Predsednik Donald Trump odustao je od ranije najavljenih vojnih udara na Iran, što predstavlja drastičan zaokret koji je usledio samo nekoliko sati nakon što je obećao da će Islamsku Republiku pogoditi "VEOMA SNAŽNO" i zapretio preuzimanjem njene naftne infrastrukture.
Trump je u četvrtak naveo da su "razgovori", koji su prema njegovim rečima "izneti pred najviši nivo iranskog rukovodstva", otvorili put za pregovore za završetak rata. Rekao je da će "vreme i mesto potpisivanja" sporazuma "uskoro biti objavljeni", ne iznoseći dodatne detalje.
Međutim, iranska poluzvanična novinska agencija Fars saopštila je, pozivajući se na dobro obavešten izvor, da Iran još nije odobrio tekst bilo kakvog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama.
"Ja sam, kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država, večeras otkazao planirane napade i bombardovanja Irana", objavio je Trump na društvenim mrežama.
Cene nafte pale su za skoro četiri odsto, pri čemu se naftom brent trgovalo ispod 90 dolara po barelu nakon Trumpovih izjava. Iran se još nije oglasio povodom Trumpovog saopštenja. Akcije na berzama naglo su porasle.
Trumpova objava predstavlja najnoviji u nizu preokreta kada je reč o njegovim pretnjama napadom od početka sukoba u februaru. Više puta je najavljivao, a zatim povlačio pretnje vojnom akcijom. Takođe je desetinama puta tvrdio da je sporazum nadohvat ruke, ali do sada nijedan nije postignut.
Ranije u četvrtak obećao je da će preuzeti kontrolu nad ostrvom Harg, ključnim energetskim čvorištem Irana, što bi verovatno zahtevalo angažovanje američkih kopnenih snaga.
Međutim, gotovo odmah je ublažio tu izjavu, rekavši za Fox News da "nije siguran da Amerika ima volju za tako nešto".
Novo obećanje o skorom sporazumu usledilo je samo nekoliko dana nakon što je dvomesečno primirje propalo usled novog talasa uzajamnih napada. Osobe upoznate sa diplomatskim pregovorima navode da su razgovori između SAD i Irana nastavljeni i da napreduju uprkos nasilju, pri čemu Katar ima sve značajniju ulogu posrednika.
Prema rečima jednog od izvora, obe strane koriste razmenu udara kao sredstvo pritiska kako bi obezbedile povoljnije uslove u pregovorima.
Trump je izjavio da su "razgovori i završne tačke, kako u načelu tako i u velikim detaljima, odobreni od svih uključenih strana, uključujući Sjedinjene Države, Izrael, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Tursku, Pakistan, Bahrein, Kuvajt, Jordan, Egipat i druge".
Upadljivo je da se Iran nije nalazio na toj listi.
Predsednik je dodao da će američka pomorska blokada Irana "ostati u punoj snazi i na snazi sve dok ova transakcija ne bude završena".
U sredu je Iran saopštio da će Ormuski moreuz biti zatvoren za sve vrste plovila, nagoveštavajući da će dodatno pooštriti kontrolu nad tim strateškim plovnim putem. Ta tvrdnja usledila je istog dana kada je Trump izjavio da je američka vojska omogućila prolazak "više od 200 trgovačkih brodova" kroz moreuz, čime je na tržište dospelo "više od 100 miliona barela nafte". Zatim je ustvrdio da Sjedinjene Države kontrolišu moreuz, "a ne Iran".
Pregovori između zaraćenih strana zapeli su na nekoliko ključnih pitanja. Teheran insistira da SAD odmrznu više od 10 milijardi dolara iranskih sredstava koja se nalaze u zemljama poput Katara, dok Trump zahteva da Islamska Republika preda ili uništi svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma. Iran takođe traži prekid vatre u Libanu, gde se Izrael bori protiv Hezbolaha, jednog od najvažnijih saveznika Teherana.
Trump je u četvrtak izjavio za Fox News da je direktno razgovarao sa iranskim zvaničnicima i poručio im da prestanu sa bombardovanjem američkih ciljeva. Nije otkrio s kim je razgovarao, što bi predstavljalo veoma redak slučaj da predsednik SAD direktno komunicira sa iranskim vlastima.
Neprestane promene i uzajamne izjave izazvale su velike oscilacije na tržištima, dok trgovci pomno prate svaki signal da bi sporazum mogao biti blizu. Trump nema mnogo vremena ako želi da spreči dalji rast cena nafte. Prema proceni konsultantske kuće za energetsko tržište FGE NexantECA, cena sirove nafte mogla bi da dostigne 150 dolara po barelu ukoliko Ormuski moreuz ostane zatvoren do avgusta. Zapadne vlade troše svoje strateške rezerve nafte rekordnom brzinom kako bi obuzdale rast cena.
Poslednjih nedelja pojedini proizvođači nafte pronašli su načine da izvoze naftu koristeći takozvane tamne tranzite, odnosno plovidbu uz isključene sisteme za praćenje. Iako uobičajeni podaci o kretanju brodova pokazuju malo promena u isporukama, rukovodioci brodarskih kompanija, azijski kupci nafte i satelitski snimci ukazuju na to da se saobraćaj kroz Ormuski moreuz postepeno stabilizuje i povećava.
Uprkos tome, broj prolazaka brodova i dalje je znatno ispod predratnog proseka od oko 135 tranzita dnevno.
.webp){kind=icon}
