SAD i Iran postigli dogovor o prekidu rata i obnovi isporuka nafte sa Bliskog istoka

SAD i Iran saopštili su da su postigli privremeni sporazum o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, čime bi bio zaustavljen rat u kojem su poginule hiljade ljudi i otvoren put za 60 dana pregovora o budućnosti iranskog nuklearnog programa.

Zvaničnici dve zemlje sastaće se 19. juna u Švajcarskoj kako bi formalno potpisali sporazum, što ukazuje na to da pojedini elementi dogovora još nisu usaglašeni. Nijedna strana nije objavila tekst sporazuma, pa ključna sporna pitanja ostaju za narednu fazu pregovora.

 

Međutim, Donald Trump je u subotu obećao da će sporazum biti postignut u nedelju, na njegov 80. rođendan, i snažno je insistirao da do toga dođe.

"Ovaj veliki sporazum doneće mir i bezbednost celom regionu", napisao je Trump na društvenim mrežama. Naveo je da će moreuz biti otvoren 19. juna, nakon potpisivanja sporazuma i uklanjanja mina iz plovnog puta.

Pre faktičke blokade, kroz moreuz je prolazilo oko petine ukupne svetske ponude nafte na tržištu koje dnevno troši više od 100 miliona barela. Prema podacima kompanije Kpler, gotovo 600 brodova i dalje je zaglavljeno u Persijskom zalivu čekajući isplovljavanje, dok stotine drugih čekaju sa suprotne strane.

Vest je prvo objavio pakistanski premijer Shehbaz Sharif, a potom su je potvrdili Trump i iranski državni mediji, koji su sporazum predstavili kao američku kapitulaciju. Iranski zvaničnici saopštili su da će tekst biti objavljen nakon potpisivanja.

"Iran je zvanično primorao američko-izraelskog neprijatelja da okonča rat na svim frontovima", objavila je iranska državna televizija.

Cena nafte pala je nakon objave sporazuma, iako detalji i dalje nisu u potpunosti razjašnjeni. Brent je izgubio više od četiri odsto i spustio se ka 83 dolara po barelu, nakon što je prethodnu sedmicu završio na najnižem nivou u više od tri meseca. Indeks azijskih akcija skočio je više od tri odsto, uz širok rast tržišta širom regiona, dok je japanski Nikkei 225 bio na putu ka rekordnom zatvaranju.

Dok kreatori monetarne politike širom Azije razmatraju mogućnost povećanja kamatnih stopa, privremeni sporazum mogao bi da ojača poziciju zagovornika blaže monetarne politike na sednicama centralnih banaka ove sedmice na Tajvanu, u Indoneziji i na Filipinima, naveli su ekonomisti Barclaysa u analizi Emerging Asia.

Sporazum bi mogao da umanji strahovanja od skorog povratka sukoba koji je izazvao poremećaje na globalnim energetskim tržištima i povećao rizik od novog talasa inflacije. Takođe bi mogao da smanji politički pritisak sa kojim će se Trump suočiti pred izbore za Kongres u novembru. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je rat veoma nepopularan među Amerikancima.

Iako je pozdravio sporazum, Trump je u intervjuu za New York Times u nedelju rekao da bi mogao da obnovi vojne napade ukoliko ne bude postignut dogovor o iranskom nuklearnom programu.

Već nekoliko minuta nakon objave sporazuma bilo je jasno da ga dve strane tumače različito, što ukazuje na teškoće koje ih očekuju u rešavanju preostalih spornih pitanja. Iran je saopštio da će brodove koji prolaze kroz moreuz regulisati Iran i Oman, što sugeriše da Teheran želi da zadrži određeni stepen kontrole nad plovnim putem.

Teheran je naveo da će tokom 60 dana pregovora zahtevati "ukidanje svih primarnih i sekundarnih sankcija, kao i rezolucija usmerenih protiv Irana". Za takav potez bila bi potrebna saglasnost američkog Kongresa, koji je usvojio neke od najstrožih sankcija, a verovatno bi izazvao i snažne kritike protivnika popuštanja prema Iranu u SAD.

Neizvesno je i kakve će ekonomske podsticaje Iran dobiti. Visoki američki zvaničnik rekao je novinarima u petak da se razgovara o modelu prema kojem bi Iran dobijao ekonomske koristi svaki put kada ispuni određene američke zahteve. Moguće je i da sporazum obuhvati pomoć Iranu u obnovi nakon američko-izraelske kampanje bombardovanja u kojoj su pogođene hiljade lokacija širom zemlje.

SAD i Iran i dalje imaju duboko ukorenjeno međusobno nepoverenje, a ostaju ozbiljne sumnje da li mogu da postignu sveobuhvatniji sporazum. Dodatnu komplikaciju predstavlja Izrael, čija je vlada premijera Benjamin Netanyahu u poslednjem trenutku dovela potpisivanje u pitanje novim napadima na Liban.

Trump bi mogao da se suoči sa snažnim kritikama zagovornika tvrde politike prema Iranu, koji smatraju da odlaže rešavanje pitanja poput iranskog nuklearnog kapaciteta i programa balističkih raketa — upravo onih tema zbog kojih je rat i započeo.

Iran je, s druge strane, zatražio pristup milijardama dolara zamrznutih sredstava na računima u inostranstvu, kao i dugoročno ublažavanje sankcija. Više evropskih zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Nemačku i Italiju, saopštilo je u nedelju da su spremne da ukinu relevantne sankcije ukoliko sporazum bude finalizovan.

Objava sporazuma rezultat je višenedeljnih indirektnih pregovora između Vašingtona i Teherana, koji traju od stupanja na snagu primirja početkom aprila, dok su povremeni sukobi više puta pretili da ugroze diplomatske napore za okončanje rata.

Iran je zatvorio Ormuski moreuz ubrzo nakon što su američka i izraelska bombardovanja izazvala rat, čime je poremećen prolaz kroz koji se uobičajeno transportuje oko petine svetske ponude nafte i tečnog prirodnog gasa. Saobraćaj kroz ključnu pomorsku rutu za ulazak i izlazak iz Persijskog zaliva i dalje je ozbiljno ograničen, a broj prolazaka ostaje tek mali deo predratnog nivoa.