Uredba o trgovačkim maržama smirila inflaciju, ali rizik od rasta drugih cena ostaje

Prošla su skoro četiri meseca otkako je Vlada Srbije je usvojila Uredbu o ograničavanju marži u trgovinskim lancima. Tom uredbom marže su ograničene do 20 odsto za čak 23 kategorije prehrambenih proizvoda, što je dezinflatorno delovalo na cene hrane i pića. To se očitalo se i u mesečnoj statistici, koja je dostupna za prva tri meseca od uvođenja uredbe - inflacija je u septembru pala, da bi u oktobru i novembru stagnirala na 2,8 odsto. 

"Međutim, iako je uredba ograničila cene pojedinih proizvoda, mogla bi da dovede do povećanja cena proizvoda koji nisu obuhvaćeni uredbom, jer se trgovci na taj način štite", kaže za Bloomberg Adria TV Dimitrije Milić, programski direktor Lidington Researcha. 

Kriza troškova života, koja je počela skokom cena još tokom pandemije kovida, u Evropi se pogoršala od kada je počeo rat u Ukrajini. Cene hrane su osetno porasle od 2022. godine, na šta ukazuje i nova studija Lidington Researcha o uticaju globalnih faktora na rast cena hrane u Srbiji. 

 

Srbija nije jedina država koja je uvodila ograničenja na marže, podseća Milić. "Slične primere imali smo u Mađarskoj i Rumuniji, gde su države administrativnim merama za relativno kratko vreme postigla kratkoročni pad cena", podseća Milić.

"Međutim, na srednji rok su imali rast cena", dodaje sagovornik Bloomberg Adrije. 

Podsetimo, Vlada Srbije usvojila je krajem avgusta 2025. godine uredbu kojom se uvode posebni uslovi za trgovinu određenim vrstama robe, među kojima su osnovne životne namirnice, proizvodi za ličnu higijenu i kućnu hemiju. Ograničenje se odnosilo na marže u maloprodaji i veleprodaji, a uredba je počela da se primenjuje od 1. septembra, sa ciljem da važi šest meseci.

Prvi efekti uredbe videli su se u izveštaju o inflaciji za septembar (što je bio prvi mesec primene donetih trgovinskih pravila). Godišnja inflacija u Srbiji tada je pala na 2,9 odsto. "Inflacija u septembru smanjena je 1,6 odsto u odnosu na avgust, kao rezultat primene vladine Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto", izričita je tom prilikom bila Narodna banka Srbije (NBS).

Ipak, kako je nedavno MMF naveo u svom izveštaju, ova uredba bi trebalo da prestane da važi krajem februara naredne godine.

Sankcije NIS-u unele dodatnu neizvesnost

Neizvesnost je ove godine dodatno porasla kada je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) u oktobru uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog udela u vlasništvu. Ni skoro četiri meseca od uvođenja sankcija, pitanje vlasničkih odnosa u ključnoj naftnoj kompaniji u Srbiji još uvek nije razrešeno. Od kada je Rafinerija u Pančevu obustavila rad, Srbija - koja već ima najskuplje gorivo u regionu - pojačano uvozi naftne derivate, a postoji bojazan da bi njihova cena mogla dodatno da poraste. 

Cene goriva imaju direktan uticaj na poljoprivredu, podseća Milić, dodajući da oko 80 odsto poljoprivrednika koristi dizel.  Prethodnih godina, poljoprivrednici su bili pod pritiskom uprkos subvencijama za kupovinu goriva. "Cene dizela su tokom 2022. i 2023. bile veoma visoke na pumpama", kaže Milić i dodaje da je uredba o ograničenju cena goriva, koja je i dalje na snazi, samo donekle smanjila troškove. 

Srpsku poljoprivredu očekuju izazovi u predstojećoj godini. "Skok troškova poljoprivredne proizvodnje mogao bi da ugrozi konkurentnost srpskih proizvoda na tržištu Evropske unije, gde se godišnje izveze oko dve milijarde evra prehrambenih proizvoda", ocenjuje Milić. 

U novembarskom izveštaju o inflaciji, centralna banka se  osvrnula i na pitanje sankcionisane Naftne industrije Srbije (NIS), navodeći da bi nedostatak domaće proizvodnje naftnih derivata delom mogao biti nadomešten uvozom, ali verovatno po višoj ceni zbog povećanih logističkih troškova. "Pored saobraćaja, viši troškovi energenata pogodili bi i druge proizvodne oblasti privrede (poljoprivredu, građevinarstvo, rudarstvo, energetiku), ali je ove efekte teško precizno kvantifikovati."

NBS procenjuje da, ako bi se cena goriva povećala za 10 odsto, inflacija bi bila viša za oko 0,6 procentnih poena, a u praksi za oko 0,5 p. p. "jer bi niži raspoloživi dohodak smanjio tražnju".