Međunarodni monetarni fond očekuje ubrzanje rasta Zapadnog Balkana na 3,2 odsto

Regionalni stalni predstavnik MMF-a za Zapadni Balkan Sebastian Sosa izjavio je u nedelju na početku 33. Kopaonik biznis foruma, da MMF očekuje ubrzanje privrednog rasta u Srbiji koje će uticati i na povećanje rasta za ceo Zapadni Balkan u proseku na oko 3,2 odsto ove godine.

"Izgledi nisu ni dobri ni sjajni, ali ni loši kada je reč o ekonomskom rastu. Dakle, nakon izvesnog usporavanja rasta prošle godine, očekujemo ubrzanje rasta ove godine, delimično zbog ubrzanja koje očekujemo ovde u Srbiji. U proseku očekujemo rast od oko 3,2 odsto", rekao je Sosa.

MMF i dalje vidi domaću tražnju kao glavnog pokretača rasta na Zapadnom Balkanu. "Verovatno uz nešto umereniji doprinos privatne potrošnje, jer realne plate nekako padaju sa veoma visoke stope rasta koju smo imali prethodnih godina, a takođe su podržane investicijama, posebno u nekim zemljama zbog nekih velikih infrastrukturnih projekata javnih investicija. Što se tiče inflacije, i dalje vidimo relativno povišenu glavnu inflaciju u nekim zemljama. Na primer, u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i BiH.

A posebno vidimo da je inflacija usluga prilično "lepljiva", a bazna inflacija takođe ostaje povišena. A to delimično odražava rast realnih plata, rekao je Sosa.

Istakao je da je povećan deficit tekućeg računa u celom regionu ZB. "U nekim zemljama je to prilično značajno, rekao bih, i očekujemo da će ove godine u nekim zemljama ostati povišeno."

Bloomberg

Osnovni scenario za kratkoročni period jeste da je region okružen značajnim rizikom, koji uglavnom dolazi sa spoljnog fronta. I ovde bih samo pomenuo, naravno, veoma visoku neizvesnost u vezi sa potencijalnim rizikom koji dolazi iz geopolitike. Vidimo geofragmentaciju, ekonomsku fragmentaciju, a takođe i trgovinske politike povezane sa neizvesnošću. Dakle, što se tiče srednjoročnih izgleda, očekujemo da će rast konvergirati potencijalnom rastu na srednji rok, koji je i dalje ograničen nekim značajnim strukturnim prazninama u regionu", kazao je Sosa.

Sosa smatra da je potencijalni rast, kako je rekao, ne samo u Srbiji već u celom regionu strukturno ograničen, a posebno u oblasti upravljanja. "I zapravo smo umereno smanjili procene potencijalnog rasta širom regiona. Mislim, na primer, u Albaniji, u Severnoj Makedoniji i tako dalje. Mislim da postoji potreba da se pređe na model vođen produktivnošću zasnovan na drugim faktorima, inovacijama, jakim institucijama, veštinama i bolje diverzifikovanoj ekonomiji", rekao je Sosa.

Regionalni vodeći ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj za Istočnu Evropu i Kavkaz Dimitar Bogov je rekao da su fiskalna kretanja u Srbiji relativno stabilna. "Fiskalni deficit se povećao, ali je ostao u okviru cilja od tri odsto BDP-a, dok je javni dug čak blago opao na 44,5 odsto BDP-a do decembra", kazao je Bogov. Govoreći srednjoročnim izgledima rasta za Srbiju da u EBRD očekuju da će privredni rast ove godine ponovo dostići tri odsto, a zatim ubrzati na 3,8 odsto naredne godine. "To bi trebalo da bude vođeno oporavkom investicija. Takođe očekujemo da će rast izvoza u Srbiji podstaći tražnju u više sektora. Sve to će zapravo poboljšati izglede za rast. Ali istovremeno vidimo određene rizike i ranjivosti u našoj prognozi - ranjivost u snabdevanju energijom predstavlja značajan rizik za ekonomsku stabilnost i industrijsku aktivnost. Nadamo se da će ova energetska neizvesnost biti značajno smanjena ako se razvoj nastavi prema dosadašnjem planu", rekao je Bogov.

Vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Richard Record je rekao na panelu da postoji svojevrstan paradoks u regionu ZB da mogu da se vide istovremeno relativno visoke stope nezaposlenosti, a da opet svaki poslodavac kaže da ne može da pronađe radnike. "Dakle, očigledno tržište rada ne funkcioniše kako treba. Takođe nas brine što plate širom ZB rastu brže od produktivnosti i to u proseku oko tri, četiri, pa čak i pet procenata rasta jediničnih troškova rada godišnje, a naša procena za Srbiju je da taj rast iznosi oko dva odsto." Smatra da, ako se tako bude nastavilo, može se ugroziti konkurentnost.

Record kaže da celom regionu ZB nije samo potrebno više radnih mesta nego i više poslova višeg kvaliteta, koji donose veću produktivnost. "Kada pogledate rast produktivnosti, posebno u Srbiji, najveći pokretači su novi ulagači, pre svega strani direktni investitori, i konkurencija između produktivnijih i manje produktivnih firmi, a mnogo manje ono što nazivamo rastom produktivnosti unutar same firme. Dakle, smanjenje stranih direktnih investicija nas brine ne samo sa makroekonomskog i finansijskog aspekta, već posebno sa aspekta produktivnosti, jer je za Srbiju sve manje u pitanju novac, a sve više veštine, tehnologija, menadžerske prakse, što je ta vrsta 'tajnog sastojka' koja vodi ka produktivnijim i samim tim bolje plaćenim poslovima", ukazao je stručnjak Svetske banke.

Depositphotos

Upozorio je da je se vidi kontinuirano oslanjanje na domaću potražnju koja je sve više vođena, kako je rekao, kontinuiranim brzim rastom plata, a takođe i rastom kredita. "Mislim da to možda nije iznenađujuće s obzirom na to da smo imali ovu vrstu stimulacije potražnje od kovid krize, energetskog rata, inflacije i slično. Ali naša briga je da to nije toliko održivo i da ćemo u suštini doći do pozicije u kojoj ćemo videti sve veće spoljne neravnoteže ako vidimo takav kontinuirani rast. Dakle, možda je vreme da počnemo manje da razmišljamo o strani potražnje, stimulaciji potražnje, a više o strani ponude, stimulaciji ponude", poručio je Record.

(Ažurirano videom, grafikonima i dodatnim izjavama kroz tekst.)