Inflacija u Srbiji hvata zalet - u aprilu skočila na 3,3 odsto

Godišnja inflacija u Srbiji u aprilu je porasla na 3,3 odsto, u poređenju sa 2,8 odsto, koliko je iznosila mesec ranije, pokazali su najnoviji zvanični podaci objavljeni u utorak.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu 2026. godine, u odnosu na mart, u proseku su povećane za 0,8 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

 

 

Na godišnjem nivou najviše su poskupeli nakit i ručni satovi (39 odsto), novine i časopisi (22 odsto), paket aranžmani (22 odsto), vodosnabdevanje (19 odsto), ostale usluge (18 odsto) i fotografske usluge (15 odsto). U sektoru usluga u domenu stanovanja beleži se rast cena. Snabdevanje vodom i ostale usluge u vezi sa stanovanjem porasle su za 14 odsto, dok su za po 12 odsto porasle cene usluga za tekuće održavanje stana, stvarne stambene rente, usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova, kao i održavanje i popravka vozila, pokazuju indeksi potrošačkih cena RZS.

Najviše su pojeftinili u odnosu na april 2025. gotova hrana i ostali prehrambeni proizvodi (8,9 odsto), zatim čaj, mate i ostali biljni napici (7,6 odsto), šećer, slatkiši i deserti (6,9 odsto), ostala bezalkoholna pića (5,3 odsto) i ostali predmeti i proizvodi za ličnu negu (4,9 odsto).

Inflacija u Srbiji je blago porasla u martu nakon prestanka važenja uredbe o ograničenju trgovačkih marži 28. februara ove godine, sa 2,5 odsto, koliko je iznosila u februaru, na 2,8 odsto, iako se očekivalo da će efekat biti jači. Međutim, očekuje da će se efekti prestanka važenja ove uredbe, kao i rasta cene nafte, preliti na inflaciju krajem godine. Prethodno je u septembru po uvođenju te uredbe, kojom su marže bile ograničene na 20 odsto, inflacija drastično pala.

Narodna banka Srbije (NBS), koja je u maju zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, navela je da prestanak važenja uredbe o ograničenju marži u februaru nije doveo do vraćanja cena hrane na ranije nivoe, pošto su cene hrane u martu i dalje bile niže nego godinu ranije.

Viši makroekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović ocenio je krajem aprila da cene verovatno nisu skočile zbog neizvesnosti na svetskim tržištima usled čega su ovdašnji maloprodajni lanci shvatili da je tražnja pod rizikom i da ne mogu naprosto da vrate cene na pređašnje nivoe. Uz to, maloprodajni sektor je nedavno zabeležio spajanje dva veća lanca, a najavljuju se i dolasci novih maloprodavaca na domaće tržište, što takođe može uticati na prodajne cene.

Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), inflacija u Srbiji je ostala umerena delom i zbog privremenog smanjenja akciza na gorivo.

Krajem godine rast inflacije pa vraćanje u ciljani okvir

NBS i međunarodne finansijske institucije očekuju umeren rast inflacije u Srbiji u 2026, s tim što bi krajem godine i početkom naredne mogla biti viša i premašiti prag NBS od 3±1,5 odsto, da bi se zatim tokom naredne godine vratila u ciljani opseg.

Bloomberg

To se očekuje pre svega zbog viših cena nafte i goriva, kao i prelivanja efekata postepenog vraćanja marži. MMF kao faktor navodi i povišenu inflaciju usluga nakon nedavnih povećanja zarada, dok NBS ocenjuje da će na rast inflacije krajem godine uticati i takozvana niska baza, odnosno da će poređenje sa krajem 2025. kada je inflacija bila zauzdana ograničenjem marži, statistički pokazivati veći rast cena.

Finansijske institucije, međutim, upozoravaju da je teško proceniti konačne efekte globalnog energetskog šoka na domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta sukoba na Bliskom istoku, koji je počeo 28. februara i doveo do poremećaja u snabdevanju naftom i posledično skoka cene energenata.

 

U međuvremenu, MMF je snizio prognozu inflacije u Srbiji na 3,5 odsto  u 2026. i 4,5 i odsto u 2027. u odnosu na projekcije iz aprila. Prethodno je u izveštaju "Svetski ekonomski izgledi", objavljenom u aprilu, izneo očekivanje da će inflacija u Srbiji u proseku biti 5,2 odsto ove godine, a da će godinu završiti sa sedam odsto, znatno iznad cilja NBS.

U Svetskoj banci očekuju da će inflacija u Srbiji do kraja ove godine dostići šest odsto ili nešto malo preko šest odsto, a da će se od sledeće godine vraćati u granice cilja NBS.

Analitičari Bloomberg Adrije su naveli u nedavnoj analizi da će inflacioni pritisci u regionu ostati povišeni u drugoj polovini godine. Nagli rast cena energija nije samo jednokratni cenovni šok, nego početna tačka šireg inflacionog procesa, ali se potom preliva na druge komponente potrošačke korpe, ističe se u analizi.

Oko 75 odsto ukupnog inflacionog učinka proizilazi iz sekundarnih efekata, odnosno kroz rast troškova proizvodnje i transporta. Upravo zato se inflacioni učinak energetskog šoka može zadržati i nakon što se same cene energenata počnu stabilizovati, dodaje se u analizi.

(Ažurirano podacima o godišnjem rastu, odnosno padu cena određenih kategorija proizvoda.)