Uredba spustila inflaciju, ali ne i sve cene na rafovima

Posle 45 dana od primene Uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, koja je stupila na snagu 1. septembra i koja je doneta u nameri da građani kupuju po nižim cenama, a da tržište ostane stabilno i održivo, situacija na rafovima pokazuje da ograničavanje marži nije dovelo do univerzalnog pojeftinjenja, već da efekat zavisi od artikla.

Od oko 100 proizvoda koje je analizirala Bloomberg Adria, većina je pojeftinila, a prosečno pojeftinjenje po proizvodu iznosi oko 12 odsto. Pojeftinili su meso, pojedini suhomesnati prozvodi, jaja, voće i povrće, a brašno, ulje i kafa koštaju isto ili su poskupeli.

Potrošači nakon primene Uredbe plaćaju manje kilogram pilećeg filea za oko 16 odsto, kilogram oslića za oko 15 odsto i čvarke za oko 11 odsto. I pakovanje fileta lososa od 400 grama jeftinije je za 200 dinara, pa sada za njega treba izdvojiti 1.240 dinara.

 

Cena kulena u rinfuzu u jednom trgovinskom lancu pala je sa skoro 2.500 dinara, koliko je bila krajem avgusta, na 1.700 dinara sredinom oktobra, dok je druga vrsta kulena pojeftinila za oko 650 dinara. U prodavnicama najjeftiniji kulen trenutno je 1.200 dinara. Ipak, i najskuplji kulen u ponudi je trenutno malo jeftiniji, pa je prosečna cena za oko 70 dinara niža nego pre primene uredbe.

Potrošači takođe sredinom oktobra znatno manje plaćaju i jaja, čija je prosečna cena pala za oko 20 odsto. Većina proizvoda u kategoriji voća i povrća je takođe pojeftinila nakon primene uredbe. Jeftiniji su u odnosu na avgust i palenta, prezle, beli hleb, pirinač, testenine, kore za pitu i čajevi.

Depositphotos

Šta je poskupelo

Iz kategorije mesa poskupeli su ćevapi i pljeskavice. Na primer, kilogram pljeskavica sredinom avgusta koštao je u proseku 703 dinara, dok je u oktobru prosečna cena 770 dinara.

Najčešće korišćeno belo brašno T-500 poskupelo je za skoro 30 odsto, odnosno, za oko 20 dinara po kilogramu, dok je litar suncokretovog ulja skuplji za oko tri odsto. Različiti tipovi kafe, uključujući espreso i instant kafu, poskupeli su od 19 do 60 odsto, u proseku od 60 do 180 dinara.

Podsećamo, za berzansku robu kafu i kakao, kao ni za sveže voće i povrće, sveže meso i ribu ne važi ograničenje maloprodajnih marži od maksimalno 20 odsto, odnosno trgovci na tim proizvodima nisu u obavezi da primenjuju limitiranu maržu, a cene tih namirnica u nabavci mogu da se kreću u skladu sa tržišnim uslovima. Ti proizvodi izuzeti su iz uredbe, koja je drugi put promenjena na sednici Vlade Srbije održanoj 11. septembra.

Prvi put uredba je promenjena pred sam početak primene, 29. avgusta. Vlada Srbije je na vanrednoj sednici usvojila dopunjenu uredbu kojom su ograničeni logistički rabat i druge naknade.

Kako je uredba ohladila inflaciju

Primena Uredbe o ograničenju trgovačkih marži imala je i direktan uticaj na kretanje inflaciju u zemlji, koja je u septembru pala na 2,9 odsto, pokazali su poslednji podaci.

"Inflacija u septembru smanjena je 1,6 odsto u odnosu na avgust, kao rezultat primene vladine Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto", objavila je u ponedeljak Narodna banka Srbije.

Podsećanja radi, u avgustu je međugodišnja inflacija iznosila 4,7 odsto, i treći mesec zaredom je bila iznad cilja Narodne banke Srbije.

Bazna inflacija takođe je usporila i iznosila je 3,9 odsto, uz pad cena u većini kategorija hrane i pića.

"Pod uticajem Uredbe, cene hrane i bezalkoholnih pića beleže snažan mesečni pad od 4,5 odsto, koji je bio široko rasprostranjen među kategorijama. Cene povrća su snižene za 14,9 odsto, voća za 8,2 odsto, a cene prerađene hrane su u proseku smanjene za tri odsto. Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane i bezalkoholnih pića u septembru znatno je usporio, na 1,7 odsto", naveli su u NBS.

Podsetimo, domaći stručnjaci su i očekivali da će vladina uredba, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto i koja je više puta menjana, doneti rezultate po pitanju sniženja cena, navodeći da je ova državna mera bolje postavljena nego prethodna dva puta, kada su se sprovodile akcije "Bolja cena" i "Najbolja cena".

Šta su izračunali statističari

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u Srbiji su u septembru zabeležile neuobičajen pad od 1,6 odsto. Cene povrća u septembru su pale za čak 14,9 odsto, dok je voće pojeftinilo za 8,2 odsto u odnosu na avgust.

Depositphotos

Pad cena voća i povrća, piše Nedeljnik, delimično se može pripisati povećanim uvozom voća i povrća, koji je u prvih osam meseci 2025. porastao za 28,2 odsto, dok je izvoz pao za gotovo trećinu. Ova dva faktora su dovela do toga da se suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima, koji je u avgustu 2024. iznosio skoro 54 miliona dolara, ove godine u istom mesecu praktično istopio na svega 2,8 miliona dolara.

Činjenica je da je voće i povrće iz uvoza moglo da utiče na ponudu voća i povrća, pa i na pad cena, ali, kao što to potvrđuju i poslednji podaci Narodne banke Srbije, dok bi uvoz rešio pitanje cena voća i povrća, na pojeftinjenje ostalih osnovnih proizvoda verovatno je uticala administrativna mera Vlade Srbije.

Inflacija na nivou iz 2021. godine

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je u četvrtak da podaci pokazuju da je donošenje Uredbe o ograničavanju marži bio dobar potez.

"Objavljeni podaci o definitivnom i neupitnom obuzdavanju inflacije, koja je na najnižem nivou od aprila 2021. godine, nama su ne samo dobar indikator nego i smernica da nastavimo da se borimo", kazala je Lazarević.

Ona je za TV Prva rekla da je ministarstvo uspostavilo komunikaciju sa velikim brojem kompanija dobavljača, od kojih dobija informacije kako izgledaju pritisci pojedinih trgovaca nakon donošenja Uredbe o ograničavanju marži i dodala da je sledeće nedelje planiran veliki sastanak sa dobavljačima poručujući da država stoji iza njih, kao i iza potrošača.

Šta je prethodilo donošenju uredbe

Podsećamo, uredbom Vlade Srbije ograničene su marže od 1. septembra na do 20 odsto u trgovini na veliko i malo, a odnose se na 23 vrste robe, odnosno na oko 20.000 proizvoda. Pre donošenja uredbe krajem avgusta od državnog vrha stigla je računica da se marže trgovaca  "kreću oko 45,2 odsto", a da četiri najveća lanca (Delhaize, Lidl, Mercator i Univerexport) generišu 51 odsto ukupne trgovine na malo. 

Zbog toga je država odlučila da ograniči marže na maksimalnih 20 odsto. Inače, uredbom o ograničavanju trgovačkih marži predviđeno je njeno važenje u narednih šest meseci, sa mogućnošću produženja.

(Analizu cena uradili smo na osnovu podataka sa portala Cenoteka.rs. Prosečna cena proizvoda izračunata je sabiranjem dostupnih cena na dan 29. avgust i 14. oktobar u trgovinskim lancima Delhaize, DIS, IDEA, Roda i Univerexport.)