Analitičari: Srpski BDP vraća snagu u 2026, a kamate konačno padaju

Privredni rast Srbije ove godine iznosiće oko 3,5 odsto, a zatim će dodatno ubrzati u 2027, kako investicije povezane sa Expom budu jačale, očekuju analitičari Bloomberg Adrije. Bilo bi to značajno povećanje u odnosu na dva odsto rasta koji je postignut u 2025. i približavanje nivoima koji su beleženi ranijih godina. Uz to, sredina godine mogla bi da donese zaokret u monetarnoj polici, to jest promenu koja se dugo čekala, ako se ima u vidu da je ključna kamatna stopa nepromenjena od septembra 2024. godine.

Potrošnja domaćinstava ostala je glavni pokretač ekonomskog rasta, povećavši se u poslednjem kvartalu 2025. godine za 3,7 odsto godišnje, dok je državna potrošnja porasla za 4,2 odsto, napominje se u najnovijem kvartalnom izveštaju analitičkog tima. Navodi su u skladu s ranijim ocenama Narodne banke Srbije (NBS), gde takođe očekuju ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 3,5 odsto u tekućoj godini, koji će biti vođen domaćom tražnjom i investicijama.

Očekujemo da će rast BDP-a 2027. godine iznositi oko pet odsto, pri čemu će ubrzanje njegove dinamike u odnosu na 2026. godinu biti podstaknuto većim izvozom usluga zbog održavanja specijalizovane međunarodne izložbe Expo. U srednjem roku očekujemo da naša privreda raste stabilnim tempom oko svog potencijalnog nivoa, u rasponu od 3,5 do četiri odsto godišnje", kazala je guverner NBS Jorgovanka Tabaković na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji.

Pri tome, analitičari Bloomberg Adrije ističu da je srpski izvoz u četvrtom tromesečju povećan za preko pet odsto godišnje, ali je zato uvoz porastao za više od 7,5 odsto, pa je neto trgovina blago usporila rast BDP-a.

Sem toga, "brutо fiksna kapitalna ulaganja porasla su za 8,9 odsto na godišnjem nivou, odražavajući oporavak investicija", dok "industrijska proizvodnja ostaje slaba", napominju. U januaru ove godine proizvodnja je smanjena za više od devet odsto u odnosu na isti mesec lane, a gledano po sektorima: proizvodnja u prerađivačkoj industriji imala je dvocifreni pad, rudarstvo je smanjilo proizvodnju za nekoliko odsto, a snabdevanje električnom energijom i gasom opalo je za manje od jedan odsto.

Među glavnim ekonomskim parametrima treba izdvojiti i promet u maloprodaji, koji je ostao otporan: u januaru 2026. realno (prilagođeno inflaciji) porastao je za 5,5 odsto međugodišnje. Maloprodaja neprehrambenih proizvoda porasla je za skoro devet odsto, dok su prehrambeni proizvodi, piće i duvan porasli za više od pet odsto.

Zarade su nastavile da nadmašuju rast cena, pa su neto plate porasle za 7,4 odsto realno u 2025. godini. Stopa nezaposlenosti u četvrtom kvartalu porasla je na 8,9 odsto, što je za 0,7 procentnih poena više u odnosu na prethodni kvartal i 0,3 poena više na godišnjem nivou.

Depositphotos

"Pokazatelji investicija pokazuju nagoveštaj poboljšanja: u decembru 2025. izdato je za 10,8 odsto više građevinskih dozvola nego u istom periodu prethodne godine, pri čemu su stambene zgrade činile 83,7 odsto dozvola. Neto prilivi stranih direktnih investicija (SDI) u 2025. godini iznosili su 2,3 milijarde evra, što je za oko 50 odsto manje nego u rekordnoj 2024, a očekuje se umeren oporavak priliva u 2026", podsećaju analitičari.

Moguć pad kamata sredinom godine

Kada je reč o rastu potrošačkih cena, izveštaj naglašava da se inflacija od septembra 2025. smirila na oko 2,6 odsto na godišnjem nivou, s tim da je uvođenje državnog ograničenja maloprodajnih marži pomoglo da se ona spusti sa gornje granice ciljanog raspona. Inflacija je najpre ubrzala tokom leta (4,9 odsto na godišnjem nivou u julu), ali se potom smanjila na 2,9 odsto u septembru, nakon što je Vlada Srbije uvela limit pomenutih marži za pojedine prehrambene proizvode, što je pomoglo da se ublaže cenovni pritisci.

"Nakon što je ograničenje maloprodajnih marži isteklo u martu, očekuje se da će pritisci na cene ostati unutar ciljanog raspona, sa prosekom oko četiri odsto HICP (engl. Harmonized Index of Consumer Prices - harmonizovani indeks potrošačkih cena, prim. prev.) u 2026", procenjuje analitički tim.

U izveštaju se podseća da je NBS pauzirala ciklus ublažavanja monetarne politike krajem 2024. godine, zadržavajući referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto tokom 2025. i početkom 2026.

"Centralna banka zadržava oprezan stav, ukazujući na postojanu inflaciju u sektoru usluga i hrane, kao i na spoljne rizike - što je u skladu sa zadržavanjem kamatnih stopa na nepromenjenom nivou. Očekujemo da će se inflacija stabilizovati unutar ciljanog raspona i da će ciklus smanjenja kamatnih stopa biti nastavljen sredinom 2026", rekli su analitičari, komentarišući domaće prilike.

Međutim, šire gledano, s obzirom na geopolitičke neizvesnosti i rast cena nafte, inflacija u Adria regionu bi mogla da poraste u drugoj polovini godine, što bi onda moglo navesti centralne banke da prilagode svoje politike.

Privrede regiona

Rast u Adria regionu ostao je otporan u 2025, ali je izgubio zamah sa jasnom razlikom među privredama, primećuju analitičari. I na regionalnom nivou, domaća potražnja bila je glavni stub rasta, podržana snažnim rastom realnih plata i zategnutim tržištima rada, dok je spoljna potražnja ostala slaba, a neto izvoz je usporavao rast u većini zemalja.

U Bosni i Hercegovini zamah ostaje pozitivan, a očekuje se da će rast biti oko 3,2 odsto u 2026, u poređenju sa 2,6 odsto u 2025. godini. Hrvatska privreda bi mogla da poraste za 2,9 odsto, posle 3,2 odsto rasta prošle godine. Severna Makedonija takođe bi trebalo da zabeleži usporavanje, sa privrednog rasta od 3,5 odsto lane na 2,9 odsto u tekućoj godini, dok Slovenija, koja je u 2025. zaostala za regionom sa rastom od 1,1 odsto, ove godine može napredovati za oko 2,2 odsto.