bankari, što je država već primenjivala u periodima najvećih troškovnih pritisaka.

NIS

Predsednik Saveta guvernera NBS i urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Ivan Nikolić u skoroj izjavi za Bloomberg Adriju rekao je da pojačan uvoz naftnih derivata neće ostaviti posledice s aspekta inflacije.

Prema njegovim rečima, prestanak rada rafinerije u Pančevu znači da će Srbija morati da poveća uvoz derivata kako bi zadovoljila potrebe tržišta: prošle godine zemlja je potrošila 3,9 milijardi evra na uvoz energenata, a sada će biti potrebno "par stotina miliona evra više". Ipak, zahvaljujući globalno nižim cenama energenata koje su, kako je rekao, "na istorijskom minimumu" i za oko 10 odsto niže nego prošle godine, ne očekuje se cenovni udar na domaćem tržištu.

"Ne može se porediti sa prolećem 2022, kada je izbio rat u Ukrajini i kada su cene energenata bile 20 puta veće nego danas. S aspekta inflacije nema razloga za strah", zaključio je.

Pomoćnik direktor za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić izjavio je da bi eventualni rast cena bio umeren i da neće doći do dramatičnih oscilacija, iako će gorivo verovatno biti nešto skuplje.

(Ažurirano dodatnim podacima iz izveštaja RZS-a.)