Inflacija u Srbiji zaključila godinu na 2,7 odsto

Inflacija u Srbiji završila je 2025. godinu na decembarskih 2,7 odsto, zadržavši se u ciljanom okviru centralne banke četvrti mesec zaredom, to jest otkako je u zemlji počela primena uredbe kojom se ograničavaju marže trgovinskih lanaca.

Ovo je blagi pad u odnosu na 2,8 odsto, koliko je godišnji rast potrošačkih cena iznosio u novembru. Na tim nivoima inflacija je poslednji put bila pre oko četiri i po godine.

Na međugodišnjem nivou, najveći skok cena zabeležen je u sledećim kategorijama i podkategorijama: Novine i časopisi (27,5 odsto), Nakit i satovi (26,8 odsto), Kafa, čak i kakao (23,6 odsto), Ostale usluge (118,4 odsto) i Paket-aranžmani (116,8 odsto). Pojeftinjenja su u najvećoj meri postignuta u segmentima: Povrće (za 13,6 odsto), Ostali prehrambeni proizvodi (9,4 odsto), Oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike (4,8 odsto), Veći alat i oprema za kuću i vrt (4,5 odsto) i Ulja i masti (4,1 odsto).

Na mesečnom nivou, "cene proizvoda i usluga lične potrošnje u decembru 2025. godine, u odnosu na novembar 2025. godine, u proseku su povećane za 0,1 odsto", navodi se u najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS). 

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u decembru, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama: Alkoholna pića i duvan (1,7 odsto), Restorani i hoteli (0,9 odsto), u grupama Zdravlje i Oprema za stan i tekuće održavanje (za po 0,6 odsto), Rekreacija i kultura (0,5 odsto), Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,4 odsto) i u grupama Odeća i obuća i Obrazovanje (za po 0,1 odsto). Pad cena je zabeležen u grupama: Hrana i bezalkoholna pića (-0,5 odsto) i Transport (-0,3 odsto). "Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale", dodaje RZS.

Bloomberg

Kako se navodi u njihovoj objavi od ponedeljka, u 2025. godini, u odnosu na 2024, potrošačke cene su povećane za 3,8 odsto, u proseku.

Analitičari koje je anketirao Bloomberg očekivali su da će decembar doneti očitavanje od 2,9 odsto, koliko predviđaju i za januar 2026, dok za januar 2027. vide da bi inflacija mogla biti 3,8 odsto.

Širi kontekst

Podsetimo, inflacija je drastično pala u septembru, kada je počela da važi prva verzija državne Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže na 20 odsto u veletrgovini i maloprodaji. Nakon toga, dokument je tri puta menjan, a poslednja (četvrta) varijanta između ostalog propisuje da trgovci moraju da smanje marže i na akcijske cene.

Mada još nema zvaničnih podataka za decembar, dosadašnji izveštaji ukazuju na to da je domaća maloprodaja pokazala otpornost tokom 2025, pa je promet većinu godine pokazivao realni rast u odnosu na 2024. Prema poslednjim zvaničnim podacima, oktobar je doneo prosečnu neto platu od preko 110.000 dinara, što je njen najviši iznos dosad.

Podaci o inflaciji stižu i u kontekstu oprezne monetarne politike, sa Narodnom bankom Srbije (NBS) koja više od godinu dana nije promenila vrednosti ključnih kamatnih stopa.

Istovremeno, domaća privreda izgubila je zamah u 2025. i procenjuje se da je porasla za oko dva odsto u godini za nama, što je znatno manje od prvobitnih projekcija koje su se pretežno kretale oko četiri odsto rasta i malo iznad toga. Međutim, već u prvom kvartalu 2025. došlo je do revidiranja naniže, a kako je godina odmicala, za usporavanje ekonomskog zamaha stručnjaci su iznosili više faktora, uključujući slabiju spoljnu tražnju, sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), pad u građevinarstvu, skromnije investicije i društveno-politička dešavanja u zemlji.

Očekivanja

Treba reći da je krajem decembra RZS objavio da procenjena godišnja stopa inflacije u 2025. iznosi 2,8 odsto, dok su ekonomisti koje je lane anketirao Bloomberg inflaciju videli na 3,9 odsto u ovoj godini, a analitičari Bloomberg Adrije na preko četiri odsto.

"Inflacija bi u proseku trebalo da iznosi 4,3 odsto u 2025, a zatim da se smanji ka oko četiri odsto u 2026, ostajući u okviru ciljanog raspona, ali bliže njegove gornje granice", navodi se u izveštaju analitičkog tima Bloomberg Adrije.

NBS je prošlog meseca iznela očekivanje da će inflacija nastaviti da se kreće oko centralne vrednosti cilja do marta, to jest tokom perioda važenja vladine uredbe o trgovinskim maržama. Nastavak kretanja inflacije u granicama cilja od 1,5 odsto do 4,5 odsto, kako su dodali, očekuje se i nakon prestanka važenja uredbe, sve do kraja 2026, ali i u srednjem roku.

"Tome treba da doprinesu najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, zatim popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje", kazali su centralni bankari.

(Ažurirano kroz tekst.)