Rat na Bliskom istoku za sada nema značajniji uticaj na inflaciju u Srbiji

Sukob na Bliskom istoku do sada nije u većoj meri uticao na inflaciju u Evropi i Srbiji, uprkos poremećajima koje je izazvao na tržištima, pre svega nafte i naftnih derivata. Cene hrane ne bi trebalo značajnije da utiču na inflaciju u Srbiji, pošto se, posle dve godine slabih prinosa, očekuje dobra poljoprivredna godina, kaže u intervjuu za TV Bloomberg Adria Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS)i dodaje da postoji osnov da se ostvari prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji ove godine od tri odsto.

U realnoj ekonomiji, od početka rata SAD i Izraela sa Iranom 28. februara, nije bilo izrazitih lomova, uprkos izazovima, navodi Nikolić, podsetivši da su mnoge zemlje, uključujući Srbiju, reagovale na poremećaje puštanjem goriva iz rezervi i fiskalnim intervencijama, poput snižavanja akciza na naftu i naftne derivat. Srpski budžet svakako trpi zbog nešto većih rashoda usled smanjenja prihoda od akciza na gorivo, ali je mera imala efekta.

"Nije došlo do nekog velikog poremećaja. Evrozona i Evropa jesu uknjižile nešto veću inflaciju u martu, ali kada pogledamo izvore tog rasta, videćete da oni ne potiču od energije, već iz nekih drugih izvora", rekao je on.

Inflacija u Srbiji ostala je u martu ispod ciljanih vrednosti NBS od tri odsto, uprkos poremećajima koje je izazvao sukob na Bliskom istoku, dok blagi rast cena hrane početkom godine ne treba smatrati dugoročnim pokazateljem, navodi Nikolić. Međugodišnji indeks u februaru, u odnosu na prošlu godinu, negativan je, dok je kumulativni, za januar - februar, u odnosu na prošlu godinu niži, ukazao je on.

 

"Taj sezonski blagi rast potiče od voća i povrća i nije nešto što bi pokazalo da bi hrana ove godine predstavljala problem, naročito ako uvažimo činjenicu da smo klimatski ušli veoma povoljno u ovu poljoprivrednu sezonu", navodi Nikolić i dodaje da bi najveći izazov mogli biti eventualni blagi mrazevi koji bi umanjili rod voća.

Nikolić ističe da ostaje da se vidi da li će prekid vatre između zaraćenih strana opstati i ocenjuje da su upravo percepcija i očekivanja u vezi sa tim sukobom uglavnom uticali na poslovne odluke i pristup centralnih banaka, kao i da negativna percepcija dominira više nego što je realno utemeljeno.

Depositphotos

 

"Realno nemamo nijedan pokazatelj koji ukazuje da se bilo šta loše tu menja. Cena goriva je minimalno povećana, ako bi na svetskom tržištu ostala takva, sumnjam da bismo ove godine imali bilo kakav poremećaj. Naravno da rat izaziva negativna očekivanja, on može dodatno da se komplikuje, kao i okolnosti i situacija, poput ovog sporazuma koji je već na staklenim nogama. Mnogi su nervozni, verovatno ga nisu prihvatili sa pozitivnim očekivanjima", smatra sagovrnik.

 

Građevinarstvo beleži rast, industrija kaska zbog NIS-a

Prognoze rasta za Srbiju se kreću od tri do 3,6 odsto, a Nikolić smatra da postoji osnov da se ostvari rast od tri odsto. Kako je naveo, u prva dva meseca ove godine međugodišnji rast BDP-a procenjuje se na 1,9 odsto na osnovu visokofrekventnih indikatora i i dalje je blizu rasta iz prošle godine, što je, kako ističe, dobro u ovim okolnostima.

"Ukupno uzevši, možemo i dalje ostati pri oceni o međugodišnjem rastu BDP-a od tri odsto. I dalje postoje izvori koji mogu da objasne taj rast. To ne znači da ova godina neće biti izazovna i veoma rizična, ali delimo sudbinu svih", rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, rast beleže građevinarstvo i sektor usluga u širem smislu, od državnih usluga do prometa u trgovini. S druge strane, industrija se suočava sa problemom koji se pre svega odnosi na pitanje sudbine Petrohemije u Pančevu i rešavanje pitanja ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije. Rešavanje tog pitanja omogućilo bi i da industrija doprinese rastu, kaže Nikolić. "Imamo i znatno bolji priliv stranih turista, ali to je posledica niže baze od prošle godine zbog unutrašnjepolitičkih turbulencija", rekao je on.

Očekuje i da će poljoprivreda doprineti rastu BDP-a, pošto se prethodne dve godine suočavala sa problemima i bila jedan od bitnih faktora preko kojih je dolazio cenovni udar.

 

Nije treutak za tešku artiljeriju

Podsetio je da su evropske institucije ocenile da tekuća kriza zbog sukoba na Bliskom istoku i dalje nije uporediva sa drugim velikim krizama, poput krize u vreme pandemije kovida 19. „Nije trenutak za tešku artiljeriju, eventualno drastično podizanje kamatnih stopa, zaoštravanje monetarne politike, fiskalne relaksacije”, rekao je Nikolić.

Za Evropu bi najveći problem bio prekid snabdevanja preko Crvenog mora ako bi se umešala jemenska pobunjenička grupa Huti koja je povezana sa Iranom, jer bi to dovelo do značajnih komplikacija i poremećaja u snabdevanju i daljeg pritiska na rast cena.

Za ECB veći problem predstavlja imperativ održavanja ekonomskog rasta.

„Ukoliko dođe do nekog zaoštravanja kamatnih stopa u Evropi, to će svakako potkopati i onako krhki rast. Gotovo da ga i nema ako govorimo o realnom sektoru i zemljama koje su nama jako važne, poput Nemačke, Italije i Austrije”, rekao je Nikolić.

Očekuje se smanjenje kamatnih stopa u Srbiji

Kada je reč o Adria regionu, blagi rast cena hrane definitivno se može očekivati u drugoj polovini ove godine zbog poremećaja u snabdevanju i rasta cene nafte i đubriva, s obzirom da je Bliski istok jedan od centara proizvodnje ovih sirovina, smatra analitičar Bloomberg Adrije Rudi Lukačić.

„Očekujemo blago povećanje. U Bloomberg Adriji ne očekujemo da će se sukob na Bliskom istoku dugoročno odraziti na inflaciju u Evropi i Adria regionu i samim tim verujemo da će monetarna politika ECB ali i centralnih banaka zemalja regiona ostati onakva kakvu smo predviđali početkom godine, a to je da će ECB ostati na dva odsto uz moguće jedno sniženje krajem godine”, rekao je on i dodao da se prognozira da će i Severna Makedonija i Srbija ići na spuštanje kamatnih stopa krajem ove godine.

On objašnjava uticaj cena hrane u Adria regionu time da su plate u zemljama regiona niže nego u drugim delovima Evrope i da zato građani regiona veći deo plate troše na hranu. Kako je naveo, udeo hrane u potrošačkoj korpi na nivou evrozone je oko 15 odsto, dok je u Adria regionu viši, u Hrvatskoj i Sloveniji oko 20 odsto, u Srbiji oko 30, a u Severnoj Makedoniji oko 40 odsto.

U pisanju pomogla Vesna Damjanić